Tag Archives: Vuk Vuković

19 nov

PITANJE POLITIKE ORGANIZACIONIH FORMI

PITANJE POLITIKE ORGANIZACIONIH FORMI[1]

Organizacioni aspekt izgradnje levice, ili preciznije problem oblika ili modela političkog organizovanja levih političkih formacija, jedan je od problema koji se iznova nameću kao najrelevantniji, a opet deluje kao da njegovo rešenje nije na vidiku, niti nam deluje da ima nekih velikih pomaka u tom pravcu. Partija ili pokret, neposredna ili predstavnička demokratija, labavija mreža ili čvršća organizacija – to su samo neke od dilema koje su opsedale rasprave o organizovanju. Ipak, tek su uspesi (ali u istoj meri i neuspesi) levih formacija u poslednjih nekoliko godina stvorili uslove da se tom pitanju priđe na adekvatan način, pri čemu su se neke dileme pokazale kao prividne, a neke kao vrlo stvarne. Jedna od tih stvarnih dilema glasi: kako stvoriti organizacionu infrastrukturu koja će, s jedne strane, biti stabilna i trajna, ali i, sa druge, dovoljno gipka i otvorena da omogući dopiranje do širih slojeva ljudi, kako ne bi završila u opskurnosti i marginalnosti?

To je, naravno, taktičko pitanje. Jasno, taktika zavisi od strategije, ali strategija, opet, zavisi od teorije. Zato je pored razmatranja konkretnih modela organizovanja bitno rasvetliti i teorijske uslove i reperkusije takvih modela i njihovo mesto u širim sistemima odnosa (država, klasa, materijalna reprodukcija). Tek se onda može preći na ispitivanje i eventualno stvaranje osnova za izbor različitih modela, njihovu modifikaciju i primenu u političkoj borbi. To su, dakle, tri nivoa na kojima se ovo pitanje može analizirati i preko kojih mu se može pristupiti, pa je u tom smislu bitno da i u ovoj raspravi sva tri nivoa budu podjednako zastupljena i da im se prida podjednaka pažnja. Pri tome, nivou ispitivanja i izbora različitih modela se može prići i preko iskustva (stečenih pre svega u predizbornoj kampanji, ali i šire) i prakse slovenačke Inicijative za demokratski socijalizam (IDS) i šire koalicije Ujedinjena levica (ZL) čiji je ona integralni deo, ali i dinamike Levog samita Srbije (LSS), mreže organizacija i radničkih grupa gde su se upravo, u jednom konkretnijem obliku, postavile dileme o kojima se već neko vreme raspravlja.

Read More

Share
02 sep

PITANJE POLITIKE ORGANIZACIONIH FORMI

Problem oblika ili modela političkog organizovanja levih političkih formacija jedan je od onih problema koji se iznova i iznova nameću kao najrelevantniji, a opet deluje kao da njegovo rešenje nije na vidiku. Partija ili pokret, neposredna ili predstavnička demokratija, labavija mreža ili čvršća organizacija – to su samo neke od dilema koje su opsedale rasprave o organizovanju. Ipak, tek su uspesi (ali u istoj meri i neuspesi) levih formacija u poslednjih nekoliko godina stvorili uslove da se tom pitanju priđe na adekvatan način, pri čemu su se neke dileme pokazale kao prividne, a neke kao vrlo stvarne. Jedna od tih stvarnih dilema glasi: kako stvoriti organizacionu infrastrukturu koja će, s jedne strane, biti stabilna i trajna, ali i, sa druge, dovoljno gipka i otvorena da omogući dopiranje do širih slojeva ljudi, kako ne bi završila u opskurnosti i marginalnosti?

To je, naravno, taktičko pitanje – jasno, taktika zavisi od strategije, ali strategija, opet, zavisi od teorije. Zato je pored razmatranja „konkretnih modela organizovanja“ bitno rasvetliti i teorijske uslove i reperkusije takvih modela i njihovo mesto u širim sistemima odnosa (država, klasa, materijalna reprodukcija). Tek se onda može preći na ispitivanje i eventualno stvaranje osnova za izbor različitih modela, njihovu modifikaciju i, svakako, primenu u političkoj borbi.

