Tag Archives: ivan radenkovic

30 avg

Ivan Radenković, Čemu služe strane investicije u Srbiji?

Tekst je izvorno objavljen u srpskom izdanju Le Monde Diplomatique, br. 26, septembar 2017.

Ivan Radenković

ČEMU SLUŽE STRANE INVESTICIJE U SRBIJI?

 

Strani investitori ne dolaze u Srbiju samo zbog jeftine radne snage, već i zbog drugih pogodnosti: tržišta, prirodnih resursa i izdašnih državnih subvencija. Pored toga, postoji korelacija između stranih direktnih investicija i rasta zaduženosti, eksplozije uvoza na uštrb izvoza, finansijskih špekulacija i izbegavanja poreza. Uprkos vladinoj retorici, strane investicije veoma malo doprinose privrednom rastu.

 

Pamtite li pogled koji je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović uputila američkom predsedniku Donaldu Trampu na nedavno održanom samitu NATO-a u Briselu? Fotografije hrvatske predsednice pokrenule su lavinu zabavnih memova i tvitova. Taj pogled, to identično divljenje u poniznosti i čežnji, uvijeno u pozu ličnog integriteta, možemo videti i na našem predsedniku kada gleda stranog investitora. Već dugo vremena, u Srbiji svaka vlast tako gleda na strane investore: čežnjivo i predano investira u objekt želje očekujući da se na njih prelije sva njihova sila, harizma i uticaj. To je nekako i razumljivo, jer često razni oblici političke mimikrije u zemljama perifernog kapitalizma predstavljaju kompenzaciju za gubitak ekonomsko-političkog kompasa. Nije dovoljno biti dobar i disciplinovan komprador, potrebno je ući u sliku velikih agenata kapitala i u njoj se izgubiti.

Read More

Share
18 avg

Ivan Radenković, Stabilnost i strane investicije

Tekst je objavljen na regionalnom web portalu BILTEN

Ivan Radenković

STABILNOST I STRANE INVESTICIJE

Nedavno je visoki zvaničnik State Department-a Brian Hoyt Yee, u poseti regionu, izjavio kako su jedino američke kompanije koje su sklone avanturizmu i riziku do sada investirale u Srbiju, jer uslovi za investiranje na zapadnom Balkanu ne odgovaraju standardima koje promoviše State Department. Iako je rizik već poslovično slavljen kao motorna snaga kapitalizma, postkrizni period ipak zahteva od američkih zvaničnika trezvenost i osetljivost na pitanja upravljanja rizikom, tako da ključan pojma postaje stabilnost. Navodni rizik o kome Hoyt govori sastoji se u nedovoljnoj demokratizacije zemlje, zbog čega State Department američkim kompanijama uskraćuje preporuku za ulaganje u Srbiju sve dok se demokratske reforme u sferama vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i ljudskih prava ne sprovedu do kraja. Iako ovoj izjavi oštro protivreči činjenica da su skoro sve novije zapadno-balkanske ’stabilitokratije’ odlučno usmerene ka garantovanju političko-ekonomske stabilnosti a ne demokratizacije, evidentno je da procesi demokratizacije nisu uopšte neophodni za priliv stranih investicija. Štaviše, u većini slučajeva predstavljaju direktnu prepreku. Hoyt je svojom izjavom možda implicitno dao samo signal da SAD ne smatra zapadni Balkan dovoljno dobrim mestom za izvoz američkog kapitala, pošto su profitne stope američkih kompanija u zemljama poput Bangladeša ili Vijetnama i dalje veće nego u balkanskim zemljama.

Read More

Share
07 apr

OVDE SMO!

Dan četvrti. Neispavani smo, ogluveli od buke, promukli od deranja, zviždanja, skandiranja, ali ne odustajemo. Prethodnu noć smo smišljali parole za transparente i dogovorili se da se nađemo nekoliko sati pre protesta i pokušamo ih ispisati. Nije lako ni dogovaranje, jer ljudi rade, imaju obaveze, neki nisu na fejsbuku, neki nemaju telefon… Ipak uspevamo, imamo ogromnu volju da uradimo sve što je u našoj moći, a zajedno to radimo mnogo lakše i bolje. Nalazimo se kod pijace. Usput pitamo u nekoliko marketa imaju li kartonske kutije koje im ne trebaju, niko nema. Vetar je ovog puta dobrodošao, jer su naleti takvi da raznose smeće po celom gradu, kad eto – bukvalno doletele i kartonske kutije! Kupimo kutije, jurimo bulevarom na sastanak. Okupljamo se. Tu su Kaća, Aleksa, Laza, Leontina, Žarko, Stanko, Saša, Ivan, Maja, stiže Tamara kao pojačanje iz Beograda, stiže Vladimir direktno sa faksa. Idemo u stan Aleksinog prijatelja, imamo kartone, papire, selotejpe, markere i vrlo malo vremena. Zauzeli smo pod dnevne sobe, zbijeni i sretni. Odmah delimo zadatke, sklapamo materijale, ispisujemo neke od parola i vredno radimo. Prelepo je kako ljudi brzo postaju solidarni u ovakvim situacijama i koliko se sve uvrežene podele rada ruše – nema podele posla po principu gazda-radnik, muškarac-žena i slično. Neki seku karton, spajaju komade, prekrajaju, lepe bele papire, heftaju; neki pišu parole; nekoliko njih zajedno boji i podebljava slova. Kao dobro organizirana košnica smo. Usredsređujemo se i na to da preoznačimo i preusmerimo parolu koja se čula prethodnih dana, „Vučiću pederu“, pa ispisujemo i parolu „Vučiću Šrederu“. Stižemo da uradimo petnaest transparenta („Zdravstvo nije ni SMS ni SNS“, „Ako ima za kampanju ima i za nas“, „Nisam glasala, eksploatišu me i nedeljom“, „eM Me Foliraš em me NATO prisiljavaš“, „Neću da budem jeftina radna snaga“, „Vratićemo oteto“, „Fabrike za radnike“, „Smrt kapitalizmu“, „Hoću stan, neću sendvič“, „Smrt kapitalizmu“, „Vrati i moje knjige. Šešelj“, „Vučiću Šrederu“, „'Srbija' nije privatna firma“, „Štrajk, blokada, sabotaža“, „Uđimo u Vučića. EU“) i već jurimo ka pijaci, kod „kurala“. Usput nas prolaznice i prolaznici koji vide transparente bodre i podržavaju, jedna žena viče „svaka vam čast!“, taksista pita „gde je okupljanje?“.

