Tag Archives: kuba

15 jan

Maja Solar, A NEGDE IZA ZAVESE EMBARGA SU KUBANKE I KUBANCI…

Maja Solar

A NEGDE IZA ZAVESE EMBARGA SU KUBANKE I KUBANCI...[1]

 

I dok svet oplakuje ili veselo slavi smrt El komandantea, pomalo postaju dosadne i predvidljive reakcije izazvane ljubavlju ili mržnjom prema jednoj ličnosti. Ide se od opsednutosti figurom „diktatora“ koji je neprijatelj zapadnjačkog modela demokratije preko beatifikacije levičarskog heroja do, kako to već biva u medijskoj spektakularizaciji, opsesivnih brojanja koliko ljubavnica je imao Fidel Kastro. Naravno, ovaj široki afektivni spektar je obeležen različitim političkim pozicijama, gde ni za jednu nije nužno da se „prilepi“ za određeno osećanje. Tako su moguće različite kombinacije i klizanja: od klasičnih (neo)liberalnih papagajskih ponavljanja o diktaturi, do vrlo zabavnih odavanja počasti i veličanja levičarskog heroja od strane onih koji su nosioci upravo suprotnih politika, na primer od strane srpskih političara poput Vučića, Vulina i Dačića. Tako je to kad se leva politika svede na ikonografiju, obožavanje heroja i loženje na buntovništvo, a političare zapravo radi anonimna sila kapitala spram koje ostaju pogonsko gorivo.

Ipak, sve ovo nije samo stvar dosade ili zabave, već ima i svoju ozbiljnu društvenu pozadinu. Reči „diktator“ i „diktatura“ nisu samo ustaljeni deo političkog repertoara pretpostavljene uzvišene pozicije navodne demokratije koja ima misiju da se nametne globalno, već su i stožeri opravdanja najrepresivnijih militarnih i ekonomskih mera. Gde god postoji „diktator“ i „diktatura“, znamo, oni koji su sušto otelovljenje demokratije su pozvani da je uništavaju u korenu, bombarduju, blokiraju i satiru sve što miriše na bilo šta drugačije. Posebno ako se radi o pokušaju izgradnje drugačijeg sistema od kapitalističkog. Tako je barem počela priča o revolucionarnoj Kubi…

Read More

29 dec

Salim Lamrani, EMANCIPATORSKI PROJEKAT REVOLUCIJE NA KUBI

Salim Lamrani[1]

 

EMANCIPATORSKI PROJEKAT REVOLUCIJE NA KUBI

 

Fidel Kastro je preminuo 25. novembra uveče. Bio je simbol nepokornosti najvećoj imperiji savremene istorije. Iako su mnogi šefovi država uputili poslednji pozdrav „velikoj figuri XX veka“, ostaje činjenica da je za mnoge među njima, kao i za većinu zapadnjačkih medija, Fidel Kastro pre svega bio diktator. Salim Lamrani, predavač i autor nekoliko eseja o Kubi, je pristao da odgovori na naša pitanja i da nam objasni do koje mere je „El  Komandante“ bio istinski socijalista.

 

Le Comptoir: Preko trideset godina je vrhovni vođa (Líder Máximo) dobijao podršku barem jednog dela kubanskog naroda. Izabran nekoliko puta, otac kubanske revolucije ipak nije prestajao da bude diktator u očima mejnstrim medija. Možete li nam objasniti kubanski izborni sistem?

Salim Lamrani: Fidel Kastro je došao na vlast 1. januara 1959, nakon svrgavanja diktature Fulgensija Batiste. Ali nije odmah postao predsednik republike. Revolucionarna Kuba je od 1959. imala četiri predsednika. Najpre su ovu poziciju zauzimali Manuel Urucia (Manuel Urrutia) i Osvaldo Dortikos (Osvaldo Dorticos), prvi od januara do jula 1959, drugi od jula 1959. do decembra 1976. Fidel Kastro je postao predsednik nakon donošenja ustava 2. decembra 1976. i bio je na tom mestu sve do 2006. I konačno, od 2006. je Raul Kastro na vlasti. Njegov mandat bi trebalo da istekne u februaru 2018.

Kuba je 1976. usvojila novi ustav koji predviđa izbore na različitim nivoima. Opštinski izbori se održavaju svake dve i po godine. Takođe postoje i pokrajinski izbori (oni si ekvivalent za regionalne izbore u Francuskoj), parlamentarni izbori i predsednički izbori svakih pet godina. Predsednički izbori su, kao i u mnogim evropskim državama, indirektni. Dakle, da bi Raul i Fidel Kastro mogli doći na vlast, prethodno moraju biti izabrani kao poslanici Narodne skupštine u okviru svoje izborne jedinice. Izbori se odvijaju na osnovu univerzalnog i tajnog glasanja. Onda skupština bira članove i članice državnog saveta, saveta ministara i predsednika.

Narod ima ključnu ulogu u kubanskom izbornom sistemu, jer je on taj koji predlaže kandidate za izbore.

Nije loše podsetiti na jednu zdravorazumsku stvar: nijedna vlada na svetu ne može opstati trideset godina bez većinske podrške naroda, posebno ne u kontekstu latentnog rata sa Sjedinjenim Američkim Državama. Verujem da je američka diplomatija bila vrlo lucidna po tom pitanju. Ako uzmemo na primer memorandum šefa[2] Američke interesne sekcije za Havanu iz 2009, videćemo da on ističe popularnost kubanske vlade među radnim klasama i studentima i studentkinjama.

 

Read More

Translate »