Tag Archives: Rudi Dučke

26 feb

Rudi Dučke_Demokratija, Univerzitet i Društvo

(Došlo je do toga da izgubimo svoje akademsko dostojanstvo – neka, i treba da bude tako)

 

I.

Mi smo u svojoj istoriji „učestvovali u restauracijama modernih naroda, a da nismo učestvovali u njihovim revolucijama. Mi smo bili restaurirani, prvo, jer su se drugi narodi usudili da dignu revoluciju i drugo, što su drugi narodi trpeli kontra-revolucije, jednom zato sto su se naši gospodari bojali, a drugi put zato što se naši gospodari nisu bojali. Sa našim pastirima na čelu mi smo se samo jednom nalazili u društvu slobode, na dan njene sahrane.“ (Marks, Prilog kritici hegelove filozofije, u: Karl Marks, Rani radovi, Naprijed, Zagreb, str. 92). Marks je ovu rečenicu napisao 1844. godine, nažalost do današnjeg dana reakcionarni kontinuitet potčinjavanja još uvek obeležava nemačku istoriju. 
Moramo se setiti najvažnijih tačaka procesa ovog događaja kako bi razumeli posebnost nemačkog razvoja koji kao jedan košmar opterećuje našu sadašnjost.
Poziv studentske opozicije na demokratizaciju univerziteta ne može se razdvojiti od istorijskog procesa de-demokratizacije društva.
Istorijska digresija ima funkciju da sadašnje veoma teško, ako ne i beznadežno stanje anti-autoritarnih snaga na univerzitetu razume i da istakne njihovo sukobljavanje kao nastavak skoro stogodišnje borbe za pravedne forme zajedničkog života ljudi u Nemačkoj.

Read More

Share
25 feb

KRISTOF JUNKE_Rudi Dučke i teorija antiratne pobune

Rudi Dučke, koji je mrtav već 30 godina i koji bi 7. marta ove godine napunio 70 godina, važi kao aktivista, praktičar pobune, dok njegova teorija važi kao nedovoljno sistematična i posve eklektička. Shodno tome ljudi se najviše bave njegovom ličnošću, a njegove ideje se smatraju za zanemarljive.
Ipak, bilo kao berlinski student s početka 60-tih godina pod uticajem egzistencijalizma, bilo kao antiautoritarni, revolucionarno-socijalistički agitator SDS-a i APO-a[2], ili kao pravi usamljeni borac u danskom egzilu ili kao alternativno-zeleni strateg na kraju 70-tih godina, uvek je Dučke radio na obnovi radikalno-socijalističke politike i takođe na obnovi njenih teorijskih osnova, te jedan „duboki sukob sa sadašnjom povesno-društvenom stvarnošću ne može se i ne sme“ – kako je pisao 1968 – „apstrahovati od prethodnih rezultata revolucionarne teorije“.
Gledano sa stanovišta političke teorije, mišljenje Rudija Dučkea se u suštini deli u dve faze: faza do 1968 i faza posle 1968. I dok njegovi radovi u 70-tim godinama uglavnom predstavljaju individualni pokušaj da se s obzirom na znatno promenjenu situaciju stekne novo tlo pod nogama, njegovi spisi do 68. – i o njima će u nastavku biti reči – odražavaju, na način vredan pažnje, tendencijalne kolektivne procese, praktičkog u istoj meri kao i teorijskog, tematizovanja i radikalizovanja vanparlamentarne pobune. Dučke i danas s pravom važi kao neko ko je u tome zadao ključne tačke.
Politički razvoj Rudi Dučkeove teorije je pritom integralni deo istorije i teorije takozvane Nove Levice i to, ne naposletku, tamo gde ona reflektuje njene lomove  – pre svega lom između takozvane prve i druge generacije Nove Levice, između levosocijalističkog „starog fronta“ i njihovih antiautoritarnih „prevladača’’.
Pokušaćemo da sintetizujemo njegovu teoriju antiautoritarne pobune u neokapitalizmu, koja je razasuta u mnogo kratkih i par dužih spisa. Polazna tačka ove sinteze biće analiza imanentno autoritarnog karaktera kasnog kapitalizma, takozvanog uobličenog društva.

Read More

Share
20 dec

RUDI DUČKE_POLITIZACIJA UNIVERZITETA I KONCEPT PROTIV-UNIVERZITETA

Intervju Rudi Dučkea Špiglu[1]

Rudi Dučke važi kao duhovni vođa studentske grupe koja stremi ka prevratu društvenih odnosa i koja se formirala unutar „Socijalističkog studentskog saveza“. Dučke, 27 godina, student je 11. semestra sociologije na Slobodnom Univerzitetu i radi na disertaciji na temu „Komunizam (časopis mađarske komunističke emigracije) kao jezgro kristalizacije zapadnoevropske opozicije unutar Kominterne“. Mentor: FU Rektor Liber.

„Rudi Revolucija“, koji sa njegovom suprugom Amerikankom Grethen, 24 godine, živi u jednom dvorišnom stanu u Vilmersdorfu potiče iz Lukenvalda u oblasti Bradenburg, gde je kao učenik pohađao evangelističku „Mladu zajednicu“. 1958 maturirao je u DDR-u. „Prilično pod uticajem hrišćanskog socijalizma“ Dučke je odbio da služi vojni rok u Narodnoj armiji. SED mu je potom kao mladom atleti (trčanje na 100 metara:11,5 sek., skok sa motkom: 3,80, bacanje diska: preko 40m) zabranio prijem na studije sportskog novinarstva na Univerzitetu u Lajpcigu. Da bi mogao da studira na zapadu Dučke je morao još jednom da položi maturski ispit u zapadnoberlinskoj Askanskoj Gimnaziji. Ubrzo posle toga podignut je i Berlinski zid. Dučke se više nikad nije vrtio roditeljima i trojici braća u DDR.

Vojni rok, tako tvrdi doktorant Dučke, odbio bi i u Moskvi: „U Sovjetskom Savezu sigurno ne bih bio više u prilici da javno delujem, nego što bih to tamo bio pod ovim današnjim uslovima na levoj opoziciji“

Špigl: Gospodine Dučke, Vi studirate na Slobodnom Univerzitetu i važite kao jedan od intelektualnih vođa studentskih nemira u Berlinu.

Dučke: Mislim da osobe mogu aktualizovati društvene konflikte, ali da ih ne mogu proizvesti. U tom sporu između nadležnih organa i antiautoritarnih studenata iz Zapadnog Berlina ja jesam, ako Vi tako hoćete, jedan od studentskih vođa. Ali tu ulogu ne bih mogao imati da ne postoje raznovrsne konfliktne situacije studentskog života.

Špigl: Da li je uloga koju imate uloga revolucionara?

Dučke: Mislim da se danas pod revolucionarem – pošto oznaka komunista, socijalista ili štagod ne govori više ništa – mora misliti onaj ko kroz intelektualni rad i čulna iskustva dolazi do saznanja da se ovo društvo može i treba promeniti. Ovo društvo je nesposobno da se samo od sebe kvalitativno promeni.

 

Read More

Share
Translate »