Tag Archives: Breht

12 jul

Maja Solar_Brecht, politika umetnosti i teorije

Krajem marta smo dobili poziv od drugara iz SKCNS da dođemo na tribinu povodom pozorišne predstave Ubiti Zorana Đinđića na kojoj su govorili reditelj ove predstave (Zlatko Paković) i bivši urednik lista Republika (Nebojša Popov).[i] Predstavu tada nismo gledali, a poziv nam je upućen kao subjektima koji bi valjalo da dođu i budu nekakva (politička) opozicija na tom svečanom drugosrbijanskom skupu. Došlo nas je petoro. Sedeli smo i slušali sagu o ’devastaciji erosa’, o  ’erosu koji je  ubijan na rate, temeljito i sistematski’, a eros je nekakav pogon akcije koji prolazi kroz faze, ima svoj klimaks, nabujalost, kao i period ponavljanja i slabljenja. Dat je i primer kako ste nekad mogli da ’idete da ubijete Hrvate ili isterate Mađare iz kuća, ili Srbe’, jer u tim akcijama također ima erosa, iako je on destruktivan, ali ga ipak ima, a sada se događa potpuna devastacija erosa, on se gasi. Vezujući ovaj diskurs seksualnosti za diskurs politike, uz parolu ’od kreveta do mitinga’, govornici su ispredali priču o figuri Zorana Đinđića, koji se u ovoj sagi pojavljuje, naravno, kao ’sveta’ figura. U pozadini priče stoji aktuelna borba nove vlasti protiv korupcije, jer su pripovedači pokušavali da nam razotkriju istinu o tome kome zapravo pripada prvi deo ovog kolača – naravno Zoranu Đinđiću. Samo je prerano ubijen, pa nismo imali vremena to da vidimo, ipak postoje naznake (Popov upućuje na jednu fusnotu u tekstu Zagorke Golubović[ii]). Pored toga, iz publike se čulo da je Đinđić je pred smrt (nekome privatno) rekao da je uvideo da postoji problem sa privatizacijom i da je potrebno ponovo pokrenuti proizvodnju, pa eto.. svaki deo kolača zapravo pripada ubijenom premijeru. I dok se akteri aktuelne vlasti često pozivaju na Đinđića, iako on navodno ne pripada trenutno dominantnoj ideologiji, naši pripovedači kao nosioci istine znaju gde i u koji političko-ideološki milje ga zapravo treba smestiti, a sve to potkrepljeno znanjem i visokostiliziranim govorom o obračunu sa erosom. Kakve to veze ima sa pozorišnom predstavom? Predstava je, tako je rečeno, ’iskra erosa koji se nije dao uništiti’… Sve smo mi to pažljivo slušali, nešto i zapisali, naravno nismo mogli da se u određenim momentima suzdržimo od kikotanja (zbog čega smo dobili prekore), a ponekad smo jedva suzdržavali i suze. Ali smo ipak sve to saslušali i nakon završetka postavili neka pitanja i dali komentare. Došlo je do male rasprave, a momenat kada su pripovedači sage o erosu shvatili da uopšte nismo gledali predstavu bio je za njih trijumfalni – momenat u kome nas diskriminišu kao društvene subjekte koji imaju neke svoje stavove u vezi sa političkim, ekonomskim i društvenim pitanjima, jer nismo gledali predstavu i nismo kompetentni da sudimo o opštedruštvenim pitanjima! Dva meseca nakon te tribine, otišli smo da gledamo tu predstavu. Doduše u manjem broju, karta nam je bila preskupa (na dan izvođenja koštala je 1000 din, u pretprodaji 800, komplet od dve 1200 din!) I odgledali je… I nismo otkrili ništa novo, ništa što nam već nije bilo jasno i onda na tribini posvećenoj apologiji Đinđića u martu.

Ova predstava, kao i tribina povodom nje, neće me zanimati u daljnjem tekstu, niti ću se baviti njenom estetikom i kritikom. Ono što me ovde zanima jeste politika umetnosti, a preko Brechtovih eksperimentacija i politika teorije. Zanima me, i neka samo u ovom smislu ova uvertira bude inspiracija, kako i kada govorimo o politici umetnosti. Podstaknuta pitanjem da li je jedna teatarska predstava politična samo onda kada se eksplicitno bavi političkim ličnostima (kao što je slučaj u navedenoj predstavi) ili se politika umetnosti odnosi na prakse i strukture moći na drugačiji način, pokušaću da dam skicu uvoda u Brechtovu teoriju teatra i da pokažem zašto nam je Brecht važan i danas.

Read More

Share
Translate »