Tag Archives: LEVICA U SRBIJI: ELEMENTI ZA IZGRADNJU POLITIČKE POZICIJE

18 dec

UVODNA REČ za STVAR br. 7

UVODNA REČ

U Srbiji je tranzitološka večnost i dalje na delu, kako u gradu, tako i na selu. Kako se javnost zatalasala zbog dugo planiranih poteza vlade, tako je ta ista vlada iskoristila priliku godišnjih odmora demonstrirajući politiku hitnosti usvajanjem antisocijalnog zakonskog paketa – Zakona o radu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Iako se ovaj paket mera ne može smatrati doprinosom izlasku iz tranzicije, u javnosti su kolale „analize“ efekata novih zakona čiji je cilj bio i ostao isti: racionalizovati ionako već nebuloznu ekonomsku politiku vlade. Jedna od lozinki koja bi trebalo da objasni zacrtani (čitaj predestinirani) put ka EU integracijama jeste i fiskalna konsolidacija. Ovaj regulativni ideal svake periferne ekonomije morao je ući u javni žargon kao nešto što zbog čega svi, pa i država, moraju postati disciplinovani i fleksibilni (u smislu tržišta rada i radnih odnosa), ali i kao nešto što izvlači iz ljudi ne samo višak rada i višak vrednosti, već i (relativno) povišenu količinu patnje i požrtvovanja. Naravno, za patnju i žrtve je trebalo naći nekakvo opravdanje a tranzitološki diskurs za tu svrhu predstavlja ideološko gnezdo, plodnu sredinu. Kako nam ovaj diskurs predstavlja svet kao mesto gde je fleksidisciplina nešto što jača čoveka i čini ga ne samo samostalnijim već i slobodnijim, onda bi samo trebalo prihvatiti taj usud i prepustiti se čarima istorijskih kontingencija pod uslovom da se o tome ništa ne pitamo. Tranzicijski diskurs je obećanje o raju koji dolazi na kraju tranzicije, nakon svih patnji, kada napokon postanemo ispravni ljudi. Međutim, dok u večnom međuvremenu većina ljudi pati, a fiskalni deficit lagano raste, mere ideološke konsolidacije očituju svu svoju političko-ekonomsku neinventivnost. Dakle, iako budžetska konsolidacija pretpostavlja ideološku konsolidaciju, i jednoj i drugoj nedostaje veza sa stvarnošću. Smanjenje penzija neće smanjiti deficit Republičkog fonda PIO niti će rešiti nepovoljna demografska kretanja, kao što ni fleksibilizacija neće ojačati društveni fond živog rada već će ga, naprotiv, osiromašiti i oslabiti. Pošto fiskalna konsolidacija ne implicira uspeh mera štednji, a štednja ne implicira investicioni rast po modelu svetske banke, nastavljanje ovakve politike može prouzrokovati samo socijalno pustošenje na čiji račun se i vrši redistribucija klasne moći. Međutim, nije dovoljno samo ukazivati na nedostatke dominantne politike, potrebno je stvoriti prostor za jednu povezanu analizu u kojem će biti uspostavljene funkcionalne veze između problema od životnog značaja za sve ljude. Upravo je to bila namera ovogodišnjeg Gerusijinog programa. Postavljanje pitanja o političkim organizacionim formama, sindikatima kao mestu otpora, kompoziciji i društvenom mestu reprodukcije ženskog rada, imalo je za cilj da osvetli neke značajne momente u analizi aktuelne situacije.

Problem oblika ili modela političkog organizovanja levih političkih formacija jedan je od onih problema koji se iznova i iznova nameću kao najrelevantniji, a opet deluje kao da njegovo rešenje nije na vidiku. Partija ili pokret, neposredna ili predstavnička demokratija, labavija mreža ili čvršća organizacija – to su samo neke od dilema koje su opsedale rasprave o organizovanju. Ipak, tek su uspesi (ali u istoj meri i neuspesi) levih formacija u poslednjih nekoliko godina stvorili uslove da se tom pitanju priđe na adekvatan način, pri čemu su se neke dileme pokazale kao prividne, a neke kao stvarne. Jedna od tih stvarnih dilema glasi: kako stvoriti organizacionu infrastrukturu koja će, s jedne strane, biti stabilna i trajna, ali i, sa druge, dovoljno gipka i otvorena da omogući dopiranje do širih slojeva ljudi, kako ne bi završila u opskurnosti i marginalnosti? To je, naravno, taktičko pitanje – jasno, taktika zavisi od strategije, ali strategija, opet, zavisi od teorije. Zato je pored razmatranja „konkretnih modela organizovanja“ bitno rasvetliti i teorijske uslove i reperkusije takvih modela, te njihovo mesto u širim sistemima odnosa (država, klasa, materijalna reprodukcija). Tek se onda može preći na ispitivanje i eventualno stvaranje osnova za izbor različitih modela, njihovu modifikaciju i, svakako, primenu u političkoj borbi.

Read More

Share
21 nov

SINDIKATI I OTPOR

SINDIKATI I OTPOR[1]

  1. Maja Solar, Uvod

Kada govorimo o sindikatima i otporu, nužno moramo smestiti ovaj govor u dati okvir koji je nastao takozvanim procesom tranzicije, odnosno urušavanjem samoupravnog socijalizma i restauracijom kapitalizma. Ovaj okvir podrazumeva procese deindustrijalizacije i uništenja privrede, transformaciju vlasničkog režima i uspostavljanje privatne svojine kao dominantnog oblika vlasništva, potpuno uništenje modela socijalne države, apsolutnu prevlast logike profita, konkurencije i tržišno orijentirane ekonomije, liberalizaciju trgovine i deregulaciju tržišta rada itd. U ovom okviru se događa rastuće osiromašenje radništva i najširih slojeva naroda; s jedne strane imamo fenomen sve masovnije nezaposlenosti, a s druge strane sve brutalnije izrabljivanje onog dela radništva koje ima tu „sreću“ da bude zaposleno. Situacija se još više pogoršala sa dolaskom finansijske krize 2008. godine, kada smo svi mi „obični ljudi“ postali glavni krivci za ono što nismo napravili, pa se od nas očekuje i da platimo zbog te krize. Tako se finansijska kriza pretvara u dužničku krizu, a pojačane mere štednje postaju način na koji se uzima novac od ljudi ne bi li se spasile finansijske institucije. Time se učinci ovog tranzicionog okvira još više produbljuju, a siromaštvo narodnih slojeva postaje sve veće.

Read More

Share
20 nov

LEVI FEMINIZMI: ŽENSKO PITANJE – ANALIZE I SMERNICE

LEVI FEMINIZMI: ŽENSKO PITANJE – ANALIZE I SMERNICE[1]

Andrea: Hvala vam što ste došli. Ovo je već osma Gerusijina tribina ove godine koja se dešava u okviru našeg celogodišnjeg projekta „Levica u Srbiji: elementi za izgradnju političke pozicije“. Današnja tema su levi feminizmi i njihovi pogledi na tzv. žensko pitanje. Govorićemo, u suštini, o položaju žena u kapitalističkom sistemu u kojem živimo, iz perspektive različitih tema. Ja bih samo, pre nego što predstavim učesnice i našeg dragog učesnika, pružila kraći uvod kako bih zadala (teorijski) okvir onoga o čemu ćemo kasnije pričati.

Kada smo razmišljali o tome kako da nazovemo ovu tribinu, a svakako je postojala odluka da barem jedna tribina bude posvećena isključivo ovoj temi, iako se feministička tema (zapravo, tema ženskog oslobođenja) provlačila kroz sve ostale tribine, na kraju smo se odluči za ovaj relativno – kažem relativno – neutralni naziv. Nismo specifikovali o kakvom ćemo feminizmu zapravo govoriti, ali da kažemo da su u pitanju levi feminizmi, dakle da ih ima više, i da ćemo o tome pokušati nešto specifičnije da kažemo kasnije. Sada bih samo naglasila nekoliko stvari koje možda mogu da budu odlike svih levih feminizama koji danas, i već godinama, postoje. Jedna od tih stvari jeste da se leve feministkinje, kada se govori o ženskom oslobođenju i generalno o položaju žena, ne bave tim pitanjem na identitetski način na koji se možda bave drugi feminizmi, nego pristupaju problemu ženskog oslobođenja kao problemu koji je povezan sa ostalim društvenim odnosima. Dakle, reč je o nužnosti istorizacije i kontekstualizacije kao metodologiji ovog pristupa feminističkom problemu – imperativ je da se žensko pitanje analizira s obzirom na celinu društva i društvenih odnosa u kojima živimo. Za levi feminizam, žensko oslobođenje nije moguće unutar kapitalističkog sistema kao takvog, iako neke bitne promene svakako mogu da se dešavaju unutar njega. Naša prva govornica, Ana, detaljnije će govoriti o tome šta zapravo znači patrijarhat u kapitalističkom sistemu i šta zapravo znači borba za žensko oslobođenje unutar njega.

Read More

Share
19 nov

PITANJE POLITIKE ORGANIZACIONIH FORMI

PITANJE POLITIKE ORGANIZACIONIH FORMI[1]

Organizacioni aspekt izgradnje levice, ili preciznije problem oblika ili modela političkog organizovanja levih političkih formacija, jedan je od problema koji se iznova nameću kao najrelevantniji, a opet deluje kao da njegovo rešenje nije na vidiku, niti nam deluje da ima nekih velikih pomaka u tom pravcu. Partija ili pokret, neposredna ili predstavnička demokratija, labavija mreža ili čvršća organizacija – to su samo neke od dilema koje su opsedale rasprave o organizovanju. Ipak, tek su uspesi (ali u istoj meri i neuspesi) levih formacija u poslednjih nekoliko godina stvorili uslove da se tom pitanju priđe na adekvatan način, pri čemu su se neke dileme pokazale kao prividne, a neke kao vrlo stvarne. Jedna od tih stvarnih dilema glasi: kako stvoriti organizacionu infrastrukturu koja će, s jedne strane, biti stabilna i trajna, ali i, sa druge, dovoljno gipka i otvorena da omogući dopiranje do širih slojeva ljudi, kako ne bi završila u opskurnosti i marginalnosti?

To je, naravno, taktičko pitanje. Jasno, taktika zavisi od strategije, ali strategija, opet, zavisi od teorije. Zato je pored razmatranja konkretnih modela organizovanja bitno rasvetliti i teorijske uslove i reperkusije takvih modela i njihovo mesto u širim sistemima odnosa (država, klasa, materijalna reprodukcija). Tek se onda može preći na ispitivanje i eventualno stvaranje osnova za izbor različitih modela, njihovu modifikaciju i primenu u političkoj borbi. To su, dakle, tri nivoa na kojima se ovo pitanje može analizirati i preko kojih mu se može pristupiti, pa je u tom smislu bitno da i u ovoj raspravi sva tri nivoa budu podjednako zastupljena i da im se prida podjednaka pažnja. Pri tome, nivou ispitivanja i izbora različitih modela se može prići i preko iskustva (stečenih pre svega u predizbornoj kampanji, ali i šire) i prakse slovenačke Inicijative za demokratski socijalizam (IDS) i šire koalicije Ujedinjena levica (ZL) čiji je ona integralni deo, ali i dinamike Levog samita Srbije (LSS), mreže organizacija i radničkih grupa gde su se upravo, u jednom konkretnijem obliku, postavile dileme o kojima se već neko vreme raspravlja.

Read More

Share
17 nov

SINDIKATI I OTPOR

Učesnice/i: Nada Vidović (Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, Novi Sad), Boško Petrov (Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, Novi Sad), Jovica Lončar (Baza za radničku inicijativu i demokratizaciju, Zagreb) i Milenko Srećković (Pokret za slobodu, Kragujevac). Moderatorka: Maja Solar (Gerusija, Novi Sad).

Mesto i vreme: Plenum sala Radničkog doma ‘’Svetozar Marković’’, Bulevar Mihajla Pupina 24, Novi Sad, 29. novembar 2014. (subota) u 17.00h.

Nakon uvođenja sindikalnog pluralizma i višepartijskog sistema, sindikati kao radničke organizacije i dalje imaju odgovornost prema radničkoj klasi koja je danas, više nego ikada, podvrgnuta snagama kapitala i skoro bez ikakve pregovaračke moći. Ovaj gubitak organizacijske autonomije očituje se kako na tržištu rada, tako i na radnom mestu. Najbolji dokaz za to je i donošenje skorašnjih zakona (Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, Zakon o PIO) po ‘’hitnom’’ postupku od strane vlade Srbije, gde su sindikati pokazali da ne mogu bitnije uticati na dominantne politike štednje. Ovime je još jednom pokazana sva jalovost ‘’socijalnog dijaloga’’ kojim se u konkretnoj situaciji iz sindikalne pozicije ne može postići ništa. Defanziva u kojoj se nalaze sindikati u Srbiji i u regionu indikator je ne samo činjenice da je kapitalizam u ofanzivi, već i toga da sindikati ne mogu delovati na način na koji su do sada delovali kao jak mehanizam koji bi predvideo političke poteze aktuelne politike i ponudio alternativnu radničku politiku. Ipak, sindikati kao tradicionalno mesto radničkog organizovanja, sa celokupnom infrastrukturom, kapacitetima i postojećim članstvom, i danas bi mogli biti bitno mesto otpora, naravno iz drugačije organizacione ravni.

Na ovoj tribini ćemo govoriti o odnosu sindikata prema procesu privatizacije, o odnosu sindikalnih i nevladinih organizacija, te o dometima, ograničenjima i mogućnostima sindikalnog delovanja u aktuelnom trenutku. Govorićemo i o nedavnim primerima sindikalnih borbi protiv koncesije auto-puteva i sprečavanja privatizacije komunalnih službi u Hrvatskoj, te o sličnostima i razlikama sindikalne scene u Srbiji i u regionu. 

Share
02 sep

PITANJE POLITIKE ORGANIZACIONIH FORMI

Problem oblika ili modela političkog organizovanja levih političkih formacija jedan je od onih problema koji se iznova i iznova nameću kao najrelevantniji, a opet deluje kao da njegovo rešenje nije na vidiku. Partija ili pokret, neposredna ili predstavnička demokratija, labavija mreža ili čvršća organizacija – to su samo neke od dilema koje su opsedale rasprave o organizovanju. Ipak, tek su uspesi (ali u istoj meri i neuspesi) levih formacija u poslednjih nekoliko godina stvorili uslove da se tom pitanju priđe na adekvatan način, pri čemu su se neke dileme pokazale kao prividne, a neke kao vrlo stvarne. Jedna od tih stvarnih dilema glasi: kako stvoriti organizacionu infrastrukturu koja će, s jedne strane, biti stabilna i trajna, ali i, sa druge, dovoljno gipka i otvorena da omogući dopiranje do širih slojeva ljudi, kako ne bi završila u opskurnosti i marginalnosti?

To je, naravno, taktičko pitanje – jasno, taktika zavisi od strategije, ali strategija, opet, zavisi od teorije. Zato je pored razmatranja „konkretnih modela organizovanja“ bitno rasvetliti i teorijske uslove i reperkusije takvih modela i njihovo mesto u širim sistemima odnosa (država, klasa, materijalna reprodukcija). Tek se onda može preći na ispitivanje i eventualno stvaranje osnova za izbor različitih modela, njihovu modifikaciju i, svakako, primenu u političkoj borbi.

O predstavljenom spektru pitanja ćemo razgovarati na tribini PITANJE POLITIKE ORGANIZACIONIH FORMI koja će se održati u subotu, 13. septembra u Novom Sadu, u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, sa početkom u 17.00 časova. Blaž Gselman, član slovenačke Inicijative za demokratski socijalizam, dela Ujedinjene levice (ZL) koja je na nedavnim parlamentarnim izborima osvojila šest poslaničkih mandata, predstaviće modele i rešenja koja su primenjivana u predizbornoj kampanji ZL (ali i šire). Marko Kostanić iz zagrebačkog Centra za radničke studije će govoriti o pomenutim teorijskim aspektima organizovanja i različitim nivoima na kojima je moguće ovo pitanje tretirati, dok će Miloš Baković Jadžić (Centar za politike emancipacije, Beograd) iscrtati neke od organizacionih dilema koje su se nedavno postavile u Srbiji, pre svega u pogledu Levog samita Srbije (LSS). Moderira: Vuk Vuković (Gerusija, Centar za društvenu analizu).

hierarchie-belegfluss_weiss

Share
Translate »