Tag Archives: sasa hrnjez

25 apr

Saša Hrnjez, PROTESTI IZMEĐU PETOOKTOBARSKOG REFLEKSA I MOGUĆNOSTI NOVE POLITIKE

Saša Hrnjez

PROTESTI IZMEĐU PETOOKTOBARSKOG REFLEKSA

I MOGUĆNOSTI NOVE POLITIKE

               

Istina je da su trenutni protesti odmah podsetili na 90-te i na petooktobarske promene.  Mnogi su skinuli prašinu sa starih pištaljki, setili se starih transparenata, prošetali ponovo ulicama uz bubnjeve. Nema sumnje da je “petooktobarski refleks” i dalje prisutan među građanima i da su se mnogi zapitali „pa zar opet posle toliko godina moram da šetam?!“.  Upravo zbog i dalje u memoriji sveže tradicije protestnih šetnji, a pre svega zbog osetljivosti na temu krađe izborne volje građana, logično je nekako što su razlozi nezadovoljstva, koji su odmah posle izbora odjeknuli, bili oni koji se tiču glasačkih listića, slobode izbora, medijskih sloboda. Neki zahtevi su u prvi mah podsetili na 9. mart 1991. (smena upravnika televizije i slično).  A i termin “diktatura” je rehabilitovan kao ponovo validan, mada je zanimljivo pitanje koliko je njegovo značenje ovoga puta spontano modifikovano. Međutim, ako se zadržimo na toj slici i pomislimo da je reč o nastavku dešavanja iz 90-tih ili povratka u tu deceniju, propuštamo priliku da shvatimo u čemu je istorijski značaj ovih pubuna. Propuštamo u stvari priliku da shvatimo u čemu se „ova diktatura“ razlikuje „od one“, i kako se borba protiv one mora razlikovati od borbe protiv ove. Zato ostavimo na stranu spoljašnje analogije, folklorni deo protesta i to što su u prvi plan došli ponovo studenti i omladina.

Iako je petooktobarski refleks i dalje aktivan i sposoban da pokrene društveno telo, a pogotovo njenu građansko-liberalnu komponentu, tumačiti masovni izlazak na ulice i nezadovoljstvo kao „obavljanje nezavršenog posla“ bilo bi i pogrešno i kontraproduktivno. Može se reći suprotno: studentski nemiri i širenje protesta su ako ne kraj petooktobarske republike, kako su to neki entuzijastično najavili, onda barem objava njene istrošenosti, što se manifestuje u apsolutnom nepoverenju u sve postojeće mainstream političke stranke. Znak apolitičnosti? Reč je pre o sazrevanju jednog novog političkog impulsa koji treba da nađe svoju formu.

Read More

03 feb

Promocija 8. broja STVARI u Novom Sadu (CK13)

Konačno imamo STVAR br. 8 i u štampanom obliku! Ovo ne bi bilo moguće da nije bilo Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu koji je omogućio da se STVAR pojavi i u 300 štampanih primeraka, na čemu smo im veoma zahvalni. U osmom broju STVARI glavni temat je „Fašizam i njegovi oblici“, a ključna nit koja prožima tekstove i prevode jeste problematizovanje veze kapitalizma i fašizma! 

PDF osmog broja Stvari se može preuzeti na našem sajtu, a nekoliko primeraka će se besplatno deliti na samoj promociji. Kako primeraka štampane STVARI na žalost neće biti dovoljno za sve zainteresovane, Gerusijanke i Gerusijanci će postaviti kutiju za prikupljanje dobrovoljnih novčanih priloga za doštampavanje ovog broja.

O 8. broju Stvari, o razlozima za odlučivanje odabira ove teme, a važnosti iste za razumevanje istorijskog trenutka u kojem smo, o samim tekstovima i intervencijama, i konačno – o fašizmu i antifašizmu, govoriće Gerusijanke i Gerusijanci: Andrea Jovanović, Maja Solar, Saša Hrnjez i Ivan Radenković. Moderator je Đorđe Majstorović iz Infoteke CK13. Promocija se održava 6. februara (ponedeljak) od 19.00h u Omladinskom centru CK13. Jedna Gerusijanka baš tog dana slavi rođendan, a blizu je i Gerusijin 12. rođendan, pa će promocija biti začinjena slanišima i slatkišima:) Dobrodošle i dobrodošli!

