Tag Archives: feminizam

08 mar

Maja Solar, ŽIVOT U EMBRIOCENTRIČNOM DRUŠTVU I NJEGOVA PRIKLJUČENIJA

Izvor: PROLETTER – jugoslovenski portal za umjetnost i društvene odgovore

 

Maja Solar

ŽIVOT U EMBRIOCENTRIČNOM DRUŠTVU

I NJEGOVA PRIKLJUČENIJA

 

Pokazuju video snimke u kojima se embrion prikazuje kao dete sa rukama i glavom, i gde se može videti kako će biti isečen tokom dobrovoljnog prekida trudnoće

Audrey Lebel, Avortement, l’obscurantisme polonais, Le Monde Diplomatique, Novembre 2016

 

Naše društvo obožava embrion. Stavlja ga na pijedestal, beatifikuje ga, uznosi kao najveću vrednost: život. Naše društvo, dakle, obožava život. Isto to društvo seje na sve strane smrt. S jedne strane, obožavaju se fetusi, non stop se drvi kako je život neprocenjiva vrednost, kako su svi životi jednaki, kako svako ima pravo na život bez obzira kakvog će kvaliteta biti. S druge strane, isto to društvo proizvodi život koji se uglavnom, za većinu ljudi, svodi na puko preživljavanje, na život koji više liči na životinjski nego na ljudski i u uslovima koje isti taj život prebrzo vodi u smrt. Društvo je razapeto u aporiji glorifikacije života i istovremene proizvodnje života u sistemu nasilja, ratova, bede, siromaštva i tlačenja. Kakav je to onda život koji društvo toliko sakralizuje? Takozvani goli život. U starogrčkoj misli se ovaj oblik života imenovao pojmom zoe (koji se kao puka činjenica života podjednako odnosio na biljni, životinjski i ljudski život) i potpuno se razlikovao od pojma bios (koji je specifično ljudski život). Zoe je biološki, naturalizovano određen život, bios je društveno, politički mišljen život. Zoe je živo biće, mrda, cirkulira, ima nekakav metabolizam. Bios upućuje na društveno biće koje ima jezik, koje oblikuje političku zajednicu i koje ne živi puki život u smislu preživljavanja, već smislen, dostojanstven i dobar život u društvenoj zajednici. Naše društvo, dakle, obožava jednostavni živući, goli život.

Stoga i ne čudi bujanje pro life (za život) diskursa i pokreta koji agresivno, dušebrižnički i opsednuti spašavanjem „života“ prožimaju naše društvo. I koji u svom moralnom (i moralističkom) univerzumu abortus smatraju ubistvom. Pored moralne i filozofske, pitanje abortusa je ukotvljeno i u pravne, medicinske, populacionističke, ekonomske, političke i druge vode, a u skoro svim poljima proizvodi žučne debate i neslaganja. Ipak abortusa ima i bilo ga je od kako ima ljudske (=političke) zajednice. Ima ga čak i kada se zabranjuje. Pitanje je samo na koji način ga ima i koji od tih načina su rizičniji za one koje koriste različite metode prekida trudnoće.

Pravo na abortus je jedno od najteže izborenih (i ne smetnimo nikad s uma: ne zauvek izborenih!) prava koje su žene vodile u istoriji. Lakše je bilo dobiti pravo glasa i razvoda, nego se izboriti za legalni pristup abortusu. I da ne bude zabune, nisu teškoće prihvatanja prava na abortus dolazile samo sa desne strane. Pitanja seksualnih i reproduktivnih politika su bila mesto razilaženja, oklevanja i mic-po-mic-koraka i na levici.

