Tag Archives: uvodna reč

18 dec

UVODNA REČ za STVAR br. 7

UVODNA REČ

U Srbiji je tranzitološka večnost i dalje na delu, kako u gradu, tako i na selu. Kako se javnost zatalasala zbog dugo planiranih poteza vlade, tako je ta ista vlada iskoristila priliku godišnjih odmora demonstrirajući politiku hitnosti usvajanjem antisocijalnog zakonskog paketa – Zakona o radu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Iako se ovaj paket mera ne može smatrati doprinosom izlasku iz tranzicije, u javnosti su kolale „analize“ efekata novih zakona čiji je cilj bio i ostao isti: racionalizovati ionako već nebuloznu ekonomsku politiku vlade. Jedna od lozinki koja bi trebalo da objasni zacrtani (čitaj predestinirani) put ka EU integracijama jeste i fiskalna konsolidacija. Ovaj regulativni ideal svake periferne ekonomije morao je ući u javni žargon kao nešto što zbog čega svi, pa i država, moraju postati disciplinovani i fleksibilni (u smislu tržišta rada i radnih odnosa), ali i kao nešto što izvlači iz ljudi ne samo višak rada i višak vrednosti, već i (relativno) povišenu količinu patnje i požrtvovanja. Naravno, za patnju i žrtve je trebalo naći nekakvo opravdanje a tranzitološki diskurs za tu svrhu predstavlja ideološko gnezdo, plodnu sredinu. Kako nam ovaj diskurs predstavlja svet kao mesto gde je fleksidisciplina nešto što jača čoveka i čini ga ne samo samostalnijim već i slobodnijim, onda bi samo trebalo prihvatiti taj usud i prepustiti se čarima istorijskih kontingencija pod uslovom da se o tome ništa ne pitamo. Tranzicijski diskurs je obećanje o raju koji dolazi na kraju tranzicije, nakon svih patnji, kada napokon postanemo ispravni ljudi. Međutim, dok u večnom međuvremenu većina ljudi pati, a fiskalni deficit lagano raste, mere ideološke konsolidacije očituju svu svoju političko-ekonomsku neinventivnost. Dakle, iako budžetska konsolidacija pretpostavlja ideološku konsolidaciju, i jednoj i drugoj nedostaje veza sa stvarnošću. Smanjenje penzija neće smanjiti deficit Republičkog fonda PIO niti će rešiti nepovoljna demografska kretanja, kao što ni fleksibilizacija neće ojačati društveni fond živog rada već će ga, naprotiv, osiromašiti i oslabiti. Pošto fiskalna konsolidacija ne implicira uspeh mera štednji, a štednja ne implicira investicioni rast po modelu svetske banke, nastavljanje ovakve politike može prouzrokovati samo socijalno pustošenje na čiji račun se i vrši redistribucija klasne moći. Međutim, nije dovoljno samo ukazivati na nedostatke dominantne politike, potrebno je stvoriti prostor za jednu povezanu analizu u kojem će biti uspostavljene funkcionalne veze između problema od životnog značaja za sve ljude. Upravo je to bila namera ovogodišnjeg Gerusijinog programa. Postavljanje pitanja o političkim organizacionim formama, sindikatima kao mestu otpora, kompoziciji i društvenom mestu reprodukcije ženskog rada, imalo je za cilj da osvetli neke značajne momente u analizi aktuelne situacije.

Problem oblika ili modela političkog organizovanja levih političkih formacija jedan je od onih problema koji se iznova i iznova nameću kao najrelevantniji, a opet deluje kao da njegovo rešenje nije na vidiku. Partija ili pokret, neposredna ili predstavnička demokratija, labavija mreža ili čvršća organizacija – to su samo neke od dilema koje su opsedale rasprave o organizovanju. Ipak, tek su uspesi (ali u istoj meri i neuspesi) levih formacija u poslednjih nekoliko godina stvorili uslove da se tom pitanju priđe na adekvatan način, pri čemu su se neke dileme pokazale kao prividne, a neke kao stvarne. Jedna od tih stvarnih dilema glasi: kako stvoriti organizacionu infrastrukturu koja će, s jedne strane, biti stabilna i trajna, ali i, sa druge, dovoljno gipka i otvorena da omogući dopiranje do širih slojeva ljudi, kako ne bi završila u opskurnosti i marginalnosti? To je, naravno, taktičko pitanje – jasno, taktika zavisi od strategije, ali strategija, opet, zavisi od teorije. Zato je pored razmatranja „konkretnih modela organizovanja“ bitno rasvetliti i teorijske uslove i reperkusije takvih modela, te njihovo mesto u širim sistemima odnosa (država, klasa, materijalna reprodukcija). Tek se onda može preći na ispitivanje i eventualno stvaranje osnova za izbor različitih modela, njihovu modifikaciju i, svakako, primenu u političkoj borbi.

Read More

Share
Translate »