Tag Archives: gerusija

15 jul

UVODNA REČ za STVAR br. 6

UVODNA REČ

Srbija je u tranziciji već više od dve decenije. Čitav poduhvat tranzici­je počiva na ideji da će liberalizam Srbiju dovesti do poboljšanja njenih ekon­omskih i socijalnih uslova. Prema vladajućoj ideologiji, to poboljšanje će doći onog momenta kada se Srbija priključi Evropskoj Uniji: liberalizacijom trgovine, konkurentnijom radnom snagom, privatizacijom državnih preduzeća i stvaranjem „poslovnog ambijenta“ za strane investicije (što sve ulazi u paket tzv. reformi). Međutim, ako pogledamo šta svaka od ovih tačaka zapravo podrazumeva, vid­imo da su u pitanju ekonomske i društvene političke mere koje su u stvarnosti mnogo gore u odnosu na način na koji se predstavljaju. Liberalizacija trgovine znači smanjivanje carinskih nameta na uvoz stranih proizvoda i sputava razvoj domaće proizvodnje koja u datom trenutku neće biti sposobna da ponudi jedna­ko jeftine proizvode. Pokušaj da se domaća radna snaga učini konkurentnom na svetskom tržištu radne snage podrazumeva da se ona učini privlačnom za strane investitore usled niske cene po kojoj je spremna da radi, a ne usled svojih visokih kvalifikacija koje može dobro da naplati. Napokon, privatizacija nosi ukidanje principa prema kome domaća (nekada društvena) preduzeća imaju za cilj da za­dovolje društvene potrebe najširih slojeva stanovništva zemlje i umesto toga ova preduzeća prepušta interesima investitora čiji je jedini interes lični profit. Umesto beskrajnog ponavljanja imperativa da Srbija mora da „ide ka EU“ trebalo bi vi­deti da put u EU ne garantuje ekonomski i društveni boljitak, već da je to put na kojem se Srbiji dodeljuje već unapred određeno mesto. Naime, Srbija u EU jeste zemlja periferije! Biti deo periferije ili deo centra se u ovom slučaju ne odnosi na zauzimanje geografske pozicije, već na mesto u strukturi odnosa proizvodnje. Između ostalog, ekonomije centra podrazumevaju da bar deo njihove radne snage bude visokokvalifikovan i samim tim bolje plaćen, kao i da one uvoze jeftinije resurse i poluproizvode a da izvoze skupe finalne proizvode, te da poseduju sku­pu tehonologiju koja im omogućuje da proizvode jeftino i sa tržišta izbace ostale proizvođače date robe. Ekonomiju periferije, kao što je srpska, samim tim čeka sudbina ekonomije sa niskom cenom rada i visokom nezaposlenošću, koja izvozi resurse, poluproizvode i poljoprivredna dobra, i biva prinuđena da kupuje skupe robe od zemalja centra. Ovo je asimetrični odnos zavisnosti, što znači nema centra bez periferije, tj. nema ekonomskog rasta Nemačke bez periferne tranzicione Srbije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Španije itd. Samim tim, tranzicija i liberalizacija tržišta dovode do velikih klasnih i socijalnih razlika, do uništenja privrede, do sve većeg broja nezaposlenih i rastućeg osiromašenja radnika/ca.

Ipak, dominantna medijska politika usmerena je na održanje pozitivne slike o tranziciji, tržišnoj liberalizaciji i evropskom putu Srbije, a njeno već dosadno ponavljanje ovih mantri je bez ikakve argumentativne snage i utemeljenja u stvarnosti. U ovom trenutku govor o alternativama liberalnom kapitalizmu gotovo da ne postoji u domaćoj javnosti, a sve partije (bilo da su na vlasti ili u opoziciji) po ovim pitanjima imaju konsenzus. Otuda dolazi i potreba da se politička alternativa danas artikuliše na novi način. Ovo je upravo cilj programa koji Gerusija provodi tokom 2014. kao ciklus tribina pod nazivom „LEVICA U SRBIJI: ELEMENTI ZA IZGRADNJU POLITIČKE POZICIJE“. Ovim programom pokušavamo da damo prilog utemeljenju alternativne političke pozicije. Bavimo se bitnijim temama koje se tiču društvenog i političkog života stanovnika/ca Srbije i regiona: zakonom o radu, problemima bolonjske reforme obrazovanja, problematikom tranzicije, pitanjem politika grada i urbanizma, položajem žena, Evropskom Unijom, sindikalnim organizovanjem i otporom, jugoslovenskim, ali i drugim iskustvima socijalizma itd. Zakon o radu i borba za onaj minimalni uslov za koji se izborilo radništvo još pre jednog stoleća (čuvene tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora, 8 sati sna) na neki način su obeležili ovu godinu. 2014. godina je započela političkim borbama protiv novog Zakona o radu. Gerusijanci i Gerusijanke su učestvovali u organizovanom radničkom sprečavanju ‘’javne rasprave’’ u Novom Sadu. Takođe su bili prisutni na tribini u Beogradu na kojoj je jedan od gostiju bio i tadašnji ministar privrede, i jedan od najvećih propagatora liberalizovanog Zakona o radu, Saša Radulović. Gerusija je inicirala i realizovala u saradnji sa sindikalistima iz SSS NS i Omladinskim centrom CK13 video kampanju pod nazivom ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O RADU?[1], u kojoj su u kratkoj i jasnoj formi objašnjene samo neke od problematičnih stavki predloga zakona. Stoga je ciklus tribina u okviru novog programa otpočeo upravo analizom Zakona o radu, a ova borba se nastavlja i dalje.

