Tag Archives: sindikati

12 maj

Dragana Pejović, PRAZNIK JADA

Zahvaljujemo se redakciji NIN-a na dozvoli za prenos ovog teksta. Izvor: NIN broj 3357

 

ПРАЗНИК ЈАДА

Драгана Пејовић

Промене у свету радног права све су чешће и тише, све даље од међународних стандарда достојанственог рада и зараде, иако се баш под изговором тих стандарда укида накнада за превоз и топли оброк, а минули рад претвара у ретроградну категорију која је у модерној Србији морала да нестане

 

Типичан српски радник преживљава. Менаџер је у страној компанији, ради за натпросечну плату индексирану у еврима, у коју нису урачунати прековремени сати и нема кад да је потроши. Типичан српски радник није менаџер, а запослен је у истој компанији, ради за минималац од 20.000, породицу не виђа и нада се „џепарцу” од пензије родитеља. Екстрем овог типа, приде, свакодневно, на грађевини, ризикује живот због алавости инвеститора. Последњи типичан српски радник запослен је у државној управи, на време иде кући, а зарада је довољна да плати цену сигурности коју претходна двојица немају. Јер, они су слика и прилика парадокса у којима се нашла класа која се знала звати радничком и средњом. Ње више нема. Поцепала се на два пола, па се више и  не може звати средњом. Ова двојица раде током целог дана и сваког од тих дана стрепе од отказа, па им је живот, као предаторски, пука стихија. На крају, у посао улажу све више, а добијају све мање – права и пара. 

Ове парадоксе коначно је као државну стратегију признао нови Закон о раду, усвојен без отпора и с аргументом да ће олакшати запошљавања. Статистика каже да су измене заправо олакшале отпуштање, јер се током прошле године број запослених повећао за 17.478 (РЗЗС). Тај несавршени закон, који је оставио српског радника да га невидљива рука појефтињује, требало би ускоро да буде „поправљен“ уређивањем запослења на лизинг. Прилагодљивост радне способности већем броју послова, на крају све дужег радног века, биће награђена, пензијом недовољном за основне трошкове и још неколицином украса „реформације“ пензионог система. На пример, супружници до 45 година више неће моћи да добију породичну пензију у случају смрти запосленог. А радници остају без осигурања од незапослености, уколико су узели ма колику отпремнину због отказа. Да би се ратосиљао дуплог плаћања, ресорни министар Александар Вулин бранио се да је расипништво користити оба права. Промене у свету радног права све су чешће и тише, и све даље од међународних стандарда достојанственог рада и зараде, иако се баш под изговором тих стандарда укида накнада за превоз и топли оброк, а минули рад претвара у ретроградну категорију која је у модерној Србији морала нестати.

Филозофкиња Андреа Јовановић каже да су последњи пакети закона смишљено легализовали малверзације из праксе. „Лош положај радника сада је легалан и штавише пожељан. Приликом усвајања ових пакета, њихови заговорници, предвођени премијером, често су их бранили својеврсним уценама: ако ово не испоштујемо сада, страни инвеститори, на којима базирамо читаву економску политику, неће доћи и биће нам све горе. И док се са балканским земљама утркујемо чија је радна снага јефтинија и где се права најмање поштују, резултат је опадање цене рада и радних права, док и оно мало прилива страног капитала „не покреће привреду“, већ омогућава присвајање профита страним фирмама, које овде често не плаћају ни минимални порез, док им држава субвенционише радна места.“

images

Read More

Share
21 nov

SINDIKATI I OTPOR

SINDIKATI I OTPOR[1]

  1. Maja Solar, Uvod

Kada govorimo o sindikatima i otporu, nužno moramo smestiti ovaj govor u dati okvir koji je nastao takozvanim procesom tranzicije, odnosno urušavanjem samoupravnog socijalizma i restauracijom kapitalizma. Ovaj okvir podrazumeva procese deindustrijalizacije i uništenja privrede, transformaciju vlasničkog režima i uspostavljanje privatne svojine kao dominantnog oblika vlasništva, potpuno uništenje modela socijalne države, apsolutnu prevlast logike profita, konkurencije i tržišno orijentirane ekonomije, liberalizaciju trgovine i deregulaciju tržišta rada itd. U ovom okviru se događa rastuće osiromašenje radništva i najširih slojeva naroda; s jedne strane imamo fenomen sve masovnije nezaposlenosti, a s druge strane sve brutalnije izrabljivanje onog dela radništva koje ima tu „sreću“ da bude zaposleno. Situacija se još više pogoršala sa dolaskom finansijske krize 2008. godine, kada smo svi mi „obični ljudi“ postali glavni krivci za ono što nismo napravili, pa se od nas očekuje i da platimo zbog te krize. Tako se finansijska kriza pretvara u dužničku krizu, a pojačane mere štednje postaju način na koji se uzima novac od ljudi ne bi li se spasile finansijske institucije. Time se učinci ovog tranzicionog okvira još više produbljuju, a siromaštvo narodnih slojeva postaje sve veće.

Read More

Share
17 nov

SINDIKATI I OTPOR

Učesnice/i: Nada Vidović (Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, Novi Sad), Boško Petrov (Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, Novi Sad), Jovica Lončar (Baza za radničku inicijativu i demokratizaciju, Zagreb) i Milenko Srećković (Pokret za slobodu, Kragujevac). Moderatorka: Maja Solar (Gerusija, Novi Sad).

Mesto i vreme: Plenum sala Radničkog doma ‘’Svetozar Marković’’, Bulevar Mihajla Pupina 24, Novi Sad, 29. novembar 2014. (subota) u 17.00h.

Nakon uvođenja sindikalnog pluralizma i višepartijskog sistema, sindikati kao radničke organizacije i dalje imaju odgovornost prema radničkoj klasi koja je danas, više nego ikada, podvrgnuta snagama kapitala i skoro bez ikakve pregovaračke moći. Ovaj gubitak organizacijske autonomije očituje se kako na tržištu rada, tako i na radnom mestu. Najbolji dokaz za to je i donošenje skorašnjih zakona (Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, Zakon o PIO) po ‘’hitnom’’ postupku od strane vlade Srbije, gde su sindikati pokazali da ne mogu bitnije uticati na dominantne politike štednje. Ovime je još jednom pokazana sva jalovost ‘’socijalnog dijaloga’’ kojim se u konkretnoj situaciji iz sindikalne pozicije ne može postići ništa. Defanziva u kojoj se nalaze sindikati u Srbiji i u regionu indikator je ne samo činjenice da je kapitalizam u ofanzivi, već i toga da sindikati ne mogu delovati na način na koji su do sada delovali kao jak mehanizam koji bi predvideo političke poteze aktuelne politike i ponudio alternativnu radničku politiku. Ipak, sindikati kao tradicionalno mesto radničkog organizovanja, sa celokupnom infrastrukturom, kapacitetima i postojećim članstvom, i danas bi mogli biti bitno mesto otpora, naravno iz drugačije organizacione ravni.

Na ovoj tribini ćemo govoriti o odnosu sindikata prema procesu privatizacije, o odnosu sindikalnih i nevladinih organizacija, te o dometima, ograničenjima i mogućnostima sindikalnog delovanja u aktuelnom trenutku. Govorićemo i o nedavnim primerima sindikalnih borbi protiv koncesije auto-puteva i sprečavanja privatizacije komunalnih službi u Hrvatskoj, te o sličnostima i razlikama sindikalne scene u Srbiji i u regionu. 

Share
Translate »