Read More

Share
08 mar

Andrea Jovanović, NEVOLJA S CRKVOM

Izvor: PROLETTER – jugoslovenski portal za umjetnost i društvene odgovore

Andrea Jovanović

NEVOLJA SA CRKVOM

 

„Rekao je [patrijarh Pavle] da je čedomorstvo? Pa šta on zna o tome. Kiretaža, rađanje… Pa to su ženska posla!“

M.N, 66, Kuršumlija

 

„Konstruktivna kritika“ je jedna od najvećih fikcija na levici u Srbiji, a levica je uzduž i popreko sazdana od fikcija. U večnom hobsovskom stanju rata „svih protiv svih“, na apsolutnim političkim marginama srpskog društva, obitava stotinak levih „aktivista“ i, nešto ređe, „teoretičara“. Narcizam malih razlika ili narcizam malih para, često udruženi u narcizam simboličnog kapitala, ne ostavljaju mnogo mesta za otvoreni razgovor a kamoli kritiku koja se neće završiti progonstvom. Malo iskoračivanje iz seta instant usvojenih vrednosti, zadatih tema i obavezujućih stavova o njima u ovoj samodovoljnoj zajednici ravno je političkom samoubistvu.

Tako Crkva, s velikim „C“, na značajnom delu levice predstavlja jedan od glavnih anatemisanih prostora o kojem se može govoriti jedino kroz etikete „retrogradna“, „patrijarhalna“, „klerofašistička“. Crkva se, kao i brojne druge društvene institucije, na ovim delovima levice shvata kao monolitna, homogena i jednolična zajednica. U kontekstu levog feminizma, najčešće se uzima kao glavni neprijatelj žena, uz dodatak Države s velikim „D“. U poslednje vreme, popularno je ubacivati i Kapitalizam, jasno, s velikim „K“. Pa opet, više od 80% žena u Srbiji se izjašnjavaju kao pripadnice pravoslavne religije i osim ako levica ne planira da radi isključivo s „probranima“, ova činjenica bi trebalo barem nešto da nam kaže.

Pošavši od jednostavne pretpostavke da sve u svetu ima svoju logiku i svoju racionalnost, napisala sam, sada već pola godine star, tekst Žene ni na nebu ni na zemlji. Pokušala sam da otvorim prostor za razumevanje raznovrsnih uloga koje crkva, s malim „c“, ima u svakodnevnom životu vernica iz perspektive njih samih. Taj pristup mi se činio, i danas mi se čini, nužnom početnom tačkom, ali i, simptomatično, pristupom koji je upravo nedostajao raznim feminističkim zbornicima koje sam pročitala na ovu temu.[1] Glas „obične“ žene retko se čuje na našim banketima gde jako često volimo da glasno govorimo baš o njima.

Read More

Share
29 dec

Maja Solar, OD TELA DO RADNE I RAĐAJUĆE MAŠINE ILI KAKO JE NASTAO KAPITALIZAM

Maja Solar

 

OD TELA DO RADNE I RAĐAJUĆE MAŠINE

ILI KAKO JE NASTAO KAPITALIZAM[1]

 

(Prikaz knjige Silvije Federiči ''Kaliban i veštica. Žene, telo i prvobitna akumulacija'', Burevesnik, Beograd 2013. Prevod: Aleksa Golijanin)

 

Priča o Kalibanu i veštici Sikoraks (i drugim mnogolikim figurama koje metonimijski defiluju ovom istorijskom arenom – seljanka, seljak, radnica, radnik, neradnica, neradnik, prostitutka, buntovnica, buntovnik, starica, starac, žena ili muškarac koja*i se samostalno izdržava, pripadnik*ca neke jeretičke skupine, ropkinja, rob…), uopšte nije priča o njima kao individuama, kao figurama koje nose neke individualne karakteristike i individualne priče – koje bi nas trebale zabavljati, rastužiti, fascinirati, plašiti, uzrujavati, skandalizovati… Ove figure i likovi su zapravo nosioci nečeg drugog, što ih ujedno i određuje i o čemu se radi u ovoj priči. Ove figure su nosioci društvenih odnosa. Dakle priča o šekspirovskim likovima, Kalibanu i veštici, nije priča o robu i njegovoj majci sa natprirodnim moćima, nego je priča o uspostavljanju novih društvenih odnosa koji su nastali sa kapitalizmom. U tom smislu, Kaliban i veštica su ovde samo metafore, simboli ili dramatis personae iza čijih maski se kriju društveni odnosi. Reč je odnosima zasnovanim na klasi, rasi i polu, reč je o proleterskim, antikolonijalnim i ženskim borbama. Znamo da su društveni odnosi deo određenih sistema proizvodnje, čija istorija nije nimalo idilična i daleko je od priče o egalitarnosti. Ni robovlasnički, ni feudalni, ni kapitalistički sistemi proizvodnje nisu bili egalitarni sistemi, stoga su društveni odnosi koji su deo ovih sistema uvek bili napeti, antagonistički, odnosi sukoba. Tako je priča o društvu najpre priča o otporu.

