Tag Archives: vladimir gvozden

06 jul

Vladimir Gvozden_O bičevima, točkovima, prazninama i drugim (ne)bitnim stvarima. Postkolonijalizam, kulturalizam, politika

Roman Tristram Šendi Lorensa Sterna je poznata priča o književnom uspehu. Ovaj uspeh prati zanimljiva epizoda o nejednakosti. Naime, godine 1766. Stern je, kao celebrity svoga doba, primio pismo od jednog čitaoca koji je lično reagovao na prethodno objavljene tomove romana. Ignacije Sančo se Sternu predstavio kao „pripadnik naroda čije predstavnike vulgarno nazivaju Crnčuge“, i nastavio je da pripoveda o svom odrastanju: „rano doba mog života bilo je nesrećno; odrastao sam u porodici u kojoj se smatralo da je neznanje najbolje jemstvo poslušnosti; kasnije je pošlo nabolje, pa sam zrelost proveo u službi jedne od najvrsnijih porodica u kraljevstvu“.[i] Dvojica junaka romana, simpatični Tobi i kaplar Trim se posebno pominju u Sančovom pismu, a autor Sterna moli da upravo oni posvete pažnju temi ropstvu i položaju crnaca.

Rezultat molbe je epizoda koju je Stern uneo u devetu knjigu romana. Najpre se ovde izražava načelna tvrdnja o jednakosti svih ljudi. Kaplar Trim pominje, pričajući o svom bratu Tomu koji je držao nekakav dućan, kako je tamo, kada je prvi put ušao, zatekao samo „jednu sirotu devojku crnkinju“ kako rasteruje muve: „ona je i sama bila progonjena, i naučila se milosrđu“.[ii] Tokom rasprave Trim postavlja pitanje dobroćudnom Tristramovom stricu Tobiju: „Ima li i crnac dušu?“. Ovaj mu odgovara: „Nisam upućen u stvari te vrste, kaplare (…) ali pretpostavljam da ih Bog ne bi ostavio bez nje, kao ni tebe ili mene“. Ali Trim nastavlja da postavlja pitanja: „Zašto onda, s oproštenjem Vaše milosti, treba postupati sa crnom služavkom gore nego sa belom?“ Tobi ne može da pronađe valjano obrazloženje za to i sagovornici zaključuju da ona ne zaslužuje izrabljivanje, već zaštitu: „A to je upravo ona stvar, Trime, reče moj stric Tobi – koja preporučuje nju – i njenu braću s njom – našoj zaštiti; ratna sreća dala je ovaj put bič nama u ruke – gde će on biti posle, nebo zna! – ali ma gde bude, čestit čovek, Trime, neće njime zamahnuti nemilostivo“.[iii]

Teško je, naravno, zamisliti kako je moguće milostivo zamahnuti bičem. Ali ne bi bilo dobro ni da prenebregnemo činjenicu da je etika milostivog biča uistinu utkana u političku, ekonomsku i vojnu dominaciju i agresiju. To znači da i moral ima svoju batmologiju, pa je ovde potrebno upozorenje, jer su navedene reči iz osamnaestog stoleća utemeljile logiku koja osmišljava stepenovanje: ovde je posedovanje biča pripisano sreći, a ne tradicionalnim izvorištima legitimiteta za dominaciju i okupaciju. Prema ovom mišljenju, u budućnosti je moguće da nosioci moći zamene mesto s devojkom i postanu zavisni od dobre volje onih koje su ugnjetavali. Želju istovremeno ograničava i oslobađa tuđa želja: ako verujete u nadmoć  morate prihvatiti konsekvencu da neko drugi može, teorijski i praktično, imati nadmoć nad vama.

Read More

Share
12 okt

UVOD U RADIKALNE TEORIJE 2 (POSTKOLONIJALIZAM)

U subotu 13.oktobra, u 13.00h u Crnoj kući (CK13) nastavljamo sa 2.UVODOM U RADIKALNE TEORIJE koji će se baviti postkolonijalizmom.
Predavači su Milan Rakita i Vladimir Gvozden, moderator je Alpar Lošonc. Gledaćemo i film BITKA ZA ALŽIR. Raspored i biografije predavača možete videti dole.

