Tag Archives: obrazovanje

24 mar

”Prosvetari nisu slabi”

Tekst je izvorno objavljen, ali u skraćenoj verziji, u Politici

 

„PROSVETARI NISU SLABI“

ANDREA JOVANOVIĆ I STEFAN TANASIJEVIĆ

Vest o protestu prosvetara bila je jedna od najčitanijih ovih dana. Po standardnom usvojenom modelu senzacionalističkog izveštavanja o društvenim događanjima, težište i u ovom slučaju biva izmešteno. Umesto da čujemo nešto više o zahtevima prosvetnih radnika i radnica i problematici koja je prouzrokovala jedan od najdužih štrajkova tog tipa u poslednje vreme, novinske listove punili su gotovo tabloidni naslovi i fotografije „incidenta“ u kojem je ministar prosvete… ne prebijen, ne napadnut, već, zamislite, poprskan vodom? Savremeno čitalačko uho (a i oko!) naviknuto je na ovakav način izveštavanja kojeg donekle svakako objašnjava prinuđenost medijskih aparata da unutar konkurentskih tržišnih odnosa pribegavaju takvim diskursima u cilju rasprodaje tiraža, međutim, to nas ni za trenutak ne bi trebalo odvratiti od daljeg ispitivanja njegovih posledica. Naime, u istoj meri u kojoj smo mi juče bili prinuđeni da slušamo o „isprskanom ministru“, „nedoličnom ponašanju prosvetara“ i „sramoti za akademsku zajednicu“ ostali smo uskraćeni da čujemo kako je uopšte došlo do protesta i štrajka ovih razmera, kao i koja rešenja ministrov kabinet ovde nudi.

Iz ove perspektive, ništa manje nije bitno primetiti da je pomenuto izmeštanje težišta poslužilo i svrsi da se jedan događaj koji je po sebi par excellence politički svede na ad hominem liniju koja diskreditacijom pojedinačkih učesnika baca ljagu na celokupan događaj. U krajnjoj distanci, stvar se onda postavlja na sledeći način: više nije bitno koja je zaraćena strana „u pravu“, nebitan je i sam sukob, već se računaju isključivo individualne karakteristike koje sada postaju ključni faktor u određivanju toga ko je podoban, a ko ne, da se buni. Uzmimo na trenutak u obzir ovde implicitno prisutnu problematizaciju same koncepcije prava na protest u liberalno-demokratskim uređenjima, koja ih formalno garantuju svima, ali čim se neki protest zapravo dogodi, počinje gotovo orkestrirana hajka na njegove učesnike u cilju njihove diskreditacije. Tako nominalno pravo na protest u stvarnosti postaje pravo da se samo oni politički podobni bune – što je naravno svojevrsan paradoks, jer upravo su oni ti koji se nikada i ne bune, osim u slučaju kada buna postaje instrument pružanja podrške jednoj političkoj eliti u njenoj borbi za hegemoniju protiv druge.

verbic-vv_150317_180547

Read More

Share
17 jul

BOLONJSKA REFORMA I VISOKO ŠKOLSTVO U SRBIJI

BOLONJSKA REFORMA I VISOKO ŠKOLSTVO U SRBIJI[1]

Svima nama koji smo večeras ovde Bolonjski proces očigledno predstavlja nešto bitno i nešto što nas se dotiče, bez obzira na to da li smo studenti/studentkinje osnovnih, master, doktorskih studija ili u radu današnje koncepcije univerziteta učestvujemo predavanjem. Štaviše, budući da univerzitet nije izolovan od društva kao celine, ova tema se dakako tiče i svih ostalih građana i građanki, kao i onih u čijim se prostorijama nalazimo večeras – naime, sindikata. Postoji nekoliko razloga zašto smo večeras ovde, ali pre nego što pređemo na njih, reći ćemo nekoliko reči o sâmom Bolonjskom procesu. Nećemo podrazumevati da svi znamo sve o „Bolonji“; o ovome treba govoriti jasno i bez iživljavanja preterano teorijskim rečnikom. Iznećemo ovde nekoliko osnovnih stavova o „Bolonji“ koji se tiču svih nas, a koji možda nisu samorazumljivi.

