Tag Archives: prekarizacija

12 maj

Dragana Pejović, PRAZNIK JADA

Zahvaljujemo se redakciji NIN-a na dozvoli za prenos ovog teksta. Izvor: NIN broj 3357

 

ПРАЗНИК ЈАДА

Драгана Пејовић

Промене у свету радног права све су чешће и тише, све даље од међународних стандарда достојанственог рада и зараде, иако се баш под изговором тих стандарда укида накнада за превоз и топли оброк, а минули рад претвара у ретроградну категорију која је у модерној Србији морала да нестане

 

Типичан српски радник преживљава. Менаџер је у страној компанији, ради за натпросечну плату индексирану у еврима, у коју нису урачунати прековремени сати и нема кад да је потроши. Типичан српски радник није менаџер, а запослен је у истој компанији, ради за минималац од 20.000, породицу не виђа и нада се „џепарцу” од пензије родитеља. Екстрем овог типа, приде, свакодневно, на грађевини, ризикује живот због алавости инвеститора. Последњи типичан српски радник запослен је у државној управи, на време иде кући, а зарада је довољна да плати цену сигурности коју претходна двојица немају. Јер, они су слика и прилика парадокса у којима се нашла класа која се знала звати радничком и средњом. Ње више нема. Поцепала се на два пола, па се више и  не може звати средњом. Ова двојица раде током целог дана и сваког од тих дана стрепе од отказа, па им је живот, као предаторски, пука стихија. На крају, у посао улажу све више, а добијају све мање – права и пара. 

Ове парадоксе коначно је као државну стратегију признао нови Закон о раду, усвојен без отпора и с аргументом да ће олакшати запошљавања. Статистика каже да су измене заправо олакшале отпуштање, јер се током прошле године број запослених повећао за 17.478 (РЗЗС). Тај несавршени закон, који је оставио српског радника да га невидљива рука појефтињује, требало би ускоро да буде „поправљен“ уређивањем запослења на лизинг. Прилагодљивост радне способности већем броју послова, на крају све дужег радног века, биће награђена, пензијом недовољном за основне трошкове и још неколицином украса „реформације“ пензионог система. На пример, супружници до 45 година више неће моћи да добију породичну пензију у случају смрти запосленог. А радници остају без осигурања од незапослености, уколико су узели ма колику отпремнину због отказа. Да би се ратосиљао дуплог плаћања, ресорни министар Александар Вулин бранио се да је расипништво користити оба права. Промене у свету радног права све су чешће и тише, и све даље од међународних стандарда достојанственог рада и зараде, иако се баш под изговором тих стандарда укида накнада за превоз и топли оброк, а минули рад претвара у ретроградну категорију која је у модерној Србији морала нестати.

Филозофкиња Андреа Јовановић каже да су последњи пакети закона смишљено легализовали малверзације из праксе. „Лош положај радника сада је легалан и штавише пожељан. Приликом усвајања ових пакета, њихови заговорници, предвођени премијером, често су их бранили својеврсним уценама: ако ово не испоштујемо сада, страни инвеститори, на којима базирамо читаву економску политику, неће доћи и биће нам све горе. И док се са балканским земљама утркујемо чија је радна снага јефтинија и где се права најмање поштују, резултат је опадање цене рада и радних права, док и оно мало прилива страног капитала „не покреће привреду“, већ омогућава присвајање профита страним фирмама, које овде често не плаћају ни минимални порез, док им држава субвенционише радна места.“

images

Read More

Share
Translate »