14 apr

TRANZICIONI PROCESI U POSTSOCIJALISTIČKIM ZEMLJAMA

26. april, 16.00h, Omladinski centar CK13, Novi Sad

Tribina: TRANZICIONI PROCESI U POSTSOCIJALISTIČKIM ZEMLJAMA

Učestvuju: JELENA MILOŠ (Baza za radničku inicijativu i demokratizaciju, Zagreb), PETAR MARČETA (Centar za društvenu analizu, Beograd) i MOHORA DORU (sindikalni aktivista, Vršac). Moderira: ALEKSANDAR STOJANOVIĆ (Gerusija i Centar za društvenu analizu, Beograd).

Dvaveset četiri godine posle početka takozvane tranzicije zemalja jugoslovenskog socijalizma u kapitalizam teško da bi bilo ko mogao da bude zadovoljan nastalom situacijom. Možda je najviše iznenađujuća činjenica da su nekadašnje zemlje članice, polazeći od uverenja da su upravo one druge krive za stanje u kom su se nalazile u vreme raspada i zaključujući da ih posle otcepljenja čeka neka drugačija i bolja sudbina nego njihove susede, završile u skoro identičnoj poziciji. Kao po nekom pravilu, sve ove zemlje dospele su u situaciju koju odlikuju obeshrabrujuće niski učinci po svim važnim ekonomskim ali i političkim i drugim društvenim parametrima. Napuštajući Jugoslaviju kao jedan pre svega ekonomski neodrživ i utopijski projekat što je trebalo da bude jasno na osnovu tadašnjeg rasta zaduženosti, nezaposlenosti i drugih problema, mnoge od zemalja članica danas mogu da se pohvale činjenicom da su ''prevazišle'' u istim parametrima celu Jugoslaviju. Ipak pojam tranzicije omogućava da se ovo stanje ne protumači kao posledica sâmih mera koje su sprovođene u periodu posle raspada. Umesto toga katastrofalno stanje u kom se danas nalazimo pripisuje se upravo tome što još uvek nismo stigli u kapitalizam, što je socijalizam još uvek nekako prisutan. Jedan za drugim vodeći političari u zemljama nekadašnje Jugoslavije su u poslednje dve i po decenije ponavljali mantru kako još uvek nije dovoljno urađeno, kako su do datog trenutka sprovedene reforme i dalje nedovoljne, i kako je potrebno napraviti još samo jedan korak da bi zemlje balkanske periferije dospele u taj kapitalizam kakav možemo da opazimo u zemljama centra. Nasuprot ovom nadasve idealističkom i suštinski utopijskom pristupu prema kome se kapitalizam posmatra kao ideal koji mora da se realizuje u tom nekom čistom obliku da bi zapravo doneo sve ono što se veruje da donosi, pokušaćemo da ponudimo jedan drugi pristup u kom se kapitalizam posmatra kao realno postojeći kapitalizam. Prema tom shvatanju period koji je okarakterisan kao tranzicioni bi u stvari trebalo analizirati kao period u kom je kapitalizam sve vreme već tu, bivajući uspostavljen ukidanjem društvenog vlasništva, radničkog samoupravljanja i povlačenjem države sa pozicije ravnopravnog ekonomskog aktera. Tako shvaćen kapitalizam očigledno ne donosi te iste pozitivne rezultate koji se očekuju od njega kao idealnog modela već (nužno) podrazumeva nejednak razvoj i postojanje zemalja u kojima će se reprodukovati visoka nezaposlenost, siromaštvo, zauženost, niske nadnice, oskudna ili nepostojeća tehnologija, skoro potpuno odsustvo industrije i slabo osopobljena radna snaga, kao i mnogi neekonomski društveni problemi. O svemu ovome će na teorijskom i konkretnijem empirijskom nivou biti reči na tribini u Novom Sadu.

tranzicijaa

 

Share
Translate »