Tag Archives: Majkl Epl

19 dec

MAJKL EPL_RESTRUKTURIRANJE OBRAZOVANJA I KURIKULUMA: NEOLIBERALNE I NEOKONZERVATIVNE AGENDE

Intervju sa Majkl Eplom (Michael Apple)[1]

Sažetak: U ovom intervjuu je pojašnjeno teorijsko stanovište Michael Applea: on analizira restrukturiranje obrazovanja i kurikuluma u kontekstu neoliberalnih i neokonzervativnih politika, te raspravlja o temama savremenog obrazovanja pokrivajući širok opseg problema. Teme su povezane sa sociologijom obrazovanja, kritičkom teorijom, a o kurikulumima se ne diskutuje samo u okviru obrazovnih politika SAD-a, već i u globalnom kontekstu. Među probleme na koje Apple upućuje nalazi se i napredovanje Nove desnice, kao i formi pomoću kojih se konzervativni pokreti politički artikulišu  nametanjem njihovih gledišta po pitanju tekstova, nacionalnog kurikuluma i edukacije nastavnika. Intervju se bavi aspektima multikulturalizma i dinamike rase, klase, roda, radeći na razumevanju borbenih pokreta i otpora vođenih od strane nastavnika i ostalih društvenih aktera koji se suprotstavljaju neoliberalnim i neokonzervatimvnim agendama.

Pitanje: Gospodine Apple, šta vidite kao glavne probleme u terminima obrazovne politike kako se približavamo 2000-toj?

Apple: Postoji dosta stvari za koje mislim da su od ključnog značaja. Po meni, najvažnije je ono što sam u svojim poslednjim knjigama (poput Cultural Politics i Education and Educating the “Right” Way) nazvao konzervativnom restauracijom ili ‘konzervativnom modernizacijom’. Odnosno, trendom sve većeg redefinisanja toga čemu služi obrazovanje i kako obnoviti obrazovanje istovremeno i kao praksu i kao skup politika. Postoji novi savez koji vrši ulogu lidera u obrazovnoj politici i obrazovnoj reformi. Mnoge nacije su doživele prelaz od socijal-demokratskih sporazuma i saveza do koalicija koncentrisanih oko 3 ili 4 grupe koje su gurale obrazovnu i socijalnu politiku u konzervativnim pravcima. Ovaj novi savez ili ''novi hegemonski blok'' predstavlja relativno širok kišobran; isto tako on je napet i ispunjen protivrečnim tendencijama. Ali, uzeto sve skupa, bio je vrlo efektivan. Dozvolite mi da pomenem ponešto od svake grupe koja je ispod ovog kišobrana.
Prvo, tu su neoliberali. Oni su ekonomski modernizatori koji žele da obrazovna politika bude centrirana oko ekonomije, oko uspešnosti ciljeva utemeljenim na uskim vezama između školovanja i plaćenog rada. Želim ovde naglasiti reč ''plaćen'', zato što ovi ljudi imaju veoma patrijarhalnu viziju radne snage. Oni su skloni da ne misle na one koji su nosioci neplaćenog rada u društvu – ponajviše na žene. Ekonomski modernizatori su uveliko lideri u ovom novom bloku.  Oni vide povezanost škola sa tržištem, pogotovo sa globalnim kapitalističkim tržištem…. Isto tako, oni često vide škole kao mesta koje je potrebno transformisati i učiniti kompetitivnijim tako što bi ih se postavilo na tržište putem vaučer planova, odbijanjem od poreskih obaveza i sličnim marketinškim strategijama. Zato što neoliberali imaju vodeću ulogu u ovom savezu, koristeći kišobransku metaforu, možemo reći da oni drže dršku kišobrana.
Drugu grupu čine neokonzervativci. U većini slučajeva neophodno je napraviti razliku između neoliberalnih ekonomskih modernizatora i neo-konzervativaca, iako se u nekim zemljama oni preklapaju. Neokonzervativci se često slažu sa neoliberalnim naglašavanjem ekonomije, ali je kulturalna ''restauracija'' njihova osnovna agenda. Primeri u SAD su ljudi poput E.D. Hirsch-a, bivši sekretar obrazovanja William Bennett i pokojni Alan Bloom. Ovo su ljudi koji žele povratak romantiziranoj verziji školovanja u kojoj postoji standardni kurikulum zasnovan na fikciji elokvencije zapadne tradicije. Oni žele povratak na učiteljsku dominaciju, na visoki status znanja, uveliko zasnovan na tradicijama koje su istorijski bile sagledane kao najlegitimnije znanje koje se pruža na elitnim univerzitetima. Napomenuo sam da je to romantička tradicija, pošto nikada nije postojalo vreme (barem ne u američkim školama) u kojem je svako podučavan na osnovu istog kurikuluma, gde svi govore isti jezik i gde se svi slažu po pitanju dominantnog modela zapadne tradicije, kao i po pitanju šta treba uključiti a šta isključiti iz te tradicije. Stoga je ova pozicija zasnovana na potpunoj romantiziranoj verziji prošlosti, bilo da je posredi romantizirana vizija učenika i učitelja ili vizija koja pretpostavlja da bi oni bez spoljašnje kontrole mogli uništiti ''stvarnu'' kulturu.

6a00e54f8c25c98834017ee621476a970d-550wi

Read More

Share
Translate »