O predstavljenom spektru pitanja ćemo razgovarati na tribini PITANJE POLITIKE ORGANIZACIONIH FORMI koja će se održati u subotu, 13. septembra u Novom Sadu, u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, sa početkom u 17.00 časova. Blaž Gselman, član slovenačke Inicijative za demokratski socijalizam, dela Ujedinjene levice (ZL) koja je na nedavnim parlamentarnim izborima osvojila šest poslaničkih mandata, predstaviće modele i rešenja koja su primenjivana u predizbornoj kampanji ZL (ali i šire). Marko Kostanić iz zagrebačkog Centra za radničke studije će govoriti o pomenutim teorijskim aspektima organizovanja i različitim nivoima na kojima je moguće ovo pitanje tretirati, dok će Miloš Baković Jadžić (Centar za politike emancipacije, Beograd) iscrtati neke od organizacionih dilema koje su se nedavno postavile u Srbiji, pre svega u pogledu Levog samita Srbije (LSS). Moderira: Vuk Vuković (Gerusija, Centar za društvenu analizu).

hierarchie-belegfluss_weiss

Share
07 jun

JAVNI SEKTOR U SRBIJI: IZMEĐU MITA I STVARNOSTI

Izvor: Regionalni Portal BILTEN, 27. 05. 2014.  VUK VUKOVIĆ

andrej-isaković-radnik-čistoče-i-obojani-zid

Foto: AFP/Andrej Isaković

Otkad je javni sektor ideološkim manevrom označen glavnim krivcem za ekonomsku krizu i otkad su fiskalna konsolidacija i mere štednje propisani kao neminovna terapija, izloženi smo orkestriranoj mistifikaciji uloge i funkcionisanja javnog sektora. Na primeru Srbije, oslanjajući se na osnovne statističke pokazatelje, možemo lako locirati interesnu logiku ispod navodno neutralnih ekonomskih zakonitosti.

Iako je javni sektor u Srbiji pod kontinuiranim napadom skoro već petnaest godina, promena vladajuće garniture 2012. godine je, sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, donekle neočekivano zaoštrila ovu tendenciju. Javni sektor je opisivan sve većim bogatstvom izraza – on znači “arčenje novca” i “blato”, on je “parazitski sistem”, “punačka dama” (pa zato mora na dijetu), ali i “slon na leđima jelena”. Međutim, kao što to neretko i biva, bogatstvo izraza ne znači i bogatstvo misli.

Prvi i najčešći argument protiv javnog sektora tiče se njegove navodne “neefikasnosti” i “rasipništva”. Drugim rečima, s obzirom da usluge koje obezbeđuje nisu na tržištu, on nužno pravi finansijske gubitke u poslovanju, što se onda pokriva iz budžeta, odnosno novcem koji se mahom dobija iz poreza ili zaduživanja. Logika je poznata: kada bi se te usluge izvele na tržište, smanjili bi se gubici iz budžeta i poresko opterećenje, a kvalitet usluga bi se povećao. Da li je to zaista tako?

Pre svega, izvođenje prethodno javnih usluga na tržište samo po sebi ne znači i manje troškove iz budžeta. Na primeru čuvene privatizacije britanskog železničkog sistema 1994. godine uočljiv je višestruki rast budžetskih sredstava (subvencija) koja su odlazila železnicama: sa prosečnih milijardu funti pre privatizacije, ta suma se nakon privatizacije višestruko povećala. Tako je u periodu od 2006. do 2007. godine iznosila oko šest milijardi, da bi potom u periodu od 2009. do 2010. godina bila srezana na oko četiri milijarde funti. Drugi primer, iz lokalnog okruženja, takođe pokazuje isto. Kada je 2010. godine odlučeno da se u sistem javnog prevoza u Beogradu uvede javno-privatno partnerstvo, odnosno da se kontrola i naplata karata poveri privatnoj firmi Apex Solutions, gradska uprava je rezonovala da će to smanjiti neefikasnost i subvencije javnom prevozu. Međutim, 2013. godine iznos subvencija za javni prevoz bio je za nešto više od 4 milijarde dinara veći nego pre ove delimične privatizacije, i to uprkos tome što je cena karata porasla u oktobru 2012. godine. Očekivanog većeg priliva u gradski budžet – nije bilo.

