Tag Archives: primoz krasovec

21 jul

ČIJA JE EVROPSKA UNIJA?

ČIJA JE EVROPSKA UNIJA?[1]

Iza samog pitanja „Čija je evropska unija?“ stoji još jedna fundamentalnija zapitanost koja se tiče veze građana država članica i institucionalnog sistema EU: da li postoji zajednički osećaj pripadnosti kada se radi o EU ili je pak sam istorijski sled formiranja evropske zajednice uticao na to da se pitanje zajedničkosti postavlja u veoma uskim okvirima? Činjenica je da su ovi okviri od samog nastanka evropske zajednice onemogućavali ujednačene politike razvoja, a podsticali su već ustanovljene interese pojedinih država kojima je logika nejednakog razvoja sasvim prirodna. Zato pojedini autori govore o EU sa aspekta neomerkantilističkih politika kojima je zajednička izvozna strategija, jer ključni izvor profita vide u spoljno-trgovinskom neto suficitu. Problemi koji nastaju iz ovakvih ekonomsko-političkih aranžmana su mnogostruki. Jedan je taj što ne postoji mehanizam redistribucije viškova iz razloga postojanja jedinstvene valute unutar Evropske monetarne unije, pa zemlje koje imaju negativan spoljnotrgovinski bilans moraju proći kroz recesiju, obzirom da je fiskalna redistribucija iz suficitnih u deficitne zemlje onemogućena političkim i institucionalnim mehanizmima. Drugi je taj što se primat spoljne ekspanzije vođene neomerkantilističkim politikama negativno odražava na nivo zaposlenosti, ali i na nivo zarada u nacionalnim državama. Primer je najjača ekonomija Evrope, Nemačka, gde nivo zarada stagnira već duže vreme. Pozitivan spoljno-trgovinski bilans nekih država unutar EU omogućava privatnom sektoru delovanje na međunarodnim tržištima kapitala, dok je situacija u okviru nacionalnih granica znatno nepovoljnija zbog male isplativosti investicija, shodno sporo rastućem domaćem tržištu. Ovako postavljeni okviri znatno umanjuju i kompetitivnost Srbije jer je njen spoljnotrgovinski bilans već godinama negativan, a njen status male periferne zemlje prosto treba usaglasiti sa realnim stanjem stvari. Zato je potrebno postaviti pitanja koja će realnost evropskih integracija sagledati kroz ekonomsko-političke odnose moći unutar EU, a nivo analize pogurati mnogo dalje od vladajućeg neupitnog i ignorantskog eurooptimizma.

Read More

Share
27 maj

ČIJA JE EVROPSKA UNIJA?

Jedinstveni narativ o EU koji dominira u srpskoj javnosti od 2000. godine evropske integracije vidi kao cilj po sebi. U jezgru ovog narativa nalazi se i teza da je Srbija, kako teritorijalno tako i kulturološki, već deo velike evropske ’porodice’. Ovoj tezi bi trebalo pridodati da je apstraktna pripadnost starom kontinentu zasnovana i na opštoj ekonomsko-političkoj reorganizacijikoja je sledila iz istorijskog ’neuspeha’ jugoslovenskog socijalizma. Socijalističko iskustvo se i dalje u dominantnom srpskom (neo)liberalnom diskursu predstavlja kao kamen spoticanja na putu evropskih integracija. Prema tom diskursu, sve dok se u potpunosti ne oslobodimo socijalističkih atavističkih ostataka, Srbija neće moći dobiti ulaznu kartu na integrisano EU tržište. Činjenica da se beskrajni EU optimizam srpskih (neo)liberala zasnivao na besmislenim kritikama socijalizma, a manje na realnim analizama (dis)funkcionisanja evropskih institucija, doveo je do formiranja samorazumljivog i jednoobraznog stava prema EU: nema alternative, Srbija mora biti deo EU. Neupitnost javnosti, manjak problematizacije, ignorisanje realnog stanja u pogledu toga šta EU jeste u njenom ekonomskom-političkom jezgru, doprineli su tome da se održi spontani konsenzus i da izostane leva euroskeptička struja. Teško se može reći da struja desnih nacionalista-euroskeptika predstavlja realnu euroskeptičku snagu, pošto se savezništvo sa Rusijom ne razlikuje puno od članstva Srbije u EU u pogledu ekonomsko-političkih relacija. To dokazuje i nemoć srpske države da stavi pod kontrolu ruske monopole, da spreči povećanu stopu eksploatacije domaće radne snage, kao i da povisi rentu na eksploataciju vlastitih mineralnih bogatstava. 

