Tag Archives: ivan radenkovic

28 mar

Ivan Radenković, FOREIGN DIRECT INVESTMENTS IN SERBIA

Finally, we have the first research on foreign direct investments (FDIs) in Serbia from the left-wing perspective – Rosa Luxemburg Stiftung's publication

Ivan Radenković analyzes the macroeconomic position of Serbia in Southeast Europe and the socio-economic consequences of Serbia’s integration into transnational production circuits. FDIs have a very preponderant role in the economy, especially in developing and undeveloped countries (in favor of developed countries) where they are still recommended as a magic wand for economic development and growth. But if we pay attention to the actual impact of FDIs on Serbia’s balance of payments, employment level, overall monetary stability and – indirectly – on rising external debt, we can see that the FDIs are means of maintaining international inequality and a greater impoverishment of Serbia. The author also demystifies the mechanism of GDP and shows that the reality is quite different from statistical acrobatics. Contrary to the hegemonic (and irksome) narrative, which states that FDIs will lead to growth and socio-economic development in developing countries, a big chunk of capital invested by transnational companies is constantly returning to the developed world in the form of increased profits. Working classes in the developed world are experiencing wage stagnation due to the extensive exporting of capital, while working classes from undeveloped and developing countries are experiencing super-exploitation, receiving extremely low wages. Serbia is by no means excluded from this global trend in exploitation. Following this, the research questions the narrative presented by the Serbian government and international financial and trade institutions, in contrast arguing that FDIs prove to be a mechanism for the long-term entrenchment of economic dependency reserved for poor countries.

Read More

Share
28 mar

Ivan Radenković, STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U SRBIJI

U izdanju Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe objavljena je publikacija u kojoj Ivan Radenković kritički analizira politiku stranih direktnih investicija u Srbiji.

Poslednjih decenija XX. veka je većina zemalja olabavila restrikcije na strane direktne investicije (SDI), a mnoge zemlje su agresivno započele s politikom poreskih olakšica i subvencija u cilju privlačenja stranog kapitala. Suprotno dominantnom narativu, prema kojem SDI dovode do rasta i društveno-ekonomskog razvoja u zemljama u razvoju, veliki deo kapitala uloženog putem transnacionalnih kompanija vraća se razvijenom svetu u vidu uvećanih profita. Radničke klase razvijenog sveta se, zahvaljujući rastućem izvozu kapitala, suočavaju sa stagnacijom nadnica, dok se radničke klase nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju suočavaju sa supereksploatacijom i ekstremno niskim nadnicama. Srbija nikako nije isključena iz obrasca globalne eksploatacije. U ovoj publikaciji analiziraju se makroekonomski položaj Srbije u jugoistočnoj Evropi i društveno-ekonomske posledice integracije Srbije u međunarodne tokove proizvodnje. Oslanjajući se na makroekonomske podatke, istražuju se navodne prednosti SDI, kao i njihov stvarni uticaj na platni bilans Srbije, nivo zaposlenosti, opštu monetarnu stabilnost i – indirektno – na rast spoljnjeg duga. S obzirom na to, dovodi se u pitanje narativ vlade Srbije i međunarodnih finansijskih i trgovinskih institucija, i argumentuje se stav da su se SDI pokazale kao snažan mehanizam za dugoročno uspostavljanje ekonomske zavisnosti siromašnih zemalja.

Read More

Share
03 feb

Promocija 8. broja STVARI u Novom Sadu (CK13)

Konačno imamo STVAR br. 8 i u štampanom obliku! Ovo ne bi bilo moguće da nije bilo Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu koji je omogućio da se STVAR pojavi i u 300 štampanih primeraka, na čemu smo im veoma zahvalni. U osmom broju STVARI glavni temat je „Fašizam i njegovi oblici“, a ključna nit koja prožima tekstove i prevode jeste problematizovanje veze kapitalizma i fašizma! 

PDF osmog broja Stvari se može preuzeti na našem sajtu, a nekoliko primeraka će se besplatno deliti na samoj promociji. Kako primeraka štampane STVARI na žalost neće biti dovoljno za sve zainteresovane, Gerusijanke i Gerusijanci će postaviti kutiju za prikupljanje dobrovoljnih novčanih priloga za doštampavanje ovog broja.

O 8. broju Stvari, o razlozima za odlučivanje odabira ove teme, a važnosti iste za razumevanje istorijskog trenutka u kojem smo, o samim tekstovima i intervencijama, i konačno – o fašizmu i antifašizmu, govoriće Gerusijanke i Gerusijanci: Andrea Jovanović, Maja Solar, Saša Hrnjez i Ivan Radenković. Moderator je Đorđe Majstorović iz Infoteke CK13. Promocija se održava 6. februara (ponedeljak) od 19.00h u Omladinskom centru CK13. Jedna Gerusijanka baš tog dana slavi rođendan, a blizu je i Gerusijin 12. rođendan, pa će promocija biti začinjena slanišima i slatkišima:) Dobrodošle i dobrodošli!

