POZIV ZA RADOVE

Reč ’aktivno’ danas ima najveću moguću važnost. Ako je nešto ’aktivno’, onda ono radi, pokreće se, stvara, menja, buni se, čini, interveniše, preduzima, vežba, mrda, proizvodi, kreće, dela, podstiče, utiče, obavlja posao, ima efekta, dinamično je, angažuje se, odlazi na proteste itd. Od aktivnosti je napravljen fetiš! Junaci i junakinje su oni koji rade, a ne oni koji npr. samo pričaju. Ukoliko bismo se oslonili na savremenu dijagnostiku kojom se u polju društvenog razlučuje ‘aktivno’ od ‘pasivnog’, onda bismo se nadovezali na neupitne pretpostavke kojima se aktivnost pripisuje praksi, a pasivnost teoriji. Preplavljeni aktivizmima, organizacijama koje se deklarišu kao angažovane i aktivističke, ne možemo a da ne uvidimo koliko je aktivizam bez teorije slep, jednako kao što bi i teorija bez aktivnosti bila prazna.

No, filozofija je već odavno dovela u pitanje koordinate koje razlučuju ‘aktivno’ od ‘pasivnog’, jer filozofija ne pretpostavlja, ne podrazumeva, ona misli. A mišljenje i teorija nisu pasivnost, u smislu da su nedelatni. U filozofiji postoje linije poimanja teorije kao teorijske prakse, kao borilačke veštine, kao eksperimenta, kao mišljenja koje je otpor (jer ”ne učestvovati u otporu znači ne misliti” Badiou) itd. Mogli bismo se ozbiljno pitati šta rade savremeni aktivizmi (koji tako gromoglasno odbacuju bilo kakvu teoriju) i da li zaista nešto menjaju npr. buneći se protiv kapitalizma? Je li dovoljno izaći na ulicu i reći ‘dole kapitalizam’? Šta aktivizmi pretpostavljaju (a što je upravo noseća ideologija kapitalizma) i beskrajno ponavljaju ne dovodeći u pitanje? Koliko su profitabilne ‘aktivističke’ organizacije, propovednici i propovednice interaktivne pedagogije i kulture, i kako aktivizmi postaju teorijski i praktički oportunizmi? Koliko je danas ‘aktivizam’ postao moda i imperativ? Zanimljivo je da već i psiholozi pišu novinske članke o tome koliko je dobro za duševno zdravlje ličnosti – biti protestvujući/buntovni karakter, a samozvani revolucionari daju recepte za revoluciju pakujući svaki aktivizam u brend i „sexy“ imidž (čime se, naravno, sve revolucionarne oštrice otupljuju). Dakle, neki aktivizmi se psihologiziraju i inkorporiraju u nešto što postaje zdravlje, svakodnevnica, moda, tržište, senzacionalizam, umetnost, ugodnost, takoreći društveni sport! No, s druge strane, i neke teorije učmalo ponavljaju postojeće koordinate. Nije li teorija sklona fetišizaciji pasivnosti, pokušavajući da na pojmovnoj teritoriji nađe kompenzaciju za svakidašnju ideologiju aktivizma? Savremeno mišljenje je sklono tome da niz pasivnosti prikaže kao našu transcendentalnu, strukturalnu ili istorijsku sudbinu, a aktivnost se često tretira kao izuzetak, kao mistični skok, kao izvanredna intervencija Realnog, kao singularno odlučivanje o neodlučivom…

