Tag Archives: antifašizam

10 maj

Uvodna Reč – Stvar 8

Tekst je objavljen u 8. broju Časopisa Stvar                                                          

English version below

UVODNA REČ

Mnogi analitičari su u proteklih nekoliko godina došli do zaključka da je ekonomska kriza, koja je postala najočiglednija 2008. godine, rezultirala ojačanjem pokreta i partija koji se mogu označiti kao „ekstremno/radikalno desničarski“, „neofašistički“ ili „postfašistički“. Primeri su bili mnogobrojni i odnosili su se na celu Evropu, od britanskog UKIPA-a do Kotlebine Narodne partije, od francuskog Nacionalnog fronta do Andresa Breivika i mađarskog Jobbika. Sa aspekta leve teorije, simultanost intenziviranja ekonomske krize i rast pomenutih političkih organizacija nije bila slučajna. U tom segmentu, mnogim teoretičarima je bilo samorazumljivo da se napravi paralela između strukturalne krize kapitalizma & nastanka fašističkih/nacističkih pokreta u prvom delu 20. veka i današnjih tendencija, kao da se istorija ponavlja. Ipak, postavlja se pitanje ne treba li naglašavati i suštinske razlike između njih. Nisu li se raniji, polufeudalni ili poluaristokratski kapitalizmi u mnogome razlikovali od savremenog, kasnog kapitalizma? Ne razlikuje li se današnja politička konstelacija u velikoj meri od one epohe u kojoj je klasični radnički pokret (i njegovo navodno otelovljenje u Sovjetskom savezu) predstavljao neprijatelja br. 1? Nadalje, nema li značajnih razlika između nekadašnjeg antisemitizma i današnje islamofobije? Zadatak levih teorija je da pruže otpor isuviše jednostavnim analizama.

Stvar broj 8 

Read More

Share
13 jan

Maja Solar i Ivan Radenković – Delirijum “antikapitalizma” u nacizmu

Tekst je objavljen u 8. broju Časopisa Stvar

 

Maja Solar i Ivan Radenković

DELIRIJUM ‘’ANTIKAPITALIZMA’’ U NACIZMU

’U ekonomskom polju je naš program oponirao kako marksizmu tako i kapitalizmu. Mi smo predvideli novi ekvilibrijum na osnovu državnog feudalizma (…) Rekonstrukcija, onako kako smo je zamišljali, može jedino biti moguća na osnovu novog poretka koji bi ponovo uspostavio harmoniju između kapitala i rada kao i između individue i zajednice’’ 

Otto Strasser, Hitler and I

 

Oto Štraser, jedan od braće Štraser kojeg Nolte naziva ‘‘socijalistom’’ (Nolte 1990: 321), se u literaturi uobičajeno pojavljuje kao ‘’antikapitalistička’’ figura levog krila hitlerovske Nacional-socijalističke radničke partije (NSDAP). Bio je pravni savetnik velikog nemačkog industrijskog koncerna, a posle osnivač i urednik u izdavačkoj kući Kampfverlag. Zalagao se za ‘’socijalizam’’ i za nacionalizaciju teške industrije. Ovaj tekst otpočinje Štraserovim citatom upravo zbog toga što su braća Štraser predstavljala amblem ‘’antikapitalističke’’ priče u nacističkoj Nemačkoj. Kako se o sprezi fašizma i socijalizma ne prestaje govoriti ni dan danas, čini se da nije suvišno rekonstruisati istorijsku nacističku konstelaciju i ponovo propitati njen tzv. antikapitalizam. Postavlja se pitanje o kakvom se ‘’antikapitalizmu’’ ovde radi? Da li uopšte možemo govoriti o antikapitalizmu u slučaju nemačkog nacizma ili ovo desničarsko korišćenje vokabulara levice ima neku drugu funkciju?

 

Adolf Hitler i Gustav Krupp Von Bohlen, nemački industrijalac

Read More

Share
04 jan

Primož Krašovec – Evropska politika i (neo)fašizam

Tekst je objavljen u 8. broju Časopisa Stvar

Primož Krašovec

EVROPSKA POLITIKA I (NEO)FAŠIZAM

Kako misliti uspon nove ekstremne desnice i neofašizma u današnjoj Evropi čini se kao suvišno pitanje, budući da su stvari naizgled jasne: očigledna je činjenica da ekstremna desnica beleži izniman rast izborne podrške; da nasilje nad Romima, migrantima i muslimanima nije stvar izolovanih incidenata, već je sistemska pojava; da ne samo da su rasistički i šovinistički diskursi prisutni u javnom prostoru, već su rasistički i šovinistički stereotipi postali politički legitimni obrasci interpretacije društva i istorije. Uporedo s postavljanjem spomenika domobrancima u Sloveniji, mađarske uniformisane jedinice za društvenu higijenu pretresaju privatne kuće i proganjaju nemoralne oblike života, dok Italija deportuje Rome, a oružane divizije Zlatne zore u Grčkoj tuku i maltretiraju migrante. Očigledno je da danas u Evropi imamo neku vrstu (neo)fašističkih ideologija i prakse, i takođe je jasno da one neće nestati same od sebe, već da je potrebna neka vrsta otpora odnosno antifašističke borbe za 21. vek.

