Tag Archives: Đorđe Hristov

18 mar

Hajnc-Diter Kitstajner, “LOGIČKO” i “ISTORIJSKO”

“LOGIČKO” i “ISTORIJSKO”.

O RAZLIKAMA MARKSOVOG I ENGELSOVOG SISTEMA NAUKE (ENGELSOVA RECENZIJA “PRILOGA KRITICI POLITIČKE EKONOMIJE IZ 1859. g)

Hajnc-Diter Kitstajner

U broju 4/74 IWK[1] pojavio se tekst u kojem se kritikuju kategorije marksističko-lenjinističke metodologije istorije. U njemu se zastupa teza da “objektivnost” i “partijsko delanje” ne mogu igrati zajedničku ulogu u konstituisanju istorijske nauke u Istočnoj Nemačkoj, već da svaka forma “partijskog delanja” onemogućava spoznaju društvenog totaliteta i time opstruira objektivnu rekonstrukciju istorije. Kako bi se razumela geneza ovakvog shvatanja istorije bilo je neophodno problematizovati pojam zakona koji prividno garantuje “objektivnost” putem istraživanja tradicije koja, uključujući Lenjina, svoje korene ima u Engelsu i koja se razlikuje od Marksovog shvatanja istorijske zakonitosti.[2] Hanc Šlajer (koji inače u potpunosti zastupa poziciju da je u istorijskoj nauci moguća objektivnost) je u jednoj brošuri cenzurisao isticanje ove razlike diktumom: ne smeju se postulirati “divergence između marksističke i markstističko-lenjinističke teorije, između Marksa i Engelsa”.[3] Razlozi za ovu zabranu su politički, kako se to može videti u antologiji povodom Engelsovog 150. rođendana: “Ona [kritika Engelsa] je u suštini kritika Lenjina i lenjinizma. Kada se kaže Engels misli se Lenjin. Kritika marksizma uopšte i falsifikacija Engelsa su politički i ideološki gledano napad na teoriju i praksu lenjinizma.”[4] Vidi se da su neka Engelsova shvatanja imala kritički uticaj na samorazumevanje realno postojećeg socijalizma, jer samo tako se može objasniti zašto je problematizacija odnosa Marksa i Engelsa tabu tema. Mi u ovom tekstu želimo da pratimo put istraživanja za koji se nadamo da će na kraju pružiti uvid u ovaj odnos između filologije, filozofije, istorije, ekonomije i politike.

Read More

Share
15 jul

Đorđe Hristov_Altiser, subjekt i radnička klasa

Tema ovog teksta je problematika subjekta i radničke klase kod Altisera. Započnimo sa prvim od ova dva pojma – pojmom subjekta. Ovo je jedan od centralnih pojmova Altiserove teorije i stožer svih njegovih razmišljanja o Marksu. Kada kažemo njegova razmišljanja o Marksu time ujedno želimo reći da je jedna od osnovnih tema Altiserovog rada sam Marksov rad i dobar deo njegovih tekstova se bavi time šta je Marks rekao i šta Marks nije rekao. Pored toga Altiser je napisao veliki broj tekstova koji se ne bave neposredno Marksom, ali će ovde u prvom redu biti reči o onome šta on kaže o Marksu. Dobar deo toga šta Altiser o njemu ima da kaže ima neposredne veze sa pojmom subjekta, razumeti značenje ovog pojma kod Altisera moguće je samo kroz razumevanje njegovog čitanja Marksa. Sopstveno čitanje Marksa Altiser naziva simptomatičkim čitanjem, što podrazumeva da tekst koji je predmet čitanja poseduje simptome, jedan oblik naznake koja upućuje na ono šta tekst ne kaže eksplicitno. U ovom smislu je altiserijansko čitanje Marksa jedna vrsta hermeneutičkog pristupa koji pokušava da u Marksovim tekstovima pronađe zakonitosti koje se ne nalaze na površini teksta.

Osnovni pojam pomoću kojeg Altiser pokušava da razotkrije ove zakonitosti u Marksovim tekstovima jeste pojam subjekta. Neophodno je ovde shvatiti da Altiser ovaj pojam shvata kao jednu istorijsku činjenicu, dakle nešto sto je trajalo kroz istoriju i što se kao takvo pojavljuje kod Marksa. Po Altiseru, pojam subjekta je moguće pripisati Marksu ukoliko imamo u vidu da ovaj pojam upućuje na implicitne tragove u njegovim tekstovima, koji putem simptomatičkog čitanja dobijaju, u ovom slučaju, formu pojma subjekta. S obzirom na to da Altiser shvata pojam subjekta kao jednu istorijsku činjenicu, pojavu ovog principa kod Marksa je neophodno sagledati u širem kontekstu, ili kako bi Altiser rekao, problematici, čime se u prvom redu misli na Marksove prethodnike i savremenike. Dakle tvrditi da se kod Marksa pojavljuje princip subjekta podrazumeva da on stoji u određenoj tradiciji istorije mišljenja subjektivnosti. Ali pre nego što vidimo kakvo ovo značenje ima za Altisera neophodno je uopšte odrediti pojam subjekta, onako kako ga Altiser razume i kako ga on zatim putem simptomatičkog čitanja pronalazi kod Marksa.

