Tag Archives: Vesna Vojvodić

29 apr

Vesna Vojvodić, ŽENSKA I KLASNA BORBA U „NAPULJSKOJ TETRALOGIJI“

tekst je napisan juna 2019. godine

Vesna Vojvodić

ŽENSKA I KLASNA BORBA

U „NAPULJSKOJ TETRALOGIJI“

 

U eri hiperprodukcije često se sreću slični autori/ke, postupci i obrađivane teme, a malo šta čitatelja/ku može da izbaci iz učmalosti već viđenog. Čitanje dela Elene Ferante, nasuprot tome, može da se koncipira kao iskustvo potpune sinestezije: iskustvo koje proizilazi iz samog teksta, ali se preklapa i sa životnim/čitateljskim iskustvom recipijenta/kinje.

Napuljsku tetralogiju Elene Ferante čine četiri knjige: „Moja genijalna prijateljica“, „Priča o novom prezimenu“, „Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju“ i „Priča o izgubljenoj devojčici“. Ovaj roman u nastavcima postao je svetski fenomen, gotovo neobjašnjivo književno čudo anonimne autorke.

O Eleni Ferante, koja piše pod pseudonimom, ne zna se gotovo ništa. Već ta činjenica da autorka odabira anonimnost, kao svoj književni „identitet“, predstavlja šamar u lice kulturi narcisoidnosti, samopromocije i kultova ličnosti, ali se takav postupak ispostavio kao još jedan od razloga njene popularnosti.

Tetralogija je nekoliko godina stajala na policama knjižara neotkrivena i zanemarena, sa užasno urađenim koricama jeftinog dizajna, a onda je postala maltene obavezan deo literature svih onih koji cene književnost. Bitan faktor Elenine popularnosti svakako je činjenica da je njeno delo prvobitno bilo spakovano u neugledne korice trećerazrednih ljubavnih romana. Zahvaljujući tome, delo je doprelo do ogromnog broja čitalačke publike: mase običnih čitalaca/teljki, a ne samo obrazovane manjine iz književnih krugova. Ironično je da nešto tako naizgled trivijalno, kao što su korice knjige – koje se inače brižljivo osmišljavaju upravo radi „marketinškog uticaja“ – upućuje na autorku koja se odrekla marketinške slave. Anonimna osoba (ili skup više osoba) pod pseudonimom „Ferante“ je mislila da će knjiga naći svoj put do publike pre svega zbog sadržaja, dakle bez pratećeg agresivnog marketinga. I bila je u pravu. Tetralogija je prevedena na 42 jezika, a mogućnost njenog iščitavanja i reinterpretacije je nepresušna.

Čitanje „Napuljske tetralogije“ je i užitak u književnom tekstu i, istovremeno, studiozna analiza ženskog prijateljstva. Ovo prijateljstvo je uokvireno patrijarhalnim stegama i odnosima mizoginije – koje prete da razore jedno od najvažnijih formi odnosa za ljudsko biće – kao i klasnim odnosima. Delo je očito bilo nemoguće napisati bez jasne strukturne podloge, te se ni svi nijansirani odnosi ne mogu adekvatno razložiti i dekonstruisati ako se ne uzme u obzir čitav sistem koji određuje karaktere i naraciju romana. Ovo često u analizama tetralogije nedostaje: izostavlja se perspektiva celine društvenih odnosa, te se u radovima populističke prirode o pojedinačnim fenomenima u knjizi piše jednodimenzionalno, a tetralogija se takvim pristupom trivijalizuje, banalizuje i obesmišljava.

Read More

Share
Translate »