Od ukupno deset tribina programa, šest je realizovano (u januaru – ŠTA ĆE BITI SA ZAKONOM O RADU?; u februaru – BOLONJSKA REFORMA I VISOKO ŠKOLSTVO; u martu – ISKUSTVO JUGOSLOVENSKOG SOCIJALIZMA; u aprilu – TRANZICIONI PROCESI U POSTSOCIJALISTIČKIM ZEMLJAMA; u maju – GRAD: MESTO KLASNE BORBE i u junu – ČIJA JE EVROPSKA UNIJA?), a preostaju još četiri (u septembru – ORGANIZACIONE FORME: SMERNICE ZA LEVICU; u oktobru – LEVI FEMINIZMI; u novembru – SINDIKATI I OTPOR i u decembru – ŠTA BI ZNAČILA SOCIJALISTIČKA STRATEGIJA U SRBIJI DANAS). U ovom broju Stvari donosimo transkripte do sada održanih tribina, a u januarskoj Stvari ćemo objaviti i transkripte budućih razgovora. Akcenat ovog programa, za razliku od prošlogodišnjeg Uvoda u radikalne teorije, stavljen je na politiku. Upravo zbog toga što živimo u društvu iz kojeg se politika izgoni i postavlja samo u uski partijski prostor, koji već decenijama u Srbiji kontinuirano opstaje na istom političkom kursu uprkos društvenom propadanju, postavljamo zahtev za repolitizacijom društva. Reaktualizacija i repolitizacija društva izrazi su činjenice da postoji otpor dominantnoj politici i da postoji zahtev da se političko-ekonomske alternative artikulišu. Pošto dominantnoj političkoj priči u Srbiji manjka političke imaginacije, jer ona implicitno priznaje da nema političke alternative te da nema ni potrebe za nekakvom drugačijom politikom, to istovremeno znači i da je proizvodnja političkih potreba nepoželjna. U takvoj situaciji, izgradnja politike koja bi se suprotstavila ovoj navodno bezalternativnoj poziciji, zajednički je zadatak svih nas!

Gerusija, jun 2014.

(u godini borbe protiv anti-radničkog Zakona o radu)


[1] Svi video snimci su dostupni na youtube kanalu CK13 na linku http://www.youtube.com/play­list?list=PL4O55NHHW-XhOMxDN0zyvNfPUx8QeKOf2 i poželjno ih je širiti diljem sveta!

Share
17 sep

SUSRETI: LEVE KRITIČKE PERSPEKTIVE 25-29.IX 2012. Magacin

Budućnost evropskih integracija, politička ekonomija i kultura: leve kritičke perspektive

U zemljama koje su nastale raspadom Jugoslavije, globalna kriza kapitalističkog sistema predstavlja krajnje predatorske poteze u rušenju i transformisanju nekadašnjeg socijalističkog sistema i beneficija za koje su se njeni građani borili i stvarali ih decenijama. Evropske integracije su postale mantra svih vodećih političkih struktura u regionu. One koje ih zagovaraju bez pogovora sprovode i procese privatizacije i smanjivanje javnih budžeta, dok one koje su protiv, to čine uz kontinuirano generisanje nacionalizma unutar postjugoslovenskog društva. Svojim postupcima, obe struje doprinose i jačanju neofašizma, koji je, kroz porast desnih politika već nekoliko decenija prisutan u Evropi. Ujedno, obe opcije počivaju na sprovođenju istorijskog revizionizma i potpunom negiranju socijalističke prošlosti. Ovakve politike su dovele do katastrofalnog socijalnog položaja ljudi, do gubitka perspektive za mlade i krajnjeg siromaštva za starije stanovništvo. Pitanje je da li postoji alternativa ovakvim politikama?