Read More

Share
13 jul

Vuk Vuković_Lenjin i politička intervencija – smemo li da pobedimo?

I

„…jer mi ne možemo ići napred ako definitivno ne likvidiramo taj period.“[2]

Hteo bih da počnem sa jednim prilično autobiografskim zapažanjem čija je funkcija da pojasni nastanak teksta koji se nalazi pred vama. On se oslanja na tekst koji sam u formi izlaganja (pod imenom „Lenjin – priroda političke intervencije“) predstavio na osmom ciklusu Uvoda u radikalne teorije. Međutim, ovo oslanjanje je samo delimično.[3] Pokušao sam da od ovog teksta napravim ne samo proširenu i poboljšanu verziju prethodnog, već i da samu temu obradim na drugačiji način. Naime, u međuvremenu sam shvatio da tema zahteva drukčiji pristup, pa čak i zaključak, jer je sâmo predavanje bilo u jednom smislu ograničeno. Moglo bi se reći da se ne radi se o izostanku važnih tema, nego o nameri koju je trebalo ostvariti. Ukratko, zaključak teksta je glasio da nema prave (marksističke) teorije bez masovne organizacije. Bivajući nezadovoljan ovim zaključkom, nakon što sam uvideo njegovu neispravnost, koristim ovu priliku da ispravim zaključak, doradim ona mesta u tekstu koja mi se sada čine „tankim“ kao i da analizu zasnujem na drukčijim pretpostavkama. Cilj mi je da sada na celovitiji način ukažem na relevantnost i aktuelnost ove teme za savremenu levu politiku. Napokon, ovo opredeljenje ima za posledicu i to da je nekim delovima posvećeno manje pažnje.

Zašto zaključak nije valjao? Rekao bih da je zapravo prilično lako uvideti da zaključak u kome se tvrdi da nema prave teorije bez masovne organizacije ima tri ozbiljna nedostatka.

Prvo, pojam „prave teorije“ i sam je upitan. U prvobitnoj verziji, radi objašnjenja ovog pojma, poslužio sam se Lukačevom tezom o „konkretnoj analizi konkretne situacije kao vrhuncu prave teorije“.[4] Iako to zvuči jasno i nedvosmisleno na prvi pogled, može se postaviti niz pitanja koja se ne bi ticala samo te konkretne analize, već i konkretne situacije u kojoj bi ta „prava teorija“ trebalo da se konstituiše. Ranije sam se na ovom mestu koristio sledećim lancem argumenata: pošto su Lenjinove teorijske postavke u isto vreme uvek i strateške, a strategija nije strategija ako nema podlogu u vidu masovne organizacije koja će je i sprovesti u delo (u smislu da joj nedostaje finalni momenat realizacije na nekom polju borbe) – onda ne može biti ni „prave“ marksističke teorije bez masovne organizacije. Problem se najbolje vidi kada se postavi kontra-pitanje: da li je moguća marksistička teorija bez masovne političke organizacije? Odgovor je očigledan i istorija marksizma nam govori da je takva teorija moguća. Osim toga, odsustvo jasne definicije teorije je još jedan konstitutivni momenat u izvođenju ovakvog zaključka.

Read More

Share
17 dec

UVOD U RADIKALNE TEORIJE 8, LENJIN / MARKSIZAM U 21.VEKU

Poslednje ovogodišnje radikalno teoretisanje dogodiće se u subotu 22. decembra u Crnoj KućiI tada ćemo deliti časopis za teorijske prakse STVAR broj 3, kao i diskove sa filmovima koje smo do sada preveli.
Neke uvodne tekstove Lenjina i o Lenjinu možete preuzeti ovde: Daniel Bensaid: Leninism in the 21st century / Georg Lukacs: Lenin: A Study on the Unity of his Thought / Tony Cliff: Lenin 1 – Building the Party

 Program:

14.00h delovi iz filma o Lenjinu The Train – preuzmi titl .srt
15.00h Vuk Vuković ''Lenjin – priroda političke intervencije''
17.00h Alpar Lošonc ''Marksizam u 21. veku''

Moderator: Aleksandar Matković

Read More

Share
Translate »