Istovremeno sa ovim, uzroci neofašizma i metode borbe protiv njega su manje očigledni. Ustaljene (kritičke) interpretacije fašizma možemo, donekle pojednostavljeno, podeliti na dve osnovne vrste. Prva fašizam vidi kao društveni meteor, nezamislivo zlo koje ipak udara samo u određenim društveno-istorijskim okolnostima – na primer, u trenucima krize i opšte društvene opustošenosti i kada je levica suviše slaba da bi ponudila ozbiljnu i opšteprihvatljivu alternativu. Kada i ako je ta situacija (a danas u Evropi jeste), ekstremna desnica koristi dati politički manevarski prostor i preusmerava bes i razočarenja masa na žrtvene jarce poput jevreja, muslimana i/ili migranata te putem demagoške propagande mobiliše mase za teroristički, totalitarni i istrebljivački politički projekat. U ovoj tački dolazimo i do drugog preovlađujućeg načina interpretacije neofašizma – u samim masama ljudi postoji nešto opasno, sumnjivo i barem potencijalno fašistoidno i potrebno je nekako ne samo omesti uticaj fašističke demagogije i propagande na masu, već i sprečiti (preveliki) uticaj mase na politiku, budući da taj fašistoidni potencijal, koji samo čeka svoj propagandni trenutak, leži u njoj samoj.

 

 

Read More

Share
10 okt

ŽENA DANAS – prvi broj časopisa

Prvi broj lista ŽENA DANAS izašao je oktobra 1936. godine. Iako list zvanično nije bio partijski, niti list neke organizacije, već namenjem ženama uopšte i borbi za žensku emancipaciju – od samog početka su ga uređivale komunistkinje, koje su tada bile članice Omladinske sekcije Ženskog pokreta (Mitra Mitrović, Radmila Dimitrijević, Olga Timotijević…) Od 1942. list postaje glasilo Antifašističkog Fronta Žena, od 1960-ih godina je Časopis za društvenu aktivnost žena i časopis Konferencije za društvenu aktivnost žena. Izlazio je sve do 1981. godine. Od prvog broja, osnovna platforma lista Žena danas je antifašizam.

Pdf skeniranog prvog broja Žene danas možete preuzeti ovde.

žena danas

Share
19 jun

Fašizam kao tendencija

Izvor: Mreža Antifašistkinja Zagreba (MAZ)

Fašizam kao tendencija – ono što su jugoslovenski partizani znali, a liberali negirali

Intervju sa Aleksandrom Matkovićem za MAZ

Aleksandar Matković (1988) je filozof i aktivista iz Novog Sada. Bavi se savremenim marksizmom, istorijom kapitalizma, teorijama biopolitike i dužničke ekonomije. Član je Kolektiva Gerusija, francuske Association pour l'autogestion i uredništva časopisa "Stvar". Trenutno živi u Beogradu, gde radi kao istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

Intervju vodio: Bartul Čović

 

1. Ovih dana navršava se godinu dana otkako je Aleksandar Vučić preuzeo funkciju predsjednika Vlade Srbije? U vladajućoj koaliciji nalaze se neke stranke čije ime ima stvarno ljevičarski prizvuk, SPS, Pokret Socijalista – da li one djeluju u skladu sa svojim imenom, i kako ocjenjuješ rad premijera kojeg neki nazivaju srpskim Tačerom, i cjelokupne vladajuće koalicije?

Što se tiče politike Vučićeve vlade, u nekim momentima je Srbija prestigla Tačerovsku Britaniju. Tačerova je bila pionir neoliberalizma, zadavala udarce britanskim sindikatima, privatizovala industrije, reformisala policiju, ali to je tek bio početak procesa koji će se kasnije programski sprovoditi, pogotovo na evropskoj periferiji. U Srbiji Vučićev kabinet nije doneo ništa suštinski novo u smislu ekonomskih politika ali jeste pojačao proces neoliberalizacije društva. Ubrzao je i zaoštrio stvari, kako iznutra po pitanju zakonodavstva i privatizacija, tako i spolja po pitanju međunarodnih ugovora, zaduživanja preko evroobveznica i MMF-ovih uslovljenih kredita. To je rađeno brzo – ova vlada tolikom brzinom izbacuje nove zakone da nijedna levica ne može da je isprati u tome. I tu nije problem samo u brzini. Stvar kod tih 10 ili 15 novih zakona ili izmena koji se donesu mesečno jeste što se gotovo svi odnose na implementaciju tržišnih načela, i to ne samo kroz izmenu radnih zakonodavstava, nego i zakona o privatizaciji, penzionog sistema itd. Otuda su i posledice odmah vidljivije, kao u slučaju 188 preduzeća čija je privatizacija ubrzano okončana početkom godine: neka od njih su bila uspešna, a gase se zakonom koji ih nasilno gura pod stečaj. Ta vrsta ekonomske racionalnosti sada pokazuje svoje jasno lice, bez maski i demokratskih privida, i to sve vrlo brzo gura društvo na granicu ekonomske i društvene izdržljivosti. Zato postoji i utisak da je sada mnogo gore nego što je bilo devedesetih: tada ste imali hiperinflaciju i sankcije, ali je Milošević je donekle štitio najniže slojeve, država je recimo subvencionisala lekove i tome slično. Sada nemate više ni najosnovniji društveni „safety net“ koji bi nas mogao spasiti od totalnog siromaštva. 

Što se levice tiče, jasno je da ni SPS ni Vulinov Pokret Socijalista nemaju nikakve veze sa današnjom levicom. One su samo deo političkog privida na srpskoj sceni i to nije neