Tag Archives: Le monde diplomatique

06 nov

Serž Alimi, LENJINOVO STOLEĆE

Tekst je objavljen u srpskom izdanju novina Le Monde Diplomatique, oktobarski broj 2017.

SERŽ ALIMI

Lenjinovo stoleće

SSSR: Savez sovjetskih socijalističkih republika. Najpre, ime se ne odnosi na teritoriju već na ideju svetske revolucije. Njene granice će biti granice pobune koja je trijumfovala u Rusiji, a potom granice pobedničkih pobuna na drugim mestima. U gornjem levom uglu ogromne crvene zastave, srp i čekić simbolizuju novu državu čija će prva nacionalna himna biti Internacionala.

Osnivač Sovjetskog Saveza je bez sumnje internacionalista. Lenjin je dobar deo svog života profesionalnog revolucionara proveo u egzilu (Minhen, London, Ženeva, Pariz, Krakov, Cirih, Helsinki…) i učestvovao je u gotovo svim velikim debatama radničkog pokreta. Aprila 1917, po povratku u Rusiju u kojoj je izbila revolucija i car abdicirao, voz je u sred Velikog Rata prolazio nemačkom teritorijom kada je Lenjin čuo Marseljezu, pesmu koja za njegove drugarice i drugove inkarnira Francusku revoluciju.  Ova referenca je, u mnogim aspektima, u Lenjinovim tekstovima prisutnija od istorije carističke Rusije. Delovati jednako dobro kao jakobinci – „najbolji primer demokratske revolucije i otpora monarhističkoj koaliciji“ (1) – i trajati duže od Pariske komune: to su bile njegove opsesije. Nacionalizmu u tome nije bilo mesta.

Ilustracija za dečju knjigu Kako je pobedila revolucija, objavljenu 1930. u SSSR

Read More

Share
28 dec

Mona Šole, ZA I PROTIV GARANTOVANOG DOHOTKA

Mona Šole

ZA I PROTIV GARANTOVANOG DOHOTKA

Govoriti o uvođenju osnovnog dohotka bez preciziranja šta se misli pod time je kao da razgovaramo o usvajanju mačke a da ne znamo je li reč o mačiću ili o tigru“, napominje direktor istraživanja na finskom Institutu za socijalno osiguranje Kela (1). Ideja osnovnog dohotka, međutim, u poslednjih nekoliko meseci nailazi na sve veći odjek u i van Evrope. Pristalice na prvu loptu se ne mogu odbraniti od utiska da vide mačiće, tigrove i različita hibridna stvorenja koja jure u svim pravcima pred njihovim zapanjenim pogledom.

Naravno, oko minimalne definicije osnovnog dohotka se svi slažu. Svaka individua bi od rođenja do smrti trebalo da prima od zajednice redovnu sumu, bez uslova i kompenzacije, pored drugih prihoda – uključujući i one od posla. U verzijama levice, iznos zamišljene sume se kreće u blizini minimalne plate (2), dovoljno visoke za pokrivanje osnovnih potreba (oko 1000 eura), što bi omogućilo osobi da odbije posao koji je nezanimljiv, štetan i/ili loše plaćen (3). Radi se o prepoznavanju različitih oblika doprinosa koje svako može dati društvu: plaćeni ili neplaćeni rad, edukacija (radi zapošljavanja ili radi preorijentacije), pomaganje bližnjima, udruženo investiranje, stvaralaštvo itd. Jedan od aktuelnih branioca leve verzije u Francuskoj, Batist Milondo (4), ovome pridodaje i drastične mere za smanjenje nejednakosti: vrlo progresivan porez na dohodak, porez na nasledstvo, uspostavljanje maksimalnog dohotka (na skali od jedan do četiri) (5).

Read More

Share
Translate »