Tag Archives: nezavisnost Škotske

23 nov

ALPAR LOŠONC, KARL MARKS U VREME (NE)NEZAVISNOSTI ŠKOTSKE, ODNOSNO, DVOSTRUKA ULOGA PROLETARIJATA

Alpar Lošonc

KARL MARKS U VREME (NE)NEZAVISNOSTI ŠKOTSKE,

ODNOSNO, DVOSTRUKA ULOGA PROLETARIJATA

Odakle levičarska nelagodnost u odnosu na naciju?

“Moramo se priviknuti na činjenicu da marksistička teorija nacije ne postoji…Ta složena pojava u stanovitom smislu koncentrira svu aporiju tradicionalnog marksizma“[1]

Ova Pulancasova dijagnoza, inače izrečena još krajem sedamdesetih godina XX veka, deluje porazno. Kako je moguće da marksizam nije uspeo da se izbori sa ovom „složenom pojavom“? Da li se marksizam zadovoljio sa šturim negativnim naznakama, to jest, sa nereflektovanom osudom nacionalizma? Da li je nacija bila i jeste redundantni fenomen? Nadalje, da li je nespremnost u pogledu suočavanja sa nacijom znak toga da je marksizam ostajajući u okvirima insistiranja na univerzalnim dimenzijama klasne borbe, na obnovljenom i prevaziđenom univerzalizmu prosvetiteljstva nužno zanamarivao fenomen nacije i tretirao ga kao usputnu smetnju, to jest, kao rezidualnu smetnju u uspinjanju prema univerzalnim aspektima?

No nije li ovo znak epohalnog poraza? Ne pokazuje li upravo suočavanje sa nacijom kapacitete marksizma, njegovu spremnost da se konfrontira sa „složenim pojavama“ koje traže istrajnu analizu a ne prebrze i neposredovane deklaracije? Ne demonstrira li marksizam upravo u suočavanju sa ovakvim pojavama svoju nosivost i spremnost da artikuliše najteža pitanja? Zar onaj ko želi da ispita koliko vredi postavka o klasnoj borbi, o kritici političke ekonomije, itd. Ne mora ozbiljno da shvati naciju upravo kao istorijski fenomen?

Naime, da ne bude nesporazuma, Pulancas ovde iznosi jednu negativnu dijagnozu: on tvrdi da to što nema marksističke teorije nacije predstavlja problem koji nalaže razmišljanje. Postoji li kriza marksizma to se može pripisati i nespremnosti da se ide u koštac sa nacijom, sa „prljavom praksom istorije“. Ako bi se problem nacije mogao tretirati sa lakoćom on bi se začas mogao otpisati: međutim, ništa od toga. Štaviše, može se špekulisati na taj način da bi Pulancas isti sud mogao da ponovi i u sadašnjem vremenu. Iako on ovde tvrdi da dotični problem ukazuje na „aporije“ tradicionalnog marksizma, teško je osloboditi se utiska da ista aporija tvrdoglavo opstaje uprkos tome što je „tradicionalni“ marksizam sijaset puta apostrofiran kao deficitaran.

Read More

Share
Translate »