Sanja AničićCrna i umrle košulje (ilustracija iz 8. broja Stvari)

Share
20 jan

Ivan Radenković, ĆUTANJE KAPITALA JE GOVOR RASNE I NACIONALNE MRŽNJE

Ivan Radenković

ĆUTANJE KAPITALA JE GOVOR

RASNE I NACIONALNE MRŽNJE

 

U grozničavom žamoru nevladinog sektora u Srbiji, kroz mistične hodnike ministarstava i sekretarijata, po ćoškovima Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine (NSRNM), kruže glasovi da je romski narod zahvatio prvi, pravi i istinski prosvetiteljski talas. Skoro sve vladine i nevladine organizacije potvrđuju „nesumnjiv“ pomak romske zajednice u oblasti obrazovanja. I u tome vide svoj epohalni doprinos. A ipak, obrazovanje i dalje predstavlja izazov za sve: za romski narod, vladu, civilni sektor, strane donatore, za NSRNM. Jer šta bi inače značile brojne izjave koje upravo ciljaju na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu Roma kao prioritetne probleme? Možda da su problemi poput zapošljavanja ili stanovanja već rešeni? Ili se pak ozbiljno uzela u obzir poražavajuća obrazovna struktura romske zajednice te joj se prišlo sistematski, u smislu temeljitog reformisanja celokupnog obrazovnog sistema? Nažalost, ništa od nabrojanog nije tačno. Doduše, zakonska regulativa se menjala u pravcu uvođenja inkluzivnijeg obrazovanja, uvele su se mere afirmativne akcije za upise na fakultete i srednje škole, uveli su se pedagoški asistenti u škole itd, ali ove mere očigledno nisu dale zadovoljavajuće rezultate.

Formalno-institucionalne promene upućuju na određene integracione procese, ali ako počnemo da merimo njihovu zakonsku snagu videćemo šta zaista znači prazna formalnost: na primer, zakon se donosi ali ključni podzakonski akti ne (njegova primena je zbog toga godinama vrlo ograničena), afirmativne mere se primenjuju voluntaristički-personalno, zavisno od diskrecionog prava dekana na univerzitetima (ogromnom broju romske dece je po ovom osnovu uskraćeno pravo na studiranje putem primene afirmativnih mera), dok se pedagoški asistenti uvode u sistem na osnovu projektnog finansiranja, dakle i ovo je neizvesno. Sve ovo ne treba da nas čudi, jer je zakon u neoliberalnoj državi selektivna stvar, beskrajno udaljena od liberalnog doba i njegove formalno-opšte normativnosti. Sve ono što se do pre više od pola veka smatralo smrtnim grehom pravne nauke – zakonske kolizije, protivrečnosti u zakonu i između zakona, retroaktivnost zakona, nadmoć podzakonskih akata u odnosu na sam zakon – danas je opšte mesto. A ipak, funkcija selektivnog normiranja, bez obzira na svoju unutrašnju kontradiktornost, ne ukida zakon kao takav već ga modifikuje. Ono što bi trebalo u tom procesu shvatiti jesu uzroci ove modifikacije. A oni su neodvojivi od kretanja kapitala i klasne reprodukcije društva.

Read More

Share
10 mar

Ivan Radenković, Zašto nam privatne penzije ne garantuju sigurnost?

Tekst je prvobitno objavljen na postalu MAŠINA

ZAŠTO NAM PRIVATNE PENZIJE NE GARANTUJU SIGURNOST?

Ivan Radenković

Nakon višedecenijskog urušavanja javnog penzijskog sistema, ljudi su sve više prinuđeni da dodatno štede kod privatnih penzijskih fondova. Ujedno, javnost ostaje uskraćena za ozbiljnu analizu kako razloga urušavanja “državnih” penzija, tako i pouzdanosti privatnog „samostaranja“. Ponavljanjem floskule da je privatno efikasnije od javnog, vlast obezbeđuje državnu podršku privatnom kapitalu a ne njenim građanima.

U maglovitom svetu u kojem se društvenim rizicima upravlja finansijskim instrumentima postoji uvreženo verovanje da problemima penzijskog sistema treba prići sa čisto tehničke strane. Pogotovo u vremenima teških i bolnih reformi. Međutim, veoma često se događa da takav pristup u sferi društveno-ekonomskih odnosa zapostavlja upravo ono što je u tim odnosima specifično društveno, a tiče se socijalne politike jedne zemlje. Trenutna situacija sa isplatama penzija više je nego dramatična s obzirom na to da je javni sistem tekućeg finansiranja penzija sistematski urušavan prethodnih trideset godina, usled čega su rast stope nezaposlenosti kao i imovinska baza penzijskog fonda ozbiljno metastazirali, paralelno sa smenama „reformističkih“ političkih struktura.

Danas je javni penzijski sistem u nemilosti autoritarne države koja određuje njegovu ekonomsku logiku. Sva je prilika da će javne penzije koegzistirati s različitim privatnim oblicima penzijskog osiguranja, a cena toga biće njihova društvena beznačajnost. Pošto će javne penzije u najvećem broju slučajeva biti nedovoljne za život u starosti, ljudi će biti prinuđeni da dodatno štede kod privatnih penzijskih fondova. Posledica ovoga je da se sve veći broj ljudi vodi nametnutom logikom samostaranja, odnosno logikom koja kaže da se pojedinci i pojedinke moraju brinuti sami o sebi (i u starosti), bez oslanjanja na bilo kakve (društvene) institucije. 

sandy-skoglund

Read More

Share
Translate »