Tag Archives: marksizam

09 maj

Mihael Hajnrih_Teorijska istorija Marksove kritike ekonomije

1. Marks i marksizam

„Ljudi prave vlastitu istoriju, ali je ne prave po svojoj volji, ne pod okolnostima koje su sami izabrali, nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli, koje su date i nasleđene. Tradicija svih mrtvih generacija pritiska kao mora mozak živih“ (MEW[1] 8: 115).

Ove često citirane rečenice iz 18. Brimera se mogu primeniti i na svaki pristup Marksovim delima. Iako je u pitanju „naš“ pristup, mi ovim delima pristupamo u određenoj istorijskoj situaciji, u kontekstu određenih političkih iskustava i teorijskih debata, koje vode do specifičnih pitanja i diskusija, koje su pre par godina imale potpuno drugačiji smisao i koje će par godina kasnije opet imati drugi smisao. Uspon socijal-demokratskih radničkih pokreta pre Prvog svetskog rata, njegova podela na komunističko i socijal-demokratsko krilo nakon Prvog svetskog rata, iskustvo fašizma i staljinizma, koje su nakon Drugog svetskog rata pratili Hladni rat, Revolucija u Maju ’68, raspad Sovjetskog Saveza, procesi globalizacije devedesetih godina kao i prateći porast globalnih protestnih pokreta, sačinjavaju potpuno različite političko-društvene odnose u kojima su se vodile diskusije o Marksovim delima. Uvek su se različiti problemi smatrali najbitnijim, sasvim različite izvesnosti su bile dovođene u pitanje i dolazilo se do različitih zaključaka.[2]

Ali nisu se menjali samo istorijski konteksti u kojima su se čitala Marskova dela, već su se tokom 20. veka više puta menjala i sàma dela na kojima su se zasnivale diskusije. Dok su početkom 20. veka tri toma Kapitala važila za najbitnija dela, koja su bacala u senku sve drugo što je Marks napisao, početkom tridesetih godina prošlog veka ova situacija je počela da se menja. Sa prvim izdanjem Ekonomsko-filozofskih rukopisa, napisanih 1844. godine i Nemačke ideologije iz 1845. godine u ''Sabranim delima Marksa i Engelsa''[3] mladi, „filozofski“ Marks je jasno stupio u prvi plan nasuprot njegovoj vladajućoj ekonomskoj recepciji. 1939-41. godine se zatim po prvi put u Sovjetskom Savezu pojavio Grundrisse, čija se recepcija uspostavila tek tokom 60-ih godina 20. veka. Grundrisse je pojasnio veliki broj metodskih pitanja, kao i širih društveno i istorijsko-teorijskih odnosa, koji su bili pozadina za Marksov Kapital. Ali Marksovi tekstovi su konačno u potpunosti  izdati tek od sredine 1970-ih godina u novom MEGA izdanju.[4] Ovde su po prvi put izdati tekstovi koji se bave kritikom ekonomije, kao npr. celokupni ekonomski rukopisi iz 1861-63., od kojih su ranije objavljene samo Teorije o višku vrednosti, kao i Marksovi originalni rukopisi za drugi i treći tom Kapitala. Uz to su već poznati tekstovi izdati (skoro) bez recenzentskih izmena, što nije stvar samo filološke slobode: ranija izdanja, kao npr. izdanja Ekonomsko-filozofskih rukopisa ili Nemačke ideologije su bila objavljena sa namerom da se iz fragmenata izgradi jedno celovito delo u „duhu autora“[5], što nije sprečilo da interpretativni kalupi koji su karakteristični za sàm oblik izdanja ostave svoj trag.[6]

9781583672884

Read More

Share
06 feb

UVOD U RADIKALNE TEORIJE 10, STRUKTURALIZAM

U subotu 9. februara 2013. Uvod u radikalne teorije će se baviti strukturalizmom:

14.00h Projekcija dokumentarnog filma o Klod-Levi Strosu
Link za download ka filmu Claude Levi Strauss par lui-meme / link ka subtitlu

15.00h Bojan Vasić ’’Strukturalistička čitanja’’
17.00h Ivan Radenković ’’Strukturalizam i marksizam’’

Read More

Share
11 nov

G.M.Tamaš, ISTINA I KLASA: PONOVNO RAZMATRANJE

G.M.Tamaš

ISTINA I KLASA: PONOVNO RAZMATRANJE

 

            Jedno od centralnih pitanja društvene teorije, klasa, bilo je ključno i za glavnu priču pozne modernosti – socijalizam. Razlike među ljudima – delajućim i saznajućim subjektima – utiču na naš stav o mogućnostima validnog saznanja. Ukoliko postoje nesvodive razlike među ljudskim pozicijama, koje idu čak i do nesamerljivosti, utoliko je jedinstveno i racionalno znanje, koje bi proizašlo iz argumentovanog dijaloga između osoba, očigledno nemoguće. Hjumovski pojam „strasti“, ničeanski pojmovi „resantimana“ i „genealogije“ aludiraju na mogući uticaj takve nesamerljivosti na našu sposobnost otkrivanja istine.

            Klasu je moguće posmatrati kao problem u polju epistemologije kao i u polju filozofije istorije, mada smatram da je ovo odvajanje neosnovano. U najmanju ruku, to bi predstavljalo uplitanje od strane teorije (skicirane dole) koje ne izgleda plodonosno kada su opisi modernih, odnosno kapitalističkih, društava u pitanju. Takva podela naprosto ponavlja problem kao postavljen, umesto da ukaže u pravcu rešenja; jer, ako razdvojimo epistemologiju od filozofije istorije (što je analogno drugim takvim odvajanjima karakterističnim za sàmo buržoasko društvo) nikako nećemo moći da izbegnemo tvrdokornu zagonetku poznatu kao relativizam.

            Ipak, nećemo moći da rasvetlimo ovaj problem ako nismo u potpunosti svesni vlastite pozicije s obzirom na teorijske tradicije koje nas sučeljavaju sa prilično teškim izborom.

            Govoreći o klasi (i istini, i klasi i istini) mi smo baštinici dveju socijalističkih tradicija, međusobno duboko različitih, premda često politički i emocionalno isprepletenih. Nastojaću da pokažem da je, do određene mere, takva fuzija i konfuzija neizbežna.

Read More

Share
Translate »