Stižemo na vreme, Tamara je u neverici jer je malo ljudi, mnogo manje nego u Beogradu. Uveravamo je da je ovo za Novi Sad, u kojem se retko događaju protesti, odlično i da će ljudi sigurno biti sve više. Ljudi pristižu. Tu su i neumorni bubnjari koji nam daju ritam. Ivan drži govor u kojem govori zašto je tu. Razloga zašto ljudi u Srbiji danima protestvuju na ulicama je mnogo, on podseća na neke. Nabraja razloge zbog kojih radnice i radnici, nezaposleni, penzionerke i penzioneri, studentkinje i studenti u ovoj državi pate. Adresira sve nas koji NISMO GLASALI ZA VUČIĆA (svejedno da li smo glasali za nekog drugog ili nismo glasali), završava sa ŽIVEO NAROD, DOLE DIKTATURA!

 

Read More

Share
28 mar

Ivan Radenković, FOREIGN DIRECT INVESTMENTS IN SERBIA

Finally, we have the first research on foreign direct investments (FDIs) in Serbia from the left-wing perspective – Rosa Luxemburg Stiftung's publication

Ivan Radenković analyzes the macroeconomic position of Serbia in Southeast Europe and the socio-economic consequences of Serbia’s integration into transnational production circuits. FDIs have a very preponderant role in the economy, especially in developing and undeveloped countries (in favor of developed countries) where they are still recommended as a magic wand for economic development and growth. But if we pay attention to the actual impact of FDIs on Serbia’s balance of payments, employment level, overall monetary stability and – indirectly – on rising external debt, we can see that the FDIs are means of maintaining international inequality and a greater impoverishment of Serbia. The author also demystifies the mechanism of GDP and shows that the reality is quite different from statistical acrobatics. Contrary to the hegemonic (and irksome) narrative, which states that FDIs will lead to growth and socio-economic development in developing countries, a big chunk of capital invested by transnational companies is constantly returning to the developed world in the form of increased profits. Working classes in the developed world are experiencing wage stagnation due to the extensive exporting of capital, while working classes from undeveloped and developing countries are experiencing super-exploitation, receiving extremely low wages. Serbia is by no means excluded from this global trend in exploitation. Following this, the research questions the narrative presented by the Serbian government and international financial and trade institutions, in contrast arguing that FDIs prove to be a mechanism for the long-term entrenchment of economic dependency reserved for poor countries.

Read More

Share
28 mar

Ivan Radenković, STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U SRBIJI

U izdanju Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe objavljena je publikacija u kojoj Ivan Radenković kritički analizira politiku stranih direktnih investicija u Srbiji.

Poslednjih decenija XX. veka je većina zemalja olabavila restrikcije na strane direktne investicije (SDI), a mnoge zemlje su agresivno započele s politikom poreskih olakšica i subvencija u cilju privlačenja stranog kapitala. Suprotno dominantnom narativu, prema kojem SDI dovode do rasta i društveno-ekonomskog razvoja u zemljama u razvoju, veliki deo kapitala uloženog putem transnacionalnih kompanija vraća se razvijenom svetu u vidu uvećanih profita. Radničke klase razvijenog sveta se, zahvaljujući rastućem izvozu kapitala, suočavaju sa stagnacijom nadnica, dok se radničke klase nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju suočavaju sa supereksploatacijom i ekstremno niskim nadnicama. Srbija nikako nije isključena iz obrasca globalne eksploatacije. U ovoj publikaciji analiziraju se makroekonomski položaj Srbije u jugoistočnoj Evropi i društveno-ekonomske posledice integracije Srbije u međunarodne tokove proizvodnje. Oslanjajući se na makroekonomske podatke, istražuju se navodne prednosti SDI, kao i njihov stvarni uticaj na platni bilans Srbije, nivo zaposlenosti, opštu monetarnu stabilnost i – indirektno – na rast spoljnjeg duga. S obzirom na to, dovodi se u pitanje narativ vlade Srbije i međunarodnih finansijskih i trgovinskih institucija, i argumentuje se stav da su se SDI pokazale kao snažan mehanizam za dugoročno uspostavljanje ekonomske zavisnosti siromašnih zemalja.

Read More

Share
Translate »