Keep calm and radical! Teorijske strategije filozofskih ne-radnika (E-novine)

Komodifikacija rada i znanja, kriza finansijskog kapitala, periferizacija zemalja Trećeg sveta, rešavanje dugova još većim zaduživanjem, kreditno uslovljavanje, masovno otpuštanje radnika i td., predstavljaju pojave koje se pravdaju ekonomskim zakonima, potrebama tržišta, kapitala, i tome slično. Pojam ekonomskih zakona je postao tabu – svetinja koja je iznad profanih subjekata, koja je nedodirljiva i izopštena iz relacija tih subjekata, i samim tim, nešto što je izvan kritike. Odavde sledi potreba da se kritika i ekonomija ne odvajaju, već da se o njima govori istovremeno i zajedno, pogotovo kada je reč o neoliberalizmu, o drugoj Srbiji, i o slepom prihvatanju mitološkog diktata koji kaže da „slobodno tržište“ postoji u kapitalizmu, i štaviše, da ono postoji uprkos finansijskoj krizi

Prošlog meseca završen je prvi ciklus Gerusijinih „Uvoda u radikalne teorije“, a sledećeg meseca počinje drugi niz predavanja iz tog programa. Umesto hitne akcije i aktivnosti, ovaj program koristi bogatstvo pasivnosti: umesto hiper-aktivnosti rada, u krizi upravo nastaje potreba da se ne radi, da se ne reprodukuju oni odnosi koji su doveli do nje. U srcu te potrebe, leže teorijske strategije radikalnih teorija. Kakav značaj ovo ima za levicu u Srbiji? Umesto davanja neke „definicije“ njene organizacije, na ovo pitanje se najbolje može odgovoriti ako se barem ukratko pogleda presek trenutnih pozicija, praksi, projekata i situacija koje danas predstavljaju polja akcije Gerusije. Značaj radikalnih teorija stoga ima nekoliko dimenzija:

Prvo, pojam radikalnosti je u političkoj sceni Srbije često dovođen u vezu sa partijom, sa nacionalizmom, i u javnom diskursu je ostajao u senci 90-ih. Drugo, često se smatra da ovaj pojam označava nešto što je isključivo praktičke prirode. Dakle, pojmovi teorije, radikalnosti i levice činili su se međusobno isključivim. Suprotno tome, radikalne teorije u javni prostor vraćaju pojam radikalnosti u sintezi teorije i levice. Ovaj program je po svojoj suštini subverzivan: umesto da odvaja kritiku vladajućih struktura moci od njihovog prevazilaženja, poput raznih NGO-ova i humanističkog aktivizma, on ih spaja. Ovde kritika ne cilja na „reformaciju“ struktura moći, već na transformaciju same levice. Gerusija je mač sa dve oštrice: ona je organizacija koja je levo orijentisana, ali koja je istovremeno i teorijskog karaktera.

Studentske borbe predstavljaju drugu bitnu dimenziju ovog programa. Pod prividom neutralnosti, često se vrše i finansijska i ne-finansijska eksploatacija studenata. Da bi znanje postalo roba, ono ne samo da mora biti u stanju da se prodaje, već mora zauzeti i robni oblik. Veza između znanja i moći se u robnom obliku zamagljuje, i njihov odnos se stavlja u ili/ili poziciju, ili znanje ili moć i to pod izgovorom bolonje, računovodstva, krize ili reforme obrazovanja. Međutim, ispod ove veštačke tišine često se krije ne samo faktičko stvaranje kadrova koji će biti neoliberalno orijentisani, već se svesno isključuju one teorije koje nisu neoliberalnog karaktera. Reč je, naravno, o ideji da se znanje mora „prilagoditi“ i podrediti tržištu. Naravno, tržište se u tom smislu posmatra kao nešto što ima svoje vlastite zakone nezavisno od subjekata koje ga grade. Koncept predavanja radikalnih teorija zato nije slučajno uvodnog karaktera. Reč je o deneutralizaciji – o tome da se uvodom u one teorije koje nisu obuhvaćene kurikulumom ukine ideja da je fakultet neko politički „neutralno“ mesto. Fakultetski kadrovi nikada nisu neutralni. Neutralnost nikada ne postoji – postoji samo neutralizacija. Suprotno tome, teorijskim aktivizmom se cilja na deneutralizaciju znanja i na ukidanje pacifikacije teorije na fakultetima.

