UVOD U RADIKALNE TEORIJE 14, FOUCAULT + PROMOCIJA 'STVARI' br.4

Ovoga puta, Uvod u radikalne teorije će se, vanredno, održati u nedelju (umesto u subotu - kada CK13 slavi rođendan - na koji ste svi pozvani). Program za nedelju:

14.30h Lazar Atanasković: "Prostor i subjektivacija - Nekoliko reči o Fukoovoj arheologiji"

16.30h Aleksandar Matković: "Znanje, moć i tragovi sive genealogije"

18:15h Promocija 4. broja časopisa STVAR

Lazar Atanasković: "Prostor i subjektivacija - Nekoliko reči o Fukoovoj arheologiji"

Misliti istoriju kroz prostor, crtati karte i dijagrame, umesto ponavljati već uspostavljene hronologije; biti istoričar, a pritom stojati nasuprot tradicije istorije i filozofije kakva je uspostavljena s kraja osamnaestog i početka devetnaestog veka; ovakva praksa rizikuje da bude osuđena, označena kao nepoželjna, ako je potrebno kao konzervativna ili reakcionarna, što ona od samog svog početka nikako nije. Naprotiv, mišljenje koje stoji nasuprot agorafobiji istorije i vremena, ne samo da nije konzervativno, niti reakcionarno, već ako ga želimo posmatrati u toj ravni, onda je ono pre svega revoucionarno. Fukoova arheologija počinje tamo gde se završava tradicionalno istorijsko mišljenje, ona omogućava da se uspostavljaju nove hronologije, koje svoje mesto ne duguju pojmu ili jedinstvenom toku, već praksi, odnosno praksama. Ipak, treba biti oprezan; Fuko nije arheolog u doslovnom smislu te reči; arheolozi iskopavaju, oni su usmereni ka dubini, dok Fuko nalazi površinu mnogo interesantnijom. Stara predrasuda, da se sve bitno i određujuće mora nalaziti negde skriveno, u dubinama zemljine kore, u prevojima kore ljudskog mozga, ili u postojanosti subjekta, ovde biva napuštena.

Lazar Atanasković (1988), diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, sa radom “Kriza filozofije istorije; mesto misli Vilhelma Diltaja”, za koji je i nagrađen (Nagrada “Dr Zoran Đinđić” za najbolji diplomski ili master rad iz filozofije i sociologije u 2012. godini). Bavi se filozofijom istorije i post-strukturalizmom. Trenutno je student master studija filozofije na istom fakultetu na kome je i diplomirao.

Aleksandar Matković: "Znanje, moć i tragovi sive genealogije"

Posle Fukoa, prema Pol Vejnu, istorija predstavlja ničeovsku genealogiju: sivu i dokumentarnu istoriju, istoriju koja ne traži faktografiju istine, već odnose moći koji je u sadašnjosti formiraju. Paradoksalnost genealogije je u tome što se u toj sadašnjosti nalazi i jedna profetska dimenzija. Ukoliko pogledamo Fukoova predavanja na Sorboni, sedamdesetih godina 20. veka, u njima ćemo naći nagoveštaj budućnosti neoliberalne kategorijalnosti. U 21. veku, kritika ne može a da ne prati mutacije i metamorfoze kategorija koje Fuko opisuje: odnose moći, znanja i političke ekonomije. Ukoliko projekat istorije sadašnjice još uvek ima značaj, onda je on u tome da se otkriju apstraktne prakse jednog društva, da se u njima samima pokaže njihova istorijska kontingencija. Predavanje će stoga opisati osnovne pojmove genealogije kao i politički značaj koji oni imaju danas.

Aleksandar Matković (1988, Novi Sad), diplomirao je filozofiju 2012. na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu, gde je trenutno na master studijama. Od početka studija predavao je i objavljivao radove iz sledećih oblasti: post-strukturalizam, biopolitika, politička ekonomija, italijanski operaizam, savremeni marksizam, spekulativni realizam, itd. Takođe, autore iz ovih oblasti je prevodio sa francuskog, engleskog i nemačkog jezika. Krajem 2011. sa kolegama je pokrenuo studentske proteste u Novom Sadu. Iste godine postaje ujedno i najmlađi član „Gerusije“ i uredništva časopisa „Stvar“. Pored teorijskog angažmana, bavi se muzičkom produkcijom i fotografijom.