Moglo bi se krenuti od opšte upitnosti fiksnih koordinata ‘aktivnog’ i ‘pasivnog’, te vratiti pitanje unatrag. Čega su ime pojmovi ‘aktivno’ i ‘pasivno’? Nije li pasivnost u istoriji misli već bila razmatrana i kao drugačiji momenat delatnosti? Za Dekarta naime aktivnost i pasivnost jesu jedna te ista stvar koja je aktivna iz perspektive subjekta koji deluje, a pasivna ako je posmatra subjekt na kojeg se deluje. Istorijski i terminološki gledano, ‘ono aktivno’ odgovara grčkom ”energeia”, i u filozofsku upotrebu ulazi sa Aristotelom (u pojmovnom paru sa mogućnošću). Pasivnost sa druge strane, na tragu grčkog pathos, metafizički je mišljenja u vezi sa trpljenjem, podnošenjem, primanjem, ograničenjem, lišenošću itd. Možemo spomenuti samo neke linije promišljanja aktivnog i pasivnog: pojam pasivnosti materije, ali i njene samoorganizacije; aristotelovski i sholastički actus purus kao određenje božanskog; kantovsko razlučivanje spontaniteta i receptiviteta; Fihteova delotvorna radnja (Tathandlung) ili Hegelova samosvesna aktivnost duha. Zatim, neophodan je susret sa marksističkim mišljenjem teorije kao prakse, ali i teorije kao skupa neefektivnih ideologema; tematizacija dijalektike masovne spontanosti i partijske samoorganizacije; linije razmatranja odnosa intelektualac-radnik; Gramšijeva filozofija prakse kao nečistog čina (atto impuro) kao i tema ”pasivne revolucije”. U nizu koncepcija koje se (pasivno) nude (aktivnom) preispitivanju teme slede: Ničeov aktivni i pasivni nihilizam ili pak odnos aktivnog i reaktivnog; fenomenološko mišljenje aktivne i pasivne sinteze i geneze; Hajdegerovo puštanje samopokazivanja bitka kao izraz pasivnosti (ili Entschlossenheit kao aktiviranje autentičnih mogućnosti?); Vitgenštajnova odredba filozofije kao aktivnosti, a ne teorije; Bergsonov opis trajanja kao pasivne aktivnosti, kao spontane samoakumulacije života; delezovsko poimanje pasivnih sinteza razlike, sensus communis-a i projekta autonomne prakse; feministička razumevanja i dekonstruiranja pojma ‘pasivnosti’, vezano uz pojam materije i žene; Žižekovo isticanje interpasivnosti naspram pojma interaktivnosti; Ransijerovo propitivanje pasivnosti i aktivnosti u vezi sa pozorištem; Anrijevo shvatanje telesne samoafekcije kao prapasivnosti; Fukoova arheologija kojom se polje iskaza u celosti misli kao aktivno – kao i čitava koncepcija moći itd. Psihoanaliza nam takođe otkriva plodno polje za promišljanje aktivnog i pasivnog: za Frojda aktivno/pasivno jedna je od tri glavne antiteze koje upravljaju psihičkim životom;postfrojdovska psihoanaliza razvija pojam acting out-a, dok kod Lakana imamo ”prelaz ka činu” (passage a l’acte), pa njegovo shvatanje “ja” kao pasivnog efekta Drugog (“u početku beše pogled Drugog”) i automatske mašinerije označitelja koja nije pod kontrolom individue, ali i njegov govor o autentičnom aktu (na primer, u slučaju intervencije Antigone). Ovim, a i mnogim drugim linijama valjalo bi promisliti goruće pitanje odnošenja ‘aktivnog’ i ‘pasivnog’. Sledeći broj našeg Časopisa za teorijske prakse ovom temom želi da u jednom refleksivnom činu preispita osnove sopstvenog filozofskog karaktera i teorijskog angažmana: da prizna, potvrdi, utemelji, proizvede, podrije, prevlada ili preboli, isere sopstvenu aktivnost/pasivnost.

POZIVAMO VAS DA SVOJIM RADOVIMA UČESTVUJETE U TREĆEM BROJU «STVARI». OČEKUJEMO TEKSTOVE IZ OBLASTI FILOZOFIJE, PSIHOANALIZE, POLITIČKE I DRUŠTVENE TEORIJE, TEORIJE UMETNOSTI I SVIH OSTALIH SRODNIH DISCIPLINA. SVE TEKSTOVE MOŽETE SLATI NA SLEDEĆU ADRESU: ksf.gerusia@gmail.com

Osnova ideja odeljka Direktna umešanost je da se kroz teorijske i filozofske diskurse propuste književnost, muzika, kinematografija, savremena umetnost, društveni, medijski i politički fenomeni i da se posmatra šta će na drugoj strani ispasti. Osnovna ideja ovog dela časopisa je da se filozofira duboko iz svakodnevice savremenog sveta; da se pojam zaprlja realnošću u formi kratkih, atraktivnih, informativnih, zavodljivih tekstova koji će tokom čitanja proizvesti osećaj uzbuđenja i užitaka. Ideja ovog dela Stvari je da se filozofija Direktno Umeša u stvarnost i da filozofske pojmove veselo razbaškarimo u umetnosti i politici demonstrirajući sve njihove potencijale. Pozivamo vas da nam pošaljete kratke recenzije knjiga, albuma i izložbi kao i refleksije na medijske, poltičke i društvene fenomene ne duže od 15 000 karaktera (sa razmacima i zajedno sa fusnotama).