 

Read More

Share
10 sep

Andrea Jovanović, ŽENE NI NA NEBU NI NA ZEMLJI

Tekst je u nešto skraćenoj verziji objavljen u kulturnom dodatku Politike 3.septembra 2016, pod naslovom Zašto žene idu u crkvu

 

ŽENE NI NA NEBU NI NA ZEMLJI

Andrea Jovanović

 

Žena u Srbiji danas kuva, čisti i pere bivajući razapeta između dva spasilačka pokreta – pravoslavlja i liberalnog feminizma. Svaki od njih pretenduje da je njegov recept o tome kako život žene treba da izgleda upravo onaj ispravni, koji će joj olakšati Isusove muke i od nje načiniti „pravu ženu“. Pravoslavna crkva propisuje različita ograničenja na modele ženskog ponašanja i promoviše figuru žene kao skromne, brižne i ćutljive majke. Raznovrsne feminističke organizacije kritikuju crkvenu poziciju, zastupajući zapadnjački model uloge žene i specifično evrocentrično razumevanje ravnopravnosti polova.

Direktni sukobi ove dve pozicije bili su učestaliji i vatreniji tokom devedesetih, kada se može reći da je crkva igrala znatno važniju ulogu u političkom životu Srbije nego danas. I tokom dvehiljaditih, feministkinje, a posebno uočljivo – organizacija Žene u crnom, posvećivale su temi „žene u pravoslavlju“ određeni prostor na svojim konferencijama ili u naučnim zbornicima. Konačno, krajem juna ove godine, na Filozofskom fakultetu u Nišu organizovana je međunarodna naučna konferencija posvećena temi religije i roda.

Read More

Share
10 mar

Silvija Federiči, NADNICE PROTIV KUĆNOG RADA

Nadnice protiv kućnog rada

Silvija Federiči

 

 

Oni kažu: to je ljubav. Mi kažemo: to je neplaćeni rad.

Oni to zovu frigidnost. Mi to zovemo odsustvo sa rada.

Svaki pobačaj je nesreća na radu.

I homoseksualnost i heteroseksualnost su radni uslovi…

   ali je homoseksualnost kontrola nad procesom proizvodnje,

a ne završetak rada.

Hoćete još osmeha? To stoji više novca.

Ništa neće tako snažno da uništi zaceljujuće snage osmeha.

Neuroze, samoubistva, deseksualizacija: profesionalne bolesti domaćice.

 

Mnoge poteškoće i dvosmislenosti na koje žene nailaze kada raspravljaju o nadnicama za kućni rad potiču od svođenja nadnica za kućni rad na puku stvar, svotu novca, umesto da se uzmu kao jedna politička perspektiva. Razlika između ove dve pozicije je ogromna. Uzeti nadnice za kućni rad kao stvar pre nego kao perspektivu znači odvojiti krajnji rezultat naše borbe od same borbe, i tako ispustiti značaj koji ona ima u demistifikovanju i podrivanju uloge u kojoj je žena zarobljena u kapitalističkom društvu.