Sa druge strane, EU je kroz Pakt o stabilnosti i rastu, kao odgovoru na krizu državnog duga; pokrenula programe oštrog nadzora nad državnim budžetima. Za ekonomski slabije zemlje su povećani pritisci na izdatke, uvedeni su programi privatizacije javnog sektora, a radnička prava znatno umanjena. To je uzrokovalo dodatno povećanje ionako velike stope nezaposlenosti u EU, a pitanje slobodnog kretanja radne snage suspendovano. Restriktivne imigrantske politike zemalja centra su doprinele i bujanju nacionalizma usled opšte krize EU, te je retorika nacionalne sigurnosti, teritorijalne pripadnosti i odbrane lokalnih identiteta sve prisutnija i unutar evropskih institucija.

Problemi imigrantskih politika, nacionalizma, mesto Srbije, ali i Hrvatske i Slovenije, u Evropskoj uniji – samo su neke od tema o kojima ćemo razgovarati na tribini ’’ČIJA JE EVROPSKA UNIJA?’’, koja će se održati 4. juna 2014. u 18.00h u SKCNS FABRICI. Učestvuju: ANITA TOLIĆ (Inicijativa za demokratski socijalizam, Ljubljana), PRIMOŽ KRAŠOVEC (Inicijativa za demokratski socijalizam, Ljubljana) i STIPE ĆURKOVIĆ (Le monde diplomatique i Centar za radničke studije, Zagreb). Moderira: IVAN RADENKOVIĆ (Gerusija, Novi Sad).

Dobrodošli/e!

plakat

Share
17 jul

Primož Krašovec _Nematerijalni rad u operaizmu i postoperaizmu

1. Ideološke i političke funkcije teorija o nematerijalnom radu danas

Velika euforija, vezana uz pojmove nematerijalnog rada, imperija, mnoštva i sl., koje su na prelomu tisućljeća populizirali najpoznatiji autori tzv. postoperaizma, Antonio Negri i Michael Hardt, na svom izvornom terenu, tj. u SAD i zapadnoj Europi u poslednjih nekoliko godina je u zatonu, dok je na istoku Europe, u postsocijalističkim zemljama, još uvek relativno prisutna. To kašnjenje, koje nije ograničeno samo na modne i popularnokulturne, nego i na intelektualne trendove – kad intelektualna recepcija određenih teorija na istoku Europe nekoliko godina kasni za njihovom najvišom tačkom na Zapadu – pruža nam povoljnu priliku za kritičku refleksiju postoperaizma i njegovog osnovnog koncepta, nematerijalnog rada, iz dva razloga. Kao prvo, početni se nekritički entuzijazam u zemljama kapitalističkog centra dovoljno ohladio da omogućuje trezveniju refleksiju, poduprtu brojnim (kako teorijskim tako i političkim) kritikama spomenutog koncepta, napisanih u poslednjih nekoliko godina. A kao drugo, te su teorije i uz njih vezane političke strategije lokalno još dovoljno prisutne i utjecajne da kritika postoperaizma ne znači samo puko akademsko mlaćenje mrtvog konja.

Današnja lokalna recepcija teorija Negrija, Hardta i drugih utjecajnih postoperaističkih autora (u slovenačkom prostoru to su pre svega Paolo Virno i Maurizio Lazzarato) je, barem sa stajališta, recimo, klasične ili tradicionalne levice, neobična. Ako, unekoliko karikirano, sažmemo stajalište tradicionalne levice o funkciji teorije u društvenim borbama, ona mora pre svega služiti za generalnu orijentaciju radničkoj klasi u borbi za svetsku prevlast socijalizma. Osnovno polazište te teorije bila je obično ova ili ona verzija marksizma, koje su se tradicionalno gajile u različitim institucijama radničkog samoobrazovanja. Dakle, kao adresat revolucionarne teorije pretpostavljala se radnička klasa – a uz to se pretpostavljalo da radnička klasa, barem u zemljama sa jakim komunističkim partijama i razvijenim radničkim obrazovanim institucija, poznaje osnove marksizma.

Tako intencija kako i praktično djelovanje postoperaizma danas i u bliskoj prošlosti ne bi moglo biti drukčije. Postoperaizam danas ne samo da pretpostavlja, nego i aktivno želi marksistički nepismenu publiku. Lazzarato (2004, 187) recimo počinje svoj poznati esej »Od kapital – rad do kapital – život« s pozivom neka (ako još nismo) zaboravimo sve što znamo o Marxu, Adamu Smithu i radnoj teoriji vrednosti. Nesretna istorijska činjenica relativno uspešnog brisanja marksizma iz javnih knjižnica i fakultetskih programa na istoku Europe posle 1989. nekako sretno koincidira sa ikonoklastičnim besom postoperaista za razbijanje klasičnih marksističkih teorija, od radne teorije vrednosti i tendencije ka padanju profitne stope do klasične klasne teorije. Kako je, po poslednjoj generaciji postoperaista, klasična marksistička teorija ionako bezvredna, ni marksistička nepismenost novih generacija i brisanje marksizma iz intelektualnog kanona savremenih društava ne predstavlja posebne štete. Štoviše, predstavlja izvrsnu priliku za konačan raskid s tim pogrešnim teorijama (i njihovim političkim implikacijama) i inaguraciju postoperaizma kao novog levičarskog intelektualnog kanona.

