Tag Archives: nostalgija

22 jul

SEĆANJA NA SOCIJALIZAM IZMEĐU N(E)OSTALGIJE I ISTORIJSKOG REVIZIONIZMA

NEMANJA SOVTIĆ

SEĆANJA NA SOCIJALIZAM IZMEĐU N(E)OSTALGIJE

I ISTORIJSKOG REVIZIONIZMA

Sažetak: U ovom radu je heterogeni fenomen sećanja na socijalizam razmotren iz njegovih krajnosnih aspekata. S jedne strane istražen je diskurs istorijskog revizionizma koji socijalističku prošlost tumači u ogledalu recentnih društvenih procesa poput tranzicionog kapitalizma, demokratskog političkog pluralizma i tradicionalne versko-konfesionalne sabornosti. Diskurs nostalgije, sa druge, u idealizovanoj socijalističkoj prošlosti kreira viziju bolje i humanije budućnosti. Čini se da se demonizacija prošlosti u optici „korektivnog sočiva“ inverzne logike ukazuje kao kontrastna pozadina na kojoj se afirmišu trenutne društvene vrednosti, dok postojanje nostalgično-utopijskih eskapizama svedoči o ideološkom neuspehu tih vrednosti da izgrade neprotivrečnu sliku aktuelnog društva. Autor potom zastupa tezu da revizionizam i nostalgija, premda deluju kao suprotstavljene kulture sećanja, funkcionišu kao komplementarni diskursi u ideološkom ratu protiv socijalističkog nasleđa. Budući da je kritički učinak nostalgije u praksi zanemarljiv, „građanski rat“ između nostalgičnih i revizionističkih sećanja, na koji ukazuje beogradski sociolog Todor Kuljić, samo je ideološka „dimna zavesa“ koja olakšava ukidanje radničkih prava stečenih u socijalizmu i doprinosi potpunom slomu klasne solidarnosti.

Ključne reči: socijalistička prošlost, nostalgija, istorijski revizionizam, „građanski rat“ sećanja.

Sećanja na socijalizam, kako kolektivna[1] tako i individualna, sve su zanimljivija istoričarima, sociolozima, politikolozima, kulturolozima, budući da diskursi o prošlosti govore o aktuelnom trenutku kada se ispred njih postavi „korektivno sočivo“ inverzne logike, koja podrazumeva da se ono što je u sećanju demonizovano posmatra „u funkciji“ kontrastne pozadine za aktuelne vrednosti, kao i da postojanje nostalgično-utopijskih eskapizama svedoči o ideološkom neuspehu tih vrednosti da izgrade čvrstu sliku trenutnog društva. Ljubljanski sociolog Mitja Velikonja u svojoj knjizi Titostalgija ističe da je jedna od najznačajnijih funkcija nostalgije (…) stvaranje – a ne samo puko obnavljanje ili ulepšavanje – one prošlosti koja uistinu nikad nije ni postojala, koja kao takva postoji samo u sadašnjim predstavama (Velikonja, 2010: 158). Nešto slično se može reći i za sliku prošlosti koju stvaraju brojni revizionistički pokušaji. Međutim, dok revizionizam na postjugoslovenskom prostoru „savija“ prošlost u pravcu poželjnom za sadašnjicu, odnosno pozitivno konotira korene recentnih formi života, a negativno sve ono što bi ih osporavalo, nostalgija kao da se opire sadašnjosti i u idealizovanoj prošlosti traži potku za njenu transformaciju u budućnosti. 

Read More

Share
Translate »