Sanja AničićCrna i umrle košulje (ilustracija iz 8. broja Stvari)

09 okt

TKO SE NE BORI ZAJEDNO IZGUBI POJEDINAČNO: SPOZNATI NAŠ POLOŽAJ POD ZVIJEZDAMA, BANKAMA I DRONOVIMA

Izvor: Novosti

Saša Hrnjez i Darko Suvin

TKO SE NE BORI ZAJEDNO IZGUBI POJEDINAČNO: SPOZNATI NAŠ POLOŽAJ POD ZVIJEZDAMA, BANKAMA I DRONOVIMA 

 

Razgovor o jugoslavenskom prostoru povodom knjige Samo jednom se ljubi

 

HRNJEZ: U tvojoj knjizi[1] izvodiš periodizaciju SFR Jugoslavije na četiri perioda. Od pitanja koliko je ova periodizacija empirijski i faktografski tačna možda je bitnije pitanje strateške važnosti periodizacije, odnosno koliko je takva periodizacija način da se socijalistička Jugoslavija posmatra u njenoj istoričnosti i dinamici, dakle ne kao jedan monolitani statički sistem nego kao niz događaja.

 

SUVIN: Držim da je ovo na kraju tvog pitanja točno. Ja se u principu slažem da se SFR ili titoistička Jugoslavija može shvatiti jedino kao niz i ispreplitanje ponekad kontradiktornih događaja a ne kao jedan događaj. Da bi se to uopće moglo historiozofski diskutirati, mi taj slijed moramo pojednostaviti na 5-6 perioda, koji su za mene jasno podijeljeni na uzlazne i silazne – tu podaci govore vrlo glasno. E sad, da li ćeš onaj državni centralizam od 1945. do 1950. zvati jednim periodom ili ne, nije bitno. Međutim i to spada u uzlazni period, od 1944. ili 1943. pa recimo do 1972. Sve su te brojke uslovne i jednostrane: jer, neki procesi su počeli loše hodati mnogo ranije a drugi su se dobro nastavili još i kasnije. Ali moramo o svakom periodu dati nekakav općeniti sud, da bismo uopće mogli misliti o smjeru i toku društvenog razvoja.

Inače, periodizacija je uvijek uslovna i zamršena stvar, zavisi kako valoriziraš i ponderiraš određene faktore koje držiš presudnima. To su ideološko-političke odluke do kojih svako dolazi prema svojim horizontima i vrijednostima. U tom smislu glavni faktori periodizacije uopće nisu faktografija i empirija: ne da one ne postoje, nego da se (kako to zna svaki teoretičar nauke) iz određenog skupa fakata može izvesti koliko god hoćeš teorija, koje će se sve temeljiti na nekima od tih fakata ili na nekim njihovim vidovima.

Naslovna_Darko Suvin

H: To znači da periodizacija Jugoslavije nije bitna samo zbog istoričnog i dinamičkog pogleda koji nju vide kao skup događaja, nego i kao skup kontradiktornih procesa koji su u jednom momentu vukli na ovu pa na onu stranu, i time je na neki način rascepali iznutra.

 

S: Pa jedino tako mi možemo objasniti kraj Jugoslavije. Ja sam počeo tu knjigu da pišem zbog kraja: jer nam je kraj, to jest krah, jedini svima bio jasan. Tu se nešto srušilo u što smo svi mi vjerovali i jednim djelom smo sa dobrim razlogom vjerovali, i to moja generacija. Znaš kako, ili to vjerovatno ne znaš, bila je pjesma «Kud prolaze Skojevci sva se zemlja trese/ od silnoga rada što ga započeše». (Inače to je vrlo interesantna rima, jer moraš mijenjati normalni naglasak, a to se u narodnoj pjesmi može; vrlo je nečista rima i jako interesantan formalni zahvat.) Znaš jedan prijatelj mi je pričao u Beogradu kako mu je njegov otac, koji je bio Skojevac, govorio da je Skoj bio važniji od Partije, na šta sam ja dodao «pa da, zato su ga i raspustili». Skoj su raspustili još prije AFŽ-a, jer je bio opasniji. Mada nije istina da je Skoj bio važniji od Partije, ali je bio udarna oštrica, dok je onaj držak što ga drži bio važniji. No Partija odnosno taj držak nije bio oštrica u poslijeratnom periodu, dok u ratnom periodu sigurno jeste.

Read More

22 jun

EKONOMIJA JE NASTAVAK RATA DRUGIM SREDSTVIMA

«Ekonomija je nastavak rata drugim sredstvima»

Intervju sa grupom “T.O.P. – Theorie.Organisation.Praxis” iz Berlina
 

 

GERUSIJA: Možete li ukratko da predstavite vašu grupu, vaše aktivnosti i aktuelne ciljeve kao i vaš razvitak od osnivanja?