Read More

Share
14 feb

BOLONJSKA REFORMA I VISOKO ŠKOLSTVO

Bolonjska deklaracija je u Srbiji potpisana 2003. godine. Nakon više od decenije postaje jasno da sistem visokog obrazovanja ne samo da ne funkcioniše, nego i to da nije uspeo da prevaziđe osnovne probleme strukturalne prirode. Problem univerziteta zasnovanog na preduzetničkom modelu, problem vremena i kvaliteta studiranja, te sameravanja znanja prema tržišnim potrebama, problem školarina, problem mobilnosti… samo su neki od problema koje treba sagledati iz perspektive opšteg ekonomskog i socijalnog stanja Srbije i njene uloge kao periferne zemlje ekonomskog prostora EU. Kako obrazovne institucije uglavnom održavaju postojeće stanje stvari, kritika obrazovne ideologije i politike nema svoj prostor – osim u studentskim protestima i ponekim tekstovima na ove teme. Ne samo da nam je potreban javni prostor u kojem bi se kritika bolonjskog sistema produbila, nego su preko potrebne i inicijative koje bi izgradile alternativu ovakvom školstvu. U sklopu programa ‘’LEVICA U SRBIJI: ELEMENTI ZA IZGRADNJU POLITIČKE POZICIJE“ kolektiv Gerusija organizuje tribinu ‘’BOLONJSKA REFORMA I VISOKO ŠKOLSTVO’’ na kojoj će se raspravljati o odnosu bolonje i ekonomskih politika (neo)liberalizma, o odnosu tržišta i znanja, o studentskim borbama u Srbiji i regionu, te o budućnosti obrazovanja. 

Na tribini će učestvovati: Andrea Milat (članica sindikata Akademska solidarnost i urednica časopisa Le monde diplomatique, Zagreb), Jelena Veljić (aktivistkinja i članica zadruge Oktobar, Beograd) i Vladimir Simović (član Centra za politike emancipacije, Beograd). Moderator tribine je Aleksandar Matković (Gerusija, Novi Sad). Tribina se održava 21. februara 2014. u plenum sali Radničkog doma ‘’Svetozar Marković’’, od 17.00h. Dobrodošli/e!

najava

 

Share
28 feb

Aleksandar Stojanović, Darko Vesić i Vladimir Simović – Kome je odgovorno naše društveno odgovorno visoko obrazovanje?

Uvod

 

Cilj ovog teksta je u tome da se suoče dva različita pogleda na obrazovanje: sa jedne strane, pogled upravljača (policy maker) koji je izražen u dokumentu koji nosi naziv Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020., i sa druge strane, kritički pogled koji dovodi u pitanje zadati pravac ovog razvoja. Donekle je neočekivano da je ovaj posao potrebno obaviti, jer ukoliko postoji kritika upućena na račun vladajuće pozicije u domenu obrazovanja, onda bi se moglo pretpostaviti da je ta kritika do sada već direktno tematizovala ovaj dokument i da se suočavanje koje sebi postavljamo za cilj već dogodilo. Ipak, iz razloga u koje nećemo ulaziti, moramo konstatovati da to nije tako. Kritika Strategije u nekoj čvršćoj i sistematičnoj formi još uvek izostaje i jedini uzrok takvog stanja stvari koji bi vredelo pomenuti ovde je vezan za veliku fragmentarnost, nestalnost i heterogenost „subjekta“ koji stoji na kritičkoj poziciji. U meri u kojoj se ovaj subjekt sastoji od niza različitih agenata, od studentskog plenuma na Filozofskom fakultetu, Filološkom Fakultetu ili FLU (da pomenemo samo neke) pa sve do pojedinačnih govornika u javnom polju i organizacija različitog tipa, koje imaju sopstvenu praksu i načine delovanja, naš cilj nije da iznosimo kritiku u bilo čije ime. Ipak, moramo priznati otvoreno da nas je samo to odsustvo direktnog tematizovanja sadržaja dominante pozicije u vezi sa obrazovanjem podstaklo da pišemo i da bi za nas poželjan učinak onoga što ovde iznosimo bio u tome da do pomenute tematizacije i suočavanja dođe, pa bilo to kroz osporavanje ili afirmisanje naših naznaka. Kako Strategija postoji već neko vreme, kao što postoji i čitav niz relevantnih istraživanja (koja pominjemo u tekstu), verovatnoća da će ovaj tekst podstaknuti kritiku da se fokusira i eksplicitno uzima u obzir ove dokumente nažalost nije velika.