Kada se nadnice za kućni rad vide na ovaj reduktivan način, počinjemo da se pitamo o tome kakvu bi razliku nešto više novca napravilo u našim životima? Mogli bismo se čak i složiti da bi za mnoge žene, koje nemaju nikakvog izbora do kućnog rada i braka, ovaj novac zaista i napravio razliku. Ali za nas, za koje se čini da imamo druge izbore – profesionalnu karijeru, prosvećenog muža, komunalni način života, gej odnose ili kombinaciju svega ovoga – ovaj novac ne bi napravio gotovo nikakvu razliku. Za nas navodno postoje drugi načini za sticanje ekonomske nezavisnosti, i poslednja stvar koju želimo je da do nje dođemo putem identifikovanja sa domaćicama, odnosno sa sudbinom za koju se svi slažemo da je, recimo to tako, gora i od smrti. Problem ove pozicije je u tome da, pri zamišljanju kako će ostvarenje nadnica za kućni rad izgledati, mi najčešće prosto dodamo neku manju svotu novca ovim usranim životima koje trenutno vodimo i onda se pitamo, i šta s tim? Međutim, ova pozicija počiva na pogrešnoj premisi da bi bilo moguće da ikada uopšte i uspemo da osvojimo taj novac, a da istovremeno tokom borbe za njega ne revolucionišemo sve naše porodične i društvene odnose. Međutim, kada nadnice za kućni rad uzmemo kao političku perspektivu, možemo videti da će borba za njih proizvesti revoluciju i u našim životima i u našoj društvenoj moći kao žena. Takođe, tad postaje jasno da ako mislimo da nam taj novac ne „treba“, to je zato što smo usvojile razne vidove prostitucije tela i duha, putem kojih dobijamo novac da sakrijemo tu potrebu. Kao što ću pokušati da pokažem, ne samo da su nadnice za kućni rad jedna od revolucionarnih perspektiva, one su u stvari jedina revolucionarna perspektiva sa feminističke tačke gledišta, a konačno, i sa tačke gledišta čitave radničke klase.

10904918_10205624631390872_1313234149_n

Read More

Share
20 nov

LEVI FEMINIZMI: ŽENSKO PITANJE – ANALIZE I SMERNICE

LEVI FEMINIZMI: ŽENSKO PITANJE – ANALIZE I SMERNICE[1]

Andrea: Hvala vam što ste došli. Ovo je već osma Gerusijina tribina ove godine koja se dešava u okviru našeg celogodišnjeg projekta „Levica u Srbiji: elementi za izgradnju političke pozicije“. Današnja tema su levi feminizmi i njihovi pogledi na tzv. žensko pitanje. Govorićemo, u suštini, o položaju žena u kapitalističkom sistemu u kojem živimo, iz perspektive različitih tema. Ja bih samo, pre nego što predstavim učesnice i našeg dragog učesnika, pružila kraći uvod kako bih zadala (teorijski) okvir onoga o čemu ćemo kasnije pričati.

Kada smo razmišljali o tome kako da nazovemo ovu tribinu, a svakako je postojala odluka da barem jedna tribina bude posvećena isključivo ovoj temi, iako se feministička tema (zapravo, tema ženskog oslobođenja) provlačila kroz sve ostale tribine, na kraju smo se odluči za ovaj relativno – kažem relativno – neutralni naziv. Nismo specifikovali o kakvom ćemo feminizmu zapravo govoriti, ali da kažemo da su u pitanju levi feminizmi, dakle da ih ima više, i da ćemo o tome pokušati nešto specifičnije da kažemo kasnije. Sada bih samo naglasila nekoliko stvari koje možda mogu da budu odlike svih levih feminizama koji danas, i već godinama, postoje. Jedna od tih stvari jeste da se leve feministkinje, kada se govori o ženskom oslobođenju i generalno o položaju žena, ne bave tim pitanjem na identitetski način na koji se možda bave drugi feminizmi, nego pristupaju problemu ženskog oslobođenja kao problemu koji je povezan sa ostalim društvenim odnosima. Dakle, reč je o nužnosti istorizacije i kontekstualizacije kao metodologiji ovog pristupa feminističkom problemu – imperativ je da se žensko pitanje analizira s obzirom na celinu društva i društvenih odnosa u kojima živimo. Za levi feminizam, žensko oslobođenje nije moguće unutar kapitalističkog sistema kao takvog, iako neke bitne promene svakako mogu da se dešavaju unutar njega. Naša prva govornica, Ana, detaljnije će govoriti o tome šta zapravo znači patrijarhat u kapitalističkom sistemu i šta zapravo znači borba za žensko oslobođenje unutar njega.

Read More

Share
Translate »