Tag Archives: Darko Delić

21 dec

STUDENTSKI POKRET: IZMEĐU FIKCIJA I STVARNOSTI

Razgovor sa Darkom Delićem vodili: Aleksandar Stojanović i Andrea Jovanović

Aleksandar Stojanović i Andrea Jovanović: Od '68. pa nadalje, studentska borba se uzima kao jedan važan deo borbe koja pokušava da dovede u pitanje kapitalizam kao sistem u kojem živimo. Ne ulazeći u to kakvi su bili učinci ove borbe u tadašnjim društvenim kretanjima, da li bi i danas trebalo da naglašavamo ovu važnost? To je pogotovu važno s obzirom na oblik koji je kapitalizam danas zadobio i mesto koje je unutar njega dobilo obrazovanje (shvaćeno kao preduzetničko obrazovanje).

Darko Delić: Svakako da bi trebalo da se naglašava. Sistem visokog obrazovanja, životni stil vezan za njega, način na koji je on koncipiran (barem još uvek) svakako pruža mogućnost da se u njemu može proizvoditi nekakvo militantno političko jezgro ljudi koji će moći kasnije da budu odgovorni i temeljni politički aktivisti. Dakle, da budem maksimalno precizan – svaka borba koja bi se ticala samo "prava na obrazovanje" bi u tom smislu bila možda ne uzaludna, ali svakako nepotrebno minimalistički postavljena ukoliko ne bi nastojala da "dovede u pitanje kapitalizam kao sistem u kom živimo". Nažalost, radi sveopšte parcijalizacije maltene svih pitanja, pitanje obrazovanja takođe se često puta vodi kroz sočiva korupcije, nedostatka organizacije, birokratske neodgovornosti, iskvarenosti ili nekompetencije, nedostatka "vizije" (!) itd. To su naravno prečice kojima treba da se opstruira čačkanje po temeljima, a temelj je kapital-odnos, upravo ovo "preduzetničko obrazovanje" o kojem je reč danas, u ovom poslednjem kontingentu od početka XXI veka.
Tačno je da od kraja II svetskog rata naovamo pojam Visokog Obrazovanja, pojam Akademca, pojam Studenta zvoni tim nekim britkim povlašćenim građanskim tonom i nažalost dosta studenata – da kažemo, formalno opredeljenih anti-buržoaski – replicira i svoj politički angažman aktivira upravo kroz Akademsku čauru. Zbog toga postoje rizici i oni nisu mali. Trebalo bi biti svestan tokom angažmana da se nalazimo u jednom od centara građanske ideologije, ideologije specijalizacije, orijentacije, ekskluzivizacije, ideologije koja nas tera da o sebi razmišljamo kao o jednom posebno važnom, izdvojenom delu društva koji bi trebalo da bude društveni motivator, savest i svetionik. Takav rezon ni najmanje nije redak među mladim "angažovanim'' studentima.

 

Read More

Share
Translate »