Kao drugo, postoperaizam ne računa ni na radničku klasu, barem ne u klasičnom shvaćanju tog koncepta – što je u neobičnoj opreci sa samim nazivom tog teorijskog i aktivističkog pokreta, koji u doslovnom prevodu glasi (post)radnicizam – ni ne nastoji izboriti ništa nalik klasičnom socijalizmu. Čak naslov jedne od Negrijevih (2008) knjiga glasi Zbogom gospodine socijalizam. Umjesto radničke klase u postoperaizmu nastupa heterogeno i pluralno mnoštvo (multitude) kao novi revolucionarni subjekt, dok je stari koncept radničke klase predstavljen kao preuzak, esencijalističan i monolitan, što mu navodno sprečava da obuhvati sve raznovrsne oblike savremenog otpora kapitalizmu i političkih subjektiviteta, koje iz toga proizlaze. Da budemo iskreni, Virno (2003, 30) je tu unekoliko nijansiraniji i inzistira na tome da novi-stari spinozistički koncept mnoštva ne smenjuje koncept radničke klase, nego ga modificira – posle sloma stare levičarske političke paradigme, koja se temeljila na monolitnoj radničkoj kulturi svakodnevnog života, nacionalizmu i komunističkim partijama kao osnovnim modelima političke organizacije, radnička klasa posle sedamdesetih pretvara se iz hobbesovskog naroda u spinozističku multitudu, ali zbog toga nije ništa manje radnička klasa, samo živi i politički se organizuje na drukčiji način.

Read More

Share
23 okt

UVOD U RADIKALNE TEORIJE 4, NEGRI / (POST)OPERAIZAM

U subotu, 27. oktobra 2012.g u CK13 se događa poslednji oktobarski Uvod u radikalne teorije (program se nastavlja u decembru). Ovog puta se bavimo Negrijem i operaizmom/autonomizmom ::

Neke uvodne tekstove možete preuzeti ovde: On workerism (Substance, Vol.36, 2007)

    14.00h Projekcija filma o Negriju
Preuzmi film ”Revolt koji nikad ne prestaje.avi” (preuzmi titl) / Preuzmi titl Antonio.Negri.A.Revolt.That.Never.Ends.2004.DVDRip.XviD-AUTONOMiA
 15.00h Dušan Grlja “Od Kapitala do multituda: negrijevska reformulacija Marksove teorije vrednosti”
17.00h Primož Krašovec ”Kratki istorijski prikaz operaističkih i postoperaističkih teorija sa posebnim naglaskom na konceptu nematerijalnog rada”
00
00a
dsc_2141
dsc_2148
dsc_2151
dsc_2164
dsc_2167
dsc_2168
dsc_2174
dsc_2177
dsc_2178
dsc_2180
dsc_2186
dsc_2188
dsc_2192
dsc_2194
dsc_2196
dsc_2200
dsc_2201
dsc_2207
dsc_2214
dsc_2215
dsc_2219
dsc_2221
dsc_2223
dsc_2224
dsc_2227
dsc_2230
dsc_2231
dsc_2233
dsc_2238
dsc_2247
dsc_2255
dsc_2261
dsc_2265
dsc_2268
dsc_2273
dsc_2275
dsc_2276
dsc_2277
dsc_2279
dsc_2294
dsc_2299
dsc_2305
dsc_2306
dsc_2311
NextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnail

Dušan Grlja (1972), sociolog, bivši urednik časopisa Prelom  (www.prelomkolektiv.org) i član Prelom kolektiva, objavljivao članke iz oblasti kritike savremene kulture i postmarksističke teorije ideologije.

Primož Krašovec (1979), doktor sociologije, nekadašnji istraživač na Pedagoškom inštitutu u Ljubljani, član Delavsko-punkerske univerze (http://dpu.mirovni-institut.si/), prevodilac (Jameson, Schumpeter, Keynes), publicist i urednik (časopis Borec, izdavačka kuča Sophia, internetni portal Mi smo univerza http://mismouniverza.org/). Teorijski se bavi tehnologijom u kapitalizmu, socijologijom rada, kritikom političke ekonomije EU, čitanjem marksističkih klasika i kritikom ideologija društva znanja i ljudskog kapitala.

Share
Translate »