Read More

Share
05 apr

MANIFEST GERUSIJE

Biti gerusijanac znači biti užasno star. Postali smo članovi saveta staraca zahvaljujući našem iskustvu. Odrasli smo pored Eurote, učestvovali smo u surovim ratovima i zaslužili smo da imamo pravo na suvereno odlučivanje o životu i smrti, s onu stranu svake odgovornosti. Stari smo, mogli bismo da se takmičimo i sa Metuzalemom.
Postoji jedna bogata tradicija u povesti filozofije, u kojoj se pokazuje da jedino starac može da bude mudrac, a mladi ljudi su njegove žrtve: od Sokrata, koji je optužen za to da je pokvario mlade Atinjane, do Negrija, koji je dobio nadimak il cattivo maestro, jer je postao suviše opasan zavodnik za studente. Ponavljamo: jako smo stari. Naš kurac već godinama nije imao erekciju, naše sise su već odavno otromboljene. Mi zavodimo jedino pomoću pojmovnosti. Alkibijad ne može da odoli našoj teorijskoj auri, studentkinje iz Padove ne mogu da se suprotstave načinu na koji mi mislimo – posebno ne mogu da nam odole bolonjski studenti i studentkinje, primarni nam je cilj da ih promenimo, da ukažemo na moguće alternative. Svakako ćemo očuvati spartansko nasleđe, verni smo mu u potpunosti: askezom odbijamo imperativ „Enjoy!“, militantnošću teorije želimo da učinimo štetu gluposti, pojmovnom disciplinom uspevamo da ponizimo konformizam. Biti gerusijanac znači biti gerila, biti Geronimo. Pojmovi su naša oružja, spremni smo da ih upotrebimo kao ratne mašine. “Ti si još mlad Sokrate .. i još te filozofija nije čvrsto obuhvatila” – kaže Platonov Parmenid i daje mu savet da što pre ostari jer dijalektika nije igračka za dečicu. Slično tome, mladi ljudi, sugerišu Hegel i Marx, ne mogu da razumeju najteže principe dijalektike, snagu negacije i napetost protivrečnosti, zato je potrebno da ih transformišemo: postajanje-starim je ekspanzija radikalne teorije. Filozofija je suštinski stara! Ona ne želi da bude mladost, poletnost, lepršavost, mesto uživanja (idealno mesto neoliberalizma), mesto gde će propagatori večne mladosti prodavati svoje skupe proizvode protiv bora… Filozofija nije okrepljenje, ekstaza, već napor, zamaranje, dakle, starost. Misao je sva izborana i ona želi to da bude! Svi oni koji su pod našim uticajem se uključuju u borbu. Mi nismo gerontolozi. Mi ne proučavamo starost spolja, već iskorištavamo sve njene prednosti iznutra. Mi jesmo stari.

Read More

Share
15 nov

POZIV ZA RADOVE

Časopis za teorijske prakse ”STVAR” broj. 3 / krajnji rok: 20. jun. 2012

Aktivno/Pasivno – Poziv u .pdf formatu može se pruzeti ovde. Verzija na engleskom ovde.

Reč ’aktivno’ danas ima najveću moguću važnost. Ako je nešto ’aktivno’, onda ono radi, pokreće se, stvara, menja, buni se, čini, interveniše, preduzima, vežba, mrda, proizvodi, kreće, dela, podstiče, utiče, obavlja posao, ima efekta, dinamično je, angažuje se, odlazi na proteste itd. Od aktivnosti je napravljen fetiš! Junaci i junakinje su oni koji rade, a ne oni koji npr. samo pričaju. Ukoliko bismo se oslonili na savremenu dijagnostiku kojom se u polju društvenog razlučuje ‘aktivno’ od ‘pasivnog’, onda bismo se nadovezali na neupitne pretpostavke kojima se aktivnost pripisuje praksi, a pasivnost teoriji. Preplavljeni aktivizmima, organizacijama koje se deklarišu kao angažovane i aktivističke, ne možemo a da ne uvidimo koliko je aktivizam bez teorije slep, jednako kao što bi i teorija bez aktivnosti bila prazna.

Read More

Share
Translate »