Treći momenat predstavlja kritička ekonomija. U neprestanoj repeticiji akcija koje nastoje da omoguće protok kapitala od zemalja centara EU ka novim članicama, kriza finansija ne postaje ništa manja, već se naprotiv, zaoštrava. Ovo zaoštravanje se navodno rešava merama štednje i hitnim rezovima budžeta i javnog sektora, koje u stvarnosti obezvređivanje kapitala samo izmeštaju, uz katastrofalne posledice i po potrošače i po proizvođače. Otuda je jasno da ono što je potrebno nisu anti-teorijske akcije, već ekonomska kritika. U tom smislu Gerusija naglašava stari spoj dva pojma koji imaju dugu zajedničku istoriju – krizu i kritiku. Komodifikacija rada i znanja, kriza finansijskog kapitala, periferizacija zemalja Trećeg sveta, rešavanje dugova još većim zaduživanjem, kreditno uslovljavanje, masovno otpuštanje radnika i td., predstavljaju pojave koje se pravdaju ekonomskim zakonima, potrebama tržišta, kapitala, i tome slično. Pojam ekonomskih zakona je postao tabu – svetinja koja je iznad profanih subjekata, koja je nedodirljiva i izopštena iz relacija tih subjekata, i samim tim, nešto što je izvan kritike. Odavde sledi potreba da se kritika i ekonomija ne odvajaju, već da se o njima govori istovremeno i zajedno, pogotovo kada je reč o neoliberalizmu, o drugoj Srbiji, i o slepom prihvatanju mitološkog diktata koji kaže da „slobodno tržište“ postoji u kapitalizmu, i štaviše, da ono postoji uprkos finansijskoj krizi.

Značaj „Radikalnih teorija“ i gerusijanskog angažmana leži i u tome što on nije izolovana tačka u moru aktivizama, već u tome što on upravo on upravo spaja različite teorijske i leve programe iz raznih područja.Časopis „Stvar“ predstavlja platformu koja je takođe sinteza teorije i levice: naredni, treći broj, ima upravo za temu „aktivno/pasivno“, odnos aktivnosti i pasivnosti, kritiku praznih aktivizama i nemoći hiper-aktivnih i mikro-političkih rešenja koja odvajaju teoriju od prakse; prevodi su posvećeni temi komunizma, a ostale sekcije se bave političkim čitanjem Kanta i kritikom Prve i Druge Srbije, sa navodno „nemoguće“, treće pozicije. Promociju ovog broja „Stvari“, podelu besplatnih primeraka, gerusijanci i gerusijanke će održati 08. 12. 2012., u narednom ciklusu „Radikalnih teorija“.

Aleksandar Matković

Program za decembar 2012:

Gramši / Situacionizam - Saša Hrnjez (Torino) + Andrej Pavlišić (Ljubljana)  01.12.

Altiserijanski marksizam - Aleksandar Stojanović (Beograd) + Đorđe Hristov (Regensburg) 08.12.

Džudit Batler/Queer teorija -  Adriana Zaharijević (Beograd) / Goran Rujević+Milena Stefanović (Novi Sad) 15.12.

Marksizam u 21. veku/Lenjin - Alpar Lošonc (Novi Sad) + Vuk Vuković (Beograd) 22.12.

Sva predavanja „Uvoda u radikalne teorije“  se održavaju u prostorima CK13, Vojvode Bojovića 13, Novi Sad, od 14.00 – 19.00 svake subote tokom decembra. Treći i četvrti ciklus će se održati februara i aprila 2013. FB link.

Izvor: E-novine http://www.e-novine.com/drustvo/74570-Keep-calm-andradical.html