 

T.O.P. : Kao što ime naše grupe – T.O.P. Teorija. Organizacija. Praksa – već pokazuje mi sledimo tri glavna cilja:

  1. Teorija, što znači razvijanje i pružanje radikalne kritike putem javnih nastupa i seminara, Marksove jesenje škole, objavljivanja publikacija, postera, letaka i naravno časopisa “Straßen aus Zucker”, koji je postao poprilično velik i bitan i takođe predstavlja projekat koji uključuje ljude izvan naše grupe. Novija izdanja su pokrila teme kao što su rasistička mobilizacija u Nemačkoj, protesti izbeglica, protesti protiv krize i antikapitalizma uopšte, kao što su Blockupy, feminizam, uključujući i pripreme za demonstracije 8. marta
  2. Organizacija znači organizovanje same naše grupe, koja je odnedavno postala povelika i koja se podelila u različite radne grupe. Na nacionalnom nivou učestvujemo u organizacionim procesima Ums-Ganze![1]-a, što takođe podrazumeva rad sa drugim savezima, kao Interventionistische Linke (Intervencionistička Levica), i određene projekte kao Blockupy, ili priprema protiv ECB (Evropska Centralna Banka) 18. marta 2015., ili feministički marš 8. marta. Na kraju, ali ne i zadnje po važnosti, organizujemo na evropskom nivou, putem mreže «Beyond Europe», saradnju i sa grupama u drugim zemljama. Ovaj nivo organizacije ima često u osnovi određene događaje kao mobilizacija protiv WKR-Ball u Beču (veliki desničarski bal), Blockupy protesti protiv kapitalizma i krize u Frankfurtu, ili veliki politički festival organizovan od strane Alpha Kappa-e u Grčkoj.
  3. Praksa: Kritičko mišljenje i teorijska analiza su ključni za odgovarajuće razumevanje društva. Teorijska kritika kapitalizma, međutim, mora da se poveže sa praktičnom kritikom: političkom akcijom i društvenom borbom. Ako smo uvereni da se danas kapitalizam, kao samodovoljni, nepotrebni odnos prinude, mora nadvladati radi uspostavljanja humanog i razumnog društva, onda bi trebalo razviti političku akciju koja je usmerena ka toj misiji. Mi danas i dalje eksperimentišemo sa različitim formama delovanja, iz naše marginalizovane pozicije, i pokušavamo da reflektujemo naše iskustvo na strateškom nivou.

 

GERUSIJA: Prošlog novembra Nemačka je proslavila 25. godišnjicu od pada Berlinskog zida. Budući da je vaša grupa sa sedištem u Berlinu, kako i do koje mere je iskustvo Mauerfall-a uticalo na vašu političku borbu? Šta biste danas mogli reći 25 godina posle tog nesumnjivo odlučujućeg događaja, koji ipak nije označio kraj istorije?

Read More

16 feb

NOVA GRČKA VLADA. Intervju sa Jozef Halevijem

NOVA GRČKA VLADA.

INTERVJU SA JOZEFOM HALEVIJEM[1]

Ovih dana izašli su mnogi članci o novoj grčkoj vladi a posebno o nekim njenim članovima. Većina tih članaka se usredsredila na spoljne aspekte a ne na suštinu, tj. na to koje ekonomske politike će novi sastav vlade moći da sprovede u delo.

Intervjuisali smo Jozefa Halevija, profesora ekonomije pri Univerzitetu u Sidneju koji dobro poznaje Janisa Varufakisa, novog ministra finansija Grčke, čiji je prijatelj i sa kojim je čak napisao jednu knjigu (zajedno sa Nikolasom Teokarakiksom): “Modern Political Economy: making sense of the post-2008 world” (Routledge).

Noi Restiamo: Možeš li nam dati tvoje mišljenje o rezultatima skorašnjih izbora u Grčkoj?

Jozef Halevi: Moje mišljenje je u suštini pozitivno. Naravno, postoji problem prouzrokovan time što Siriza stoji na vrlo heterogenim pozicijama. Međutim hteo bih reći da je potreba koja se rodila iz krize Pasok-a očigledno našla izlaz u Sirizi. Nije ga mogla naći u KKE (grčka komunistička partija), to je nemoguće. Da bi izabrali komunističku partiju potrebno je biti ideološki struktuiran, a populacija koja ja izlazila iz krize Pasok-a to nije bila. Dakle, moj sud je u suštini pozitivan, iako se meni Siriza baš i ne dopada mnogo.

halevi and varoufakis

Read More

Translate »