Uvodne tekstove o (post)kolonijalizmu možete preuzeti ovde: Said, Jameson and Eagleton – Nationatlism, Colonialism and Literature

13.00h – 15.00h projekcija filma ”Bitka za Alžir” (o filmu možete čitati ovde : http://pokret.net/cms/index.php?page=bitka-za-alzir-1966)
 
15.15h – 16.15h Milan Rakita “Destrukcija antropološkog sna i antikolonijalna misao” (diskusija od 16.15h do 16.45h)

MILAN RAKITA je završio master studije iz socio-kulturne antropologije na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bio je polaznik Centra za ženske studije i istraživanje roda (1997/98), te Alternativne akademske mreže (2001/02) i Škole za istoriju i teoriju slika Centra za savremenu umetnost u Beogradu (2000/02). Bio je višegodišnji urednik časopisa za savremenu umetnost i teoriju Prelom, te urednik, član redakcija i saradnik u teorijskoj, novinskoj i marketinškoj periodici. Radio je u kreativnom sektoru advertajzing industrije i u agencijama za istraživanje tržišta i javnog mnjenja. Dugi niz godina radi u novinarskom, prevodilačkom polju, te učestvuje na mnogim regionalnim i međunarodnim simpozijima.
 

17.00 – 18.00h Vladimir Gvozden ”Providencijalna radikalnost postkolonijalne teorije” (diskusija od 18.00 do 18.30h)

VLADIMIR GVOZDEN radi kao docent na Odseku za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se književnom kritikom i teorijom, kritikom kulture i prevođenjem s engleskog jezika. Autor je knjiga Jovan Dučić putopisac (2003), Činovi prisvajanja: od teorije ka pragmatici teksta (2005), Srpska putopisna kultura 1914-1940 (2011) i Književnost, kultura, utopija (2011), priredio je tematski zbornik Vizuelna kultura (2003) i specijalni broj časopisa Polja posvećen Zebaldu (zajedno sa A. Bešićem), preveo je više knjiga s engleskog jezika, uključujući Poetiku postmodernizma Linde Hačion, Istoriju čitanja Alberta Mangela i izuzetno radikalan Rečnik razvoja Volfganga Zaksa. Učestvovao je na dvadesetak međunarodnih konferencija i objavio je na srpskom i engleskom više desetina radova iz oblasti komparativnog proučavanja književnosti i studija kulture. Tekstovi su mu prevođeni na mađarski, poljski, nemački, makedonski i španski jezik. Bio je gostujući istraživač na Univerzitetima u Torontu, Inzbruku i Brnu, lektor za srpski jezik u Poznanju i gostujući predavač u Regenzburgu u okviru programa Eurolecture Alfred Toepfer fondacije. Držao je seminare iz teorije književnosti i iz srpske književnosti na univerzitetima u Londonu, Bambergu, Gisenu, Pragu, Budimpešti i Segedinu. Bio je saradnik naučnog projekta East Looks West na Londonskom univerzitetu, kao i saradnik na projektima Ministarstva za nauku Republike Srbije. Član je redakcije časopisa za književnost i kulturu Zlatna greda i Zbornika za književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Dobitnik je Nagrade Društva književnika Vojvodine za prevod godine (2005), Nagrade Izvršnog veća Vojvodine za mlade istraživače (2005), Nagrade „Laza Kostić“ (2011) i Nagrade Društva književnika za knjigu godine (2011).

dsc_1445
dsc_1448
dsc_1450
dsc_1458
dsc_1464
dsc_1469
dsc_1474
dsc_1479
dsc_1482
dsc_1484
dsc_1485
dsc_1493
dsc_1495
dsc_1497
dsc_1500
dsc_1505
dsc_1508
dsc_1515
dsc_1517
dsc_1522
dsc_1523
dsc_1526
dsc_1529
dsc_1533
dsc_1542
dsc_1546
dsc_1547
dsc_1551
dsc_1553
dsc_1555
dsc_1556
dsc_1557
dsc_1560
dsc_1565
dsc_1579
dsc_1589
dsc_1592
dsc_1593
dsc_1596
dsc_1598
NextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnail
Share
Translate »