Tag Archives: fašizam

09 jun

Maja Solar, U DOBA KAPITALIZMA JE CINIČNO REĆI ‘’RADI ONO ŠTO VOLIŠ’’

Izvor: P-Portal

U DOBA KAPITALIZMA JE CINIČNO REĆI

‘’RADI ONO ŠTO VOLIŠ’’

Razgovor vodio: Vladislav Stojičić

 

Svakodnevni fašizam u svim njegovim oblicima i dodacima prepoznajete po čemu?

Maja Solar: Fašizam ne poistovećujem sa svakim šovinizmom, seksizmom, rasizmom ili bilo kojim odnosom dominacije i podređenosti, jer se onda nalepnica ‘’fašizam’’ olako lepi na bilo koje ponašanje koje nam se ne dopada i relativizuje se. Također, uprkos nekim grupama koje su još uvek uzgredne pojave i koje eksplicitno rabe fašističku retoriku i simboliku, mi danas ne možemo govoriti o fašizmu kao pokretu i režimu – što ne znači da stvari ne bi mogle da se razviju u tom pravcu.

U teoriji se za opis novih oblika fašizma koriste pojmovi postfašizam ili neofašizam (detaljnije o ovome se naš kolektiv Gerusija posvetio u poslednjem broju časopisa Stvar). Kada mislim o savremenim oblicima fašizma nastojim da govorim više u adjektivnom obliku. Fašistoidne ideologije i prakse prepoznajem u različitim oblicima društvene segregacije i nejednakosti. Primera radi, migrantske politike kojima se segregiraju oni koji su suvišni kao radna snaga i nepodobni u etničkom, polnom, rasnom ili religijskom smislu su fašistoidne. Slike sistemskog nasilja nad suvišnima i nepodobnima upadljivo vidimo u izbegličkim kampovima, hrpama ljudi načičkanim na brodovima koji pokušavaju da spasu goli život ili u zidovima koji sve više cementiraju društvene nejednakosti. Ali one su prisutne učestalije i svuda su oko nas: prinudna iseljenja, nasilje nad romskim stanovništvom i njihovo odvajanje u neformalna naselja i sl. Također procesi rehabilitacije kolaboracionističkih snaga svedoče o sve većoj fašizaciji društva. Fašistoidne i slične prakse su zapravo nešto što je sapripadno kapitalizmu. Istorijski fašizam sa početka XX veka ih je rastegao do krajnje destruktivnih granica, ali taj potencijal postoji sve dok postoji kapitalizam.

Read More

Share
04 dec

8. BROJ ČASOPISA STVAR

Novi broj časopisa teorijske prakse STVAR.

Glavna tema 8. broja časopisa STVAR je fašizam. Pored autorskih tekstova – koji su se bavili odnosom fašizma i neoliberalizma; fašistoidnošću savremenog bankarskog sistema; usponom nove ekstremne desnice, neorasizma i neofašizma u Evropi; vezom italijanskog istorijskog fašizma sa savremenim kvazi-neutralnim pokretim „ni levo ni desno“; propitivanjem istorijskog nacional-socijalizma iz perspektive geopolitike; analizom srpskog istorijskog revizionizma; životnom pričom antifašistkinje Jeke Kozline; političkom ekonomijom nemačkog fašizma i njenim vezama sa neoliberalizmom; materijalističkom metodologijom u analizi fašizma, ideologije i klase; fašizmom u delu Deleza i Gatarija; takozvanim „antikapitalizmom“ u nacizmu i vezom anti-semitizma i nacionalsocijalizmom – ovaj broj donosi i neke ključne prevode tekstova o fašizmu (Buhajm i Šerner, Uloga privatnog vlasništva u nacističkoj; Pol Matik, Koliko je nov ‘’novi poredak’’ fašizma?; Išaj Landa, Šta reči uopšte znače? – Preliminarna razmatranja fašizma, socijalizma, liberalizma i semantike; Antonio Gramši, Poreklo i ciljevi zakona o tajnim društvima u skupštinskom govoru druga Gramšija; Paolo Virno, Teze o novom evropskom fašizmu; Bertolt Breht, Platforma za leve intelektualce; Bertolt Breht, O teatralici fašizma i Gabor Balaž, Izveštaj o građanskom ratu).

Pored glavnog temata, 8. broj STVARI donosi i tekstove o politici štednje, kapitalizmu i utopiji; potom prevode dva teksta iz marksističke teorije vrednosti; prikaze; intervjue i književni odeljak sa proznim tekstom.

Iako STVAR 8 teži skoro 500 strana, glavna tema ovog broja ni blizu nije iscrpljena, a nadamo se da će ovaj broj biti podsticaj za daljnje plodotvorne analize i rasprave. Da je tema goruća, znamo iz nama savremenog iskustva sve veće fašizacije društva, zato smo „… pokušali da damo nove impulse u razumevanju fašizma i njegovog kompleksnog ali suštinskog odnosa sa kapitalizmom. U samom naslovu ovog temata sadržana je ideja da fašizam nema samo jedan oblik, a pogotovo da se on ne može svesti na istorijsku pojavu fašizma koja je vladala u Evropi od 20-tih godina prošlog veka pa do kraja Drugog svetskog rata. Redukovanje fašizma na taj jedan oblik ne samo da je povesno netačno, nego – što je još bitnije – umanjuje mogućnost da primetimo nove fašistoidne opasnosti koje vrebaju ovde i sada. Ono što ostaje kao veliko i otvoreno pitanje jeste kako ćemo zvati te nove oblike fašizma i u kojoj vezi oni stoje sa istorijskim naci-fašizmom.

Možemo reći da je 9. maja 1945. (po moskovskom vremenu) pobeđen jedan fašizam, ali nisu nadvladane sve one objektivne istorijske determinacije koje rađaju fašizam u raznim njegovim oblicima. Stoga, kada se istog tog 9. maja (po briselskom vremenu) slavi i dan Evrope, trebalo bi podsetiti da temelji na kojima počiva današnja Evropska unija, neoliberalni kapitalizam i tehnokratski birokratizam, jesu i temelji preteće fašizacije društava, dovodeći nas u situaciju u kojoj moramo prvo znati i umeti prepoznati nove oblike takvih antidemokratskih i antisocijalnih tendencija.“ (Uvod)

PDF 8. broja časopisa STVAR se može preuzeti ovde.

stvar-8_korice

 

Share
Translate »