Jedna od osnovnih Altiserovih teza glasi: u Marksovim tekstovima moguće je izvršiti poređenje ranijih i kasnijih dela, koje otkriva da Marks problematizuje pojam subjekta i konačno ga odbacuje u njegovoj istorijskoj funkciji, koja sa jedne strane vlada u ideologiji pre Marksa, sa druge strane se pojavljuje i kod samog Marksa, da bi onda eventualno bila u potpunosti odbačena kao jedna ideološka konstrukcija.

Read More

Share
09 maj

Mihael Hajnrih_Teorijska istorija Marksove kritike ekonomije

1. Marks i marksizam

„Ljudi prave vlastitu istoriju, ali je ne prave po svojoj volji, ne pod okolnostima koje su sami izabrali, nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli, koje su date i nasleđene. Tradicija svih mrtvih generacija pritiska kao mora mozak živih“ (MEW[1] 8: 115).

Ove često citirane rečenice iz 18. Brimera se mogu primeniti i na svaki pristup Marksovim delima. Iako je u pitanju „naš“ pristup, mi ovim delima pristupamo u određenoj istorijskoj situaciji, u kontekstu određenih političkih iskustava i teorijskih debata, koje vode do specifičnih pitanja i diskusija, koje su pre par godina imale potpuno drugačiji smisao i koje će par godina kasnije opet imati drugi smisao. Uspon socijal-demokratskih radničkih pokreta pre Prvog svetskog rata, njegova podela na komunističko i socijal-demokratsko krilo nakon Prvog svetskog rata, iskustvo fašizma i staljinizma, koje su nakon Drugog svetskog rata pratili Hladni rat, Revolucija u Maju ’68, raspad Sovjetskog Saveza, procesi globalizacije devedesetih godina kao i prateći porast globalnih protestnih pokreta, sačinjavaju potpuno različite političko-društvene odnose u kojima su se vodile diskusije o Marksovim delima. Uvek su se različiti problemi smatrali najbitnijim, sasvim različite izvesnosti su bile dovođene u pitanje i dolazilo se do različitih zaključaka.[2]

Ali nisu se menjali samo istorijski konteksti u kojima su se čitala Marskova dela, već su se tokom 20. veka više puta menjala i sàma dela na kojima su se zasnivale diskusije. Dok su početkom 20. veka tri toma Kapitala važila za najbitnija dela, koja su bacala u senku sve drugo što je Marks napisao, početkom tridesetih godina prošlog veka ova situacija je počela da se menja. Sa prvim izdanjem Ekonomsko-filozofskih rukopisa, napisanih 1844. godine i Nemačke ideologije iz 1845. godine u ''Sabranim delima Marksa i Engelsa''[3] mladi, „filozofski“ Marks je jasno stupio u prvi plan nasuprot njegovoj vladajućoj ekonomskoj recepciji. 1939-41. godine se zatim po prvi put u Sovjetskom Savezu pojavio Grundrisse, čija se recepcija uspostavila tek tokom 60-ih godina 20. veka. Grundrisse je pojasnio veliki broj metodskih pitanja, kao i širih društveno i istorijsko-teorijskih odnosa, koji su bili pozadina za Marksov Kapital. Ali Marksovi tekstovi su konačno u potpunosti  izdati tek od sredine 1970-ih godina u novom MEGA izdanju.[4] Ovde su po prvi put izdati tekstovi koji se bave kritikom ekonomije, kao npr. celokupni ekonomski rukopisi iz 1861-63., od kojih su ranije objavljene samo Teorije o višku vrednosti, kao i Marksovi originalni rukopisi za drugi i treći tom Kapitala. Uz to su već poznati tekstovi izdati (skoro) bez recenzentskih izmena, što nije stvar samo filološke slobode: ranija izdanja, kao npr. izdanja Ekonomsko-filozofskih rukopisa ili Nemačke ideologije su bila objavljena sa namerom da se iz fragmenata izgradi jedno celovito delo u „duhu autora“[5], što nije sprečilo da interpretativni kalupi koji su karakteristični za sàm oblik izdanja ostave svoj trag.[6]

9781583672884

Read More

Share
26 feb

Rudi Dučke_Demokratija, Univerzitet i Društvo

(Došlo je do toga da izgubimo svoje akademsko dostojanstvo – neka, i treba da bude tako)

 

I.

