Tag Archives: veštice

29 apr

Marina Savić, NOT TODAY, SATAN

tekst je napisan juna 2019. godine

Marina Savić

NOT TODAY, SATAN

 

Veštice u narodnoj, a zatim i u popularnoj kulturi odavno figuriraju kao onaj subverzivni element koji je služio ne bi li se što upečatljivije i slikovitije prikazala pervertirana i zastrašujuća slika žene – bilo to one koje odbijaju servilnost, one koje ne zadovoljavaju date društvene obrasce ili koje ih na ma koji način preispituju. To su one žene, iz bajki poznate kao otuđene zlice, koje vrebaju na ivicama šuma i navode lakomislene i lakome na pogrešan put. Ponekad iz taštine i ljubomore otruju nevino čeljade ili ga barem prokunu večnim snom, u najblažem slučaju eventualno proreknu zlu sreću i još goru kob. Ali otkud onda toliko sadržaja koji govore suprotno?

Premda započeta kasnih šezdesetih godina dvadesetog veka, a inspirisana new age pokretom, tradicija novog, progresivnog fenomena pop kulture, koji uzima do sada satanizovanu sliku veštice i preinačuje je u primer pozitivne prakse, posledica je duge feminističke borbe, ali na žalost i uvida tržišta u mogućnost eksploatacije novonastale inverzije. Prvi primeri uključuju američku seriju Bewitched iz 1964. godine, u kojoj protagonistkinja, domaćica iz predgrađa koristi svoje magijske sposobnosti ne bi li na što lakši način potpomogla svoje domaćinstvo i brinula o svima u njemu, zatim i nešto radikalniju Sabrinu, tinejdž vešticu, koja nastaje kao adaptacija tada veoma popularnog strip formata. Koincidirajući dalje sa trećim talasom feminizma, ali i novootkrivenim masmedijskim trendom oličenim u hiperprodukciji TV sadržaja koji prepoznaje bremenitost ovog tropa, devedesete godine XX veka donose novi talas pozitivnih veštica u popularnoj kulturi. Igrajući na tankoj liniji između fine, lokalne devojke i njenog mračnijeg, slobodnijeg alter ega, pojavljuju se barem tri popularne –  Charmed (kod nas prevedene kao Čari), Buffy the vampire slayer (Bafi ubica vampira) i konačno  već pomenuta Sabrina teenage witch koja je debitovala kao tv serija 1996. godine. Iako u svom inherentnom narativu različite, one nude isti model samosvesne i jake adoslescentkinje, koja kroz savez sa onostranim silama „večito stremi zlu, a večito tvori dobro.“ Slična je situacija i danas, kada u nepunih godinu dana, dolazi do nove ekspanzije ove teme kroz remake Arđentove Suspirije, kao i dva reboota iz 90ih (Charmed i Sabrina the teenage witch), doduše u novom, osavremenjom i politizovanom ruhu.

Nova verzija Sabrinih jezivih avantura i adaptacija istoimenog stripa Archie comicsa u produkciji sve glomaznijeg Netflixa,  u potpunosti prati duh svog vremena oličen u liberalno-feminističkom #metoo pokretu. Duboko politizovna, ali u određenom smislu i smela u svojim tvrdnjama, priča prati Sabrinu, koja će na veče svog šesnaestog rođendana morati da izabere „između dva sveta: veštičjeg sveta njene porodice i profanog sveta njenih prijatelja“. Dolazeći iz visoko rangirane porodice među svojim satanističkim redovima, a ipak obeležena žigom smrtne majke, prestupom koji se među mračnim redovima ne oprašta tako lako, Sabrina mora da se obeća na lojalnost Luciferu da bi zadržala svoje natprirodne moći , pored toga što mora da vodi računa o svojim ocenama u lokalnoj školi, raskidajući pri tom veze sa svim ljudskim aspektima svog života. U mnogo čemu, ona je obična mlada žena koja pokušava da na što bezbolniji i lepši način proživi svoje tinejdžerske godine, prvu ljubav i nesuglasice sa vršnjacima, dok je s druge strane veštica u nastajanju, naslednica porodice odanih satanista oličenih u dve tetke Hilde i Zelde, koje razmatraju da li će za nedeljni ručak peći standardno pile, ili pak decu.

Read More

Share
Translate »