Dalje, naš časopis objavljuje i prikaze novoobjavljenih ili aktuelnih filozofskih knjiga, čije jedino ograničenje je da ne bi trebalo da budu duži od 10 000 karaktera. Pored radova, časopis „Stvar“ takođe objavljuje i prevode. U slučaju prevoda, bitno je, pored uobičajenih pravila koja se mogu naći u uputstvima za autore (videti ispod), navesti i izvor sa kojeg je preuzet rad: izvor se navodi na kraju rada, ispod Vašeg imena i prezimena, stavljen u uglaste zagrade. On se navodi isto kao i fusnote, bez obzira da li je reč o izvoru sa interneta ili štampane knjige. Primer: Prevod: (Vaše ime i prezime) [Izvor: Schelling, F. W. J., Erster Entwurf eines Systems der Naturphilosophie, Darmstadt 1967. ] ili Prevod: (Vaše ime i prezime) [Izvor: Kraut, R., ''Plato'', http://plato.stanford.edu/enties/plato, 30.01.2011.]. Nakon pristizanja, rad, prevod ili prikaz će proći kroz recenziju, nakon čega ćemo Vas obavestiti o mogućnosti objavljivanja, kao i o mogućim izmenama rada. Pošto recenzije mogu zahtevati više vremena u zavisnosti od dužine i složenosti rada, odgovor možete očekivati u toku jula meseca.

Krajnji rok za sve tekstove: 20. jun 2012.

Radove objavljujemo na srpskom i ostalim južnoslovenskim jezicima. Za autore i autorke iz drugih sredina poželjno je da tekst bude na engleskom jeziku. Moguće je objavljivanje i na nemačkom, francuskom, italijanskom i dr.

UPUTSTVA ZA AUTORE:

Radove bi trebalo da šaljete u fontu TIMES NEW ROMAN, veličina slova 12, prored 1,5, poravnanje JUSTIFY. Obim rada ne bi trebalo da prelazi 10 000 reči. Uz rad treba dostaviti ime i prezime autora, pun naslov rada na jeziku u kojem je pisan rad i nekom svetskom jeziku (engleskom, francuskom ili nemačkom), apstrakt dužine do 150 reči na jeziku u kojem je pisan rad i nekom svetskom jeziku, ključne reči (5 reči) i spisak literature. Spisak literature se navodi na kraju teksta po azbučnom redu, a način navođenja je isti kao kod fusnota. Način navođenja referenci u fusnotama: 1) za knjige: prezime autora, inicijali imena autora, naziv dela u kurzivu (ITALIC), izdavač, mesto izdanja, godina izdanja, broj stranice. Primer: Borhes, H. L., Univerzalna istorija beščašća, Paideia, Beograd, 2002., str. 34 2) za tekst iz knjige ili članak iz zbornika: prezime autora, inicijali imena autora, naslov teksta u navodnicima, u, naslov dela u kurzivu (ITALIC), izdavač, mesto izdanja, godina izdanja, broj stranice. Primer: Barthes, R., ”The Face of Garbo”, u Film Theory and Criticism, Oxford University Press, New York, 1992., str. 629 3). Za članak u časopisu: prezime autora, inicijali imena autora, naslov teksta u navodnicima, naslov časopisa u kurzivu (ITALIC), broj časopisa, godina izdanja, broj stranice. Primer: Žižek S., ”A Plea for Ethical Violence”, Stvar, br.2/2011., str. 296. 4) za literaturu u elektronskom obliku: prezime autora, inicijali imena autora, naslov teksta u navodnicima, pun URL i datum kojeg ste posetili URL koji citirate. Primer: Kraut, R., ”Plato”, http://plato.stanford.edu/enties/plato, 30.01.2011.

Kao čin našeg protesta protiv trenutnih pokušaja zavođenja policijskog reda i cenzure na globalnoj mreži (ACTA), u slučaju da se u radu kao izvor koristi knjiga u PDF-u, želimo da se navede ime web site-a sa kojeg je dokument skinut (ili se mogao skinuti).