Tag Archives: penzije

09 jun

Maja Solar, U DOBA KAPITALIZMA JE CINIČNO REĆI ‘’RADI ONO ŠTO VOLIŠ’’

Izvor: P-Portal

U DOBA KAPITALIZMA JE CINIČNO REĆI

‘’RADI ONO ŠTO VOLIŠ’’

Razgovor vodio: Vladislav Stojičić

 

Svakodnevni fašizam u svim njegovim oblicima i dodacima prepoznajete po čemu?

Maja Solar: Fašizam ne poistovećujem sa svakim šovinizmom, seksizmom, rasizmom ili bilo kojim odnosom dominacije i podređenosti, jer se onda nalepnica ‘’fašizam’’ olako lepi na bilo koje ponašanje koje nam se ne dopada i relativizuje se. Također, uprkos nekim grupama koje su još uvek uzgredne pojave i koje eksplicitno rabe fašističku retoriku i simboliku, mi danas ne možemo govoriti o fašizmu kao pokretu i režimu – što ne znači da stvari ne bi mogle da se razviju u tom pravcu.

U teoriji se za opis novih oblika fašizma koriste pojmovi postfašizam ili neofašizam (detaljnije o ovome se naš kolektiv Gerusija posvetio u poslednjem broju časopisa Stvar). Kada mislim o savremenim oblicima fašizma nastojim da govorim više u adjektivnom obliku. Fašistoidne ideologije i prakse prepoznajem u različitim oblicima društvene segregacije i nejednakosti. Primera radi, migrantske politike kojima se segregiraju oni koji su suvišni kao radna snaga i nepodobni u etničkom, polnom, rasnom ili religijskom smislu su fašistoidne. Slike sistemskog nasilja nad suvišnima i nepodobnima upadljivo vidimo u izbegličkim kampovima, hrpama ljudi načičkanim na brodovima koji pokušavaju da spasu goli život ili u zidovima koji sve više cementiraju društvene nejednakosti. Ali one su prisutne učestalije i svuda su oko nas: prinudna iseljenja, nasilje nad romskim stanovništvom i njihovo odvajanje u neformalna naselja i sl. Također procesi rehabilitacije kolaboracionističkih snaga svedoče o sve većoj fašizaciji društva. Fašistoidne i slične prakse su zapravo nešto što je sapripadno kapitalizmu. Istorijski fašizam sa početka XX veka ih je rastegao do krajnje destruktivnih granica, ali taj potencijal postoji sve dok postoji kapitalizam.

Read More

Share
10 mar

Ivan Radenković, Zašto nam privatne penzije ne garantuju sigurnost?

Tekst je prvobitno objavljen na postalu MAŠINA

ZAŠTO NAM PRIVATNE PENZIJE NE GARANTUJU SIGURNOST?

Ivan Radenković

Nakon višedecenijskog urušavanja javnog penzijskog sistema, ljudi su sve više prinuđeni da dodatno štede kod privatnih penzijskih fondova. Ujedno, javnost ostaje uskraćena za ozbiljnu analizu kako razloga urušavanja “državnih” penzija, tako i pouzdanosti privatnog „samostaranja“. Ponavljanjem floskule da je privatno efikasnije od javnog, vlast obezbeđuje državnu podršku privatnom kapitalu a ne njenim građanima.

U maglovitom svetu u kojem se društvenim rizicima upravlja finansijskim instrumentima postoji uvreženo verovanje da problemima penzijskog sistema treba prići sa čisto tehničke strane. Pogotovo u vremenima teških i bolnih reformi. Međutim, veoma često se događa da takav pristup u sferi društveno-ekonomskih odnosa zapostavlja upravo ono što je u tim odnosima specifično društveno, a tiče se socijalne politike jedne zemlje. Trenutna situacija sa isplatama penzija više je nego dramatična s obzirom na to da je javni sistem tekućeg finansiranja penzija sistematski urušavan prethodnih trideset godina, usled čega su rast stope nezaposlenosti kao i imovinska baza penzijskog fonda ozbiljno metastazirali, paralelno sa smenama „reformističkih“ političkih struktura.

Danas je javni penzijski sistem u nemilosti autoritarne države koja određuje njegovu ekonomsku logiku. Sva je prilika da će javne penzije koegzistirati s različitim privatnim oblicima penzijskog osiguranja, a cena toga biće njihova društvena beznačajnost. Pošto će javne penzije u najvećem broju slučajeva biti nedovoljne za život u starosti, ljudi će biti prinuđeni da dodatno štede kod privatnih penzijskih fondova. Posledica ovoga je da se sve veći broj ljudi vodi nametnutom logikom samostaranja, odnosno logikom koja kaže da se pojedinci i pojedinke moraju brinuti sami o sebi (i u starosti), bez oslanjanja na bilo kakve (društvene) institucije. 

sandy-skoglund

Read More

Share
13 apr

Ivan Radenković, SMANJENE PENZIJE I DRŽAVNE PRETENZIJE

Izvor: Mašina

SMANJENE PENZIJE I DRŽAVNE PRETENZIJE

Ivan Radenković

Potreba da se preispita uloga državne regulacije jednog tako važnog društvenog podsistema kao što je penzijski sistem znači potrebu da se prepoznaju mehanizmi režima akumulacije u kojima država igra centralnu ulogu. Putem kreiranja normi i zakona država osigurava i održava uspostavljene načine društvene reprodukcije. Za razliku od perioda nakon drugog svetskog rata, gde su nacionalni režimi akumulacije bili usmereni na podsticanje masovne potrošnje, danas je smer preokrenut. Mere štednje, pogotovu u Srbiji, deluju destimulativno na nivo potrošnje, dok se hronično raštimovana fiskalna politika i stanje u javnim finansijama nalaze u obećanoj zemlji inostranog zaduživanja, beskrajno daleko od realne ekonomije, a time i od realnih ljudi i njihovih potreba. U kontekstu penzijskog sistema Srbije aktuelni režim akumulacije funkcioniše u konstantno restriktivnom pravcu kada su u pitanju osnovni parametri sistema: podignute su stope doprinosa za penzijsko osiguranje, indeksacija penzija odvojena je od kretanja prosečnih zarada, izjednačena je starosna granica za penzionisanje kod muškaraca i žena, uvedeni su penali za prevremno penzionisanje itd. Bez obzira na činjenicu da aktuelne mere vlade podstiču masovno nezadovoljstvo u narodu, država putem zakona sve intenzivnije interveniše u procese organizacije i usmeravanja klasne reprodukcije društva. U tom smislu je i penzijski sistem izložen različitim delovanjima: određene interesne grupe zagovaraju uvođenje obaveznog privatnog penzionog osiguranja, druge se zalažu za delimičnu kapitalizaciju penzijskog fonda njegovim pretvaranjem u ograničeno-investicioni fond, treće zahtevaju veće povlastice od države jer organizuju dobrovoljno penzijsko osiguranje itd. Država kao mesto koje je formirano sukobima između različitih klasnih interesa i sama predstavlja mesto sukoba. Ovo je mesto u aktualnoj kriznoj situaciji, shodno postojanju različitih klasnih interesa, obeleženo partikularnim zakonskim mehanizmima koji u novijoj srpskoj istoriji rezultiraju čestim zakonskim kolizijama.

pt-seniors-93

Read More

Share
Translate »