Mi smo u svojoj istoriji „učestvovali u restauracijama modernih naroda, a da nismo učestvovali u njihovim revolucijama. Mi smo bili restaurirani, prvo, jer su se drugi narodi usudili da dignu revoluciju i drugo, što su drugi narodi trpeli kontra-revolucije, jednom zato sto su se naši gospodari bojali, a drugi put zato što se naši gospodari nisu bojali. Sa našim pastirima na čelu mi smo se samo jednom nalazili u društvu slobode, na dan njene sahrane.“ (Marks, Prilog kritici hegelove filozofije, u: Karl Marks, Rani radovi, Naprijed, Zagreb, str. 92). Marks je ovu rečenicu napisao 1844. godine, nažalost do današnjeg dana reakcionarni kontinuitet potčinjavanja još uvek obeležava nemačku istoriju. 
Moramo se setiti najvažnijih tačaka procesa ovog događaja kako bi razumeli posebnost nemačkog razvoja koji kao jedan košmar opterećuje našu sadašnjost.
Poziv studentske opozicije na demokratizaciju univerziteta ne može se razdvojiti od istorijskog procesa de-demokratizacije društva.
Istorijska digresija ima funkciju da sadašnje veoma teško, ako ne i beznadežno stanje anti-autoritarnih snaga na univerzitetu razume i da istakne njihovo sukobljavanje kao nastavak skoro stogodišnje borbe za pravedne forme zajedničkog života ljudi u Nemačkoj.

Read More

Share
25 feb

KRISTOF JUNKE_Rudi Dučke i teorija antiratne pobune

Rudi Dučke, koji je mrtav već 30 godina i koji bi 7. marta ove godine napunio 70 godina, važi kao aktivista, praktičar pobune, dok njegova teorija važi kao nedovoljno sistematična i posve eklektička. Shodno tome ljudi se najviše bave njegovom ličnošću, a njegove ideje se smatraju za zanemarljive.
Ipak, bilo kao berlinski student s početka 60-tih godina pod uticajem egzistencijalizma, bilo kao antiautoritarni, revolucionarno-socijalistički agitator SDS-a i APO-a[2], ili kao pravi usamljeni borac u danskom egzilu ili kao alternativno-zeleni strateg na kraju 70-tih godina, uvek je Dučke radio na obnovi radikalno-socijalističke politike i takođe na obnovi njenih teorijskih osnova, te jedan „duboki sukob sa sadašnjom povesno-društvenom stvarnošću ne može se i ne sme“ – kako je pisao 1968 – „apstrahovati od prethodnih rezultata revolucionarne teorije“.
Gledano sa stanovišta političke teorije, mišljenje Rudija Dučkea se u suštini deli u dve faze: faza do 1968 i faza posle 1968. I dok njegovi radovi u 70-tim godinama uglavnom predstavljaju individualni pokušaj da se s obzirom na znatno promenjenu situaciju stekne novo tlo pod nogama, njegovi spisi do 68. – i o njima će u nastavku biti reči – odražavaju, na način vredan pažnje, tendencijalne kolektivne procese, praktičkog u istoj meri kao i teorijskog, tematizovanja i radikalizovanja vanparlamentarne pobune. Dučke i danas s pravom važi kao neko ko je u tome zadao ključne tačke.
Politički razvoj Rudi Dučkeove teorije je pritom integralni deo istorije i teorije takozvane Nove Levice i to, ne naposletku, tamo gde ona reflektuje njene lomove  – pre svega lom između takozvane prve i druge generacije Nove Levice, između levosocijalističkog „starog fronta“ i njihovih antiautoritarnih „prevladača’’.
Pokušaćemo da sintetizujemo njegovu teoriju antiautoritarne pobune u neokapitalizmu, koja je razasuta u mnogo kratkih i par dužih spisa. Polazna tačka ove sinteze biće analiza imanentno autoritarnog karaktera kasnog kapitalizma, takozvanog uobličenog društva.

Read More

Share
06 dec

UVOD U RADIKALNE TEORIJE 6, ALTISER + PROMOCIJA ČASOPISA STVAR br.3

U subotu, 8.decembra 2012, u cK13 će se održati šesti Uvod u radikalne teorije koji se bavi Althusserom + promocija časopisa za teorijske prakse STVAR br.3.

Neke uvodne Althusserove tekstove možete preuzeti ovde: Ideologija i ideološki aparati države / Freud & Lacan / On Marxism

   Program ::

14.00h Đorđe Hristov ’’Altiser, subjekt i radnička klasa''
16.00h Aleksandar Stojanović ’’Altiser u svojim granicama''
18.00h Promocija 3. broj časopisa za teorijske prakse STVAR

djordje hristov
igor cvejic i djordje hristov
predavanje o Altiseru
Djordje o Altiseru
Nadodredjenost
Materijalizam Altisera
Aleatornost Altisera
Publika na uvodu u radikalne teorije6
Maja Solar
dsc01344
dsc01357
dsc01364
dsc01367
dsc01370
dsc01373
dsc01376
dsc01379
dsc01382
dsc01393
dsc01400
dsc01409
dsc01411
dsc01415
dsc01421
dsc01427
dsc01430
dsc01433
dsc01435
dsc01441
dsc01445
dsc01448
dsc01454
dsc01462
dsc01464
dsc01466
dsc01467
dsc01478
dsc01481
dsc01483
dsc01500
dsc01502
dsc01506
dsc01517
dsc01520
dsc01523
dsc01542
dsc01543
dsc01545
dsc01547
dsc01551
dsc01554
dsc01561
dsc01563
dsc01577
dsc01579
dsc01585
dsc01586
dsc01591
dsc01592
dsc01605
dsc01616
dsc01635
dsc01638
NextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnail

Read More

Share
Translate »