UVOD U RADIKALNE TEORIJE 15: DERRIDA / JAVNO,PRIVATNO,ZAJEDNIČKO

U subotu 20.aprila u CK13 će se oodržati 15.Uvod u radikalne teorije! Program:

13:30h Film o Deridi (D`ailleurs) sa srpsko-hrvatskim subtitlom

15:00h Petar Bojanić: Šta je to kontra ? Derida i kontra-institucija (contre-institution)

17:00h Igor Cvejić: Javno, privatno i zajedničko

Petar Bojanić Šta je to kontra ? Derida i kontra-institucija (contre-institution) 

Interesuje me šta je dekonstrukcija i da li dekonstrukcija pripada radikalnim protokolima. Da bih odgovorio na ovo pitanje razmotriću Deridin odnos prema institucijama, teoriju institucije i filozofskih institucija, odnosno ideju kontra-institucije (Derida ponavlja staru Sen-Simonovu invenciju). Posebnu pažnju posvetiću predlogu „kontra“ (protiv, prema, ka, nasuprot). 

Petar Bojanić je direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju univerziteta (IFDT) u Beogradu i Centra za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP). Gostujući je profesor na univerzitetima u Beogradu, Torinu i Rijeci. Nakon završenog magisterija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nastavlja studije u Francuskoj gde magistrira i doktorira pod mentorstvom Žaka Deride i Etjena Balibara na univerzitetima EHESS i Paris 10, odbranivši tezu „Poslednji rat i institucija filozofije“. Bio je gostujući profesor na univerzitetima Kornel, Aberdin, Bolonja, Vestminster i institutu za humanističke studije Birkbek Koledža. Autor je više knjiga: (1995) Prijatelj–Neprijatelj. Karl Šmit i Žak Derida; (2007) Nasilje. Figure suverenosti; (2008) Provokacije. Provocatio: vocativ, ius, revolucija; (2009) Homeopatije: horror autotoxicus, o nasilju i hipohondriji: Kant, Hegel, Rozencvajg, Levinas, Derida; (2009), Granica, znanje, žrtvovanje; (2009), Sila i oblici rata; (2012), kao i velikog broja studija i članaka. http://instifdt.bg.ac.rs/bojanic.html 

Igor Cvejić Javno, privatno i zajedničko

Značenje i upotrebu pojmova privatno, javno (public) i zajedničko (common) je tokom istorije, a i danas, bilo teško jasno razgraničiti. Danas se, bar naizgled, ovo može učiniti najpre u sektoru prava i ekonomije. Ipak, čak ni u pomenutim sektorima nije moguće do kraja izvršiti ovo razgraničavanje. Tokom istorije značaj ovih pojmova za društveni i individualni život takođe se često menja. Treba pomenuti ulogu intimnosti (ispovesti) i posebnog vida zajedničkosti tokom dominacije hrišćanstva u zapadnim zemljama. Posebno mesto vezano i za današnju upotrebu ovih pojmova igra nastanak liberalnog društva i političke/socijalne nauke i doba prosvetiteljstva u XVII i XVIII veku. U doba prosvetiteljstva Liberalna politička nauka polazi od pretpostavke da se javno, društveno, zajedničko, kao i političko uopšte konstituiše (ugovorom) iz sfere privatnog (interesa). Taj problem najčešće je danas predmet feminističkih teorija (polni ugovor), ali je bio bolna tačka i u ranije, na primer u poznatom pruskom zvaničnom pitanju „Šta je prosvećenost?“, koje izvorno bilo postavljeno zbog problema „prosvećivanja“ ceremonije braka. Kada govorimo o ekspanziji privatizacije na zajednički i javni sektor koja je počela sa neoliberalizmom, i svoj vrhunac doživela sa „tranzicijom“ postkomunističkih zemalja i završetkom Welfarestate-a moramo onda imati u vidu, da to nije samo jedan slučajan korak u ekspanziji kapitala, niti trenutna ekonomska nužda, već nastavak dugovekovne borbe, koja je proističe iz samog liberalnog shvatanju politike, da javno i zajedničko budu konstituisani iz privatnog.

Igor Cvejić (1986) je student doktorskih studija filozofije u Beogradu i zaposlen je na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Član ‘beogradkse frakcije’ Gerusije. Diplomirao je sa radom  ’’Uloga osećanja u Kantovoj filozofiji". Bavi se teorijom emocija, teorijom svesti, estetikom itd.  http://www.instifdt.bg.ac.rs/cvejic.html