Bilo kako bilo, nit vodilja koje ćemo se držati u ovom tekstu jeste integrisanost visokog obrazovanja u društvenu celinu. Naša pitanja će proisteći iz provizornih zahteva da se shvati šta ova integrisanost znači na različitim društvenim pozicijama: unutar projekcija upravljača (I), unutar različitih analitičkih pristupa Strategiji i konkretnim praksama transformacije obrazovanja (II) i napokon šta bi ona trebalo da znači unutar vizure realnih kritičkih snaga koje problematizuju te transformativne prakse (III).

Crtezi

Read More

Share
26 feb

Rudi Dučke_Demokratija, Univerzitet i Društvo

(Došlo je do toga da izgubimo svoje akademsko dostojanstvo – neka, i treba da bude tako)

 

I.

Mi smo u svojoj istoriji „učestvovali u restauracijama modernih naroda, a da nismo učestvovali u njihovim revolucijama. Mi smo bili restaurirani, prvo, jer su se drugi narodi usudili da dignu revoluciju i drugo, što su drugi narodi trpeli kontra-revolucije, jednom zato sto su se naši gospodari bojali, a drugi put zato što se naši gospodari nisu bojali. Sa našim pastirima na čelu mi smo se samo jednom nalazili u društvu slobode, na dan njene sahrane.“ (Marks, Prilog kritici hegelove filozofije, u: Karl Marks, Rani radovi, Naprijed, Zagreb, str. 92). Marks je ovu rečenicu napisao 1844. godine, nažalost do današnjeg dana reakcionarni kontinuitet potčinjavanja još uvek obeležava nemačku istoriju. 
Moramo se setiti najvažnijih tačaka procesa ovog događaja kako bi razumeli posebnost nemačkog razvoja koji kao jedan košmar opterećuje našu sadašnjost.
Poziv studentske opozicije na demokratizaciju univerziteta ne može se razdvojiti od istorijskog procesa de-demokratizacije društva.
Istorijska digresija ima funkciju da sadašnje veoma teško, ako ne i beznadežno stanje anti-autoritarnih snaga na univerzitetu razume i da istakne njihovo sukobljavanje kao nastavak skoro stogodišnje borbe za pravedne forme zajedničkog života ljudi u Nemačkoj.

Read More

Share
24 feb

Dejv Marson: DEČIJI ŠTRAJKOVI IZ 1911

deciji-strajkovi1

Sjajan pamflet Dejva Marsona iz 1973. o malo poznatim masovnim bežanjima učenika u UK i Irskoj tokom 1911., iste godine kada su nastupili rasprostranjeni industrijski nemiri i štrajkovi. U njihove zahteve spadali su skraćivanje časova i ukidanje telesnog kažnjavanja u vidu štapa i kaiša.

 

REČ UREDNIŠTVA

Kako Dejv Marson pokazuje, dečji štrajkovi iz 1911. su predstavljali deo jednog ogromnog radničkog prevrata tokom dugog, toplog leta 1911. O industrijskim nemirima se često pisalo: školski štrajkovi su lično otkriće Dejv Marsona. Na njih je naleteo sasvim slučajno, pri istraživanju istorije vlastite zajednice, dokera iz Hala. Sledio je pokret štrajkova širom zemlje i postavio ih je istovremeno u kontekst kako zajednice, tako i škole. Školska situacija koju on opisuje nije ni na koji način nestala: niti su nestale teškoće organizovanja otpora. Pisac je zaposleni doker, koji je 1970– 1972 bio student na Raskinu.

 

PREDGOVOR: SEPTEMBAR 1911.

Na dečje štrajkove iz 1911.g. naleteo sam pukom slučajnošću. Istraživao sam štrajk luke iz Hala tokom 1911. i čitao halske novine iz te godine, kada sam primetio mali paragraf u vezi sa štrajkom halskih đaka koji se odigrao u septembru 1911. Činilo mi se da je reč tek o nekoj zanimljivosti, ilustraciji opsega industrijskih nemira koji su se dešavali u to vreme. Međutim, ono što mi je prvo zapalo za oko jeste priča o policajcu koji se popeo na bicikl i počeo da juriša na mlade štrajkače koji su oformili liniju štrajka ispred škole. Sam prizor plave uniforme dovoljno je bio zastrašujući da uplaši mene i moje mlade školske drugare.

Ono što me je nateralo da stvar dublje ispitam bio je jedan red u izveštaju koji je pominjao da su halski dečaci sledili primer dece iz Vest Rajding Jorkšira. Potom sam, čitajući jedne druge halske novine, našao naslovnu stranu – sa fotografijama i pričama o štrajku. U ovim novinama su bile navedene sve različite klase radnika koji su učestvovali u Halskom štrajku tokom tog toplog leta – radnici cementare – devojke iz fabrike – mornari i dokeri, a dečji štrajk je predstavljen u neposrednoj vezi s njima. Ova slika me je zaista dotakla – slika dece koja zaposedaju kapije osnovne škole u ulici Kortni, iste škole koju sam pohađao. Identifikovao sam se sa tim štrajkačima – neki od njih su mogli biti roditelji dece s kojima sam ja išao u školu.

Kada sam pogledao Tajms, otkrio sam da se dečji štrajkovi nisu odvijali samo u Jorkširu, već širom čitave zemlje. Isprva nisam mogao da verujem – kako se ovo moglo desiti tako brzo i u čitavoj zemlji – oduvek sam mislio da su štrajkovi nešto što bi trebalo da se organizuje. Imao sam osećaj da su ova deca imala štošta da nam kažu. Nisam imao predstave koliko mesta je bilo zahvaćeno ovim, sve dok nisam počeo da čitam mesne novine iz Kolindela. U njima je nabrojano mnogo više mesta, nego što ih je Tajms objavio.

Kod Kolindela sam naleteo na prvu teškoću. Mnoštvo mesnih novina iz 1911. uništeno je tokom II svetskog rata. Dok sam gledao katalog, stalno sam naletao na čitave redove različitih mesnih novina uz belešku „nedostaje 1911“. Činilo se da je 1911. jedina godina koja je toliko loše prošla. Ipak, čak i iz ono malo novina što je ostalo, bilo je moguće sastaviti geografiju štrajkova, budući da su sadržale ne samo izveštaje lokalnih štrajkova, već su i upućivale na one koje su se odvijali negde drugde. Na primer, novine iz Njukastl-pod-Lajnom saopštile bi mi da su se štrajkovi odigrali i u drugim delovima zemlje.

Na kraju sam uspeo da sastavim spisak od šezdesetdva grada u kojima je bilo dečjih štrajkova iz septembra 1911. Evo spiska: Ankoats, Ardvik, Aston-pod-Lajnom, Aberdin, Erdri, Bredford, Birkenhed, Barou, Birmingem, Barnsli, Blekburn, Bristol, Barton-na-Trentu, Blit, Koetam, Koventri, Kolčester, Klajd Benk, Dablin, Deroj, Darlington, Dambarton, Danbar, Folkston, Grinok, Halifaks, Hartlpul, Hal, Hajd, Lids, Lajt, Laneli, London, Montroz, Mančester, Galašijels, Notingem, Glasgov, Gul, Grantam, Grimsbi, Majls, Pleting, Northempton, Njukastl, Gejtshed, Midlsbro, Oldhem, Pejsli, Piterbro, Portsmut, Rankorn, Šefild, Kirkaldi, Stokport, Stokton, Sanderland, Sauthempton, Liverpul, Strouk-na-Trentu, Vest, Lajkester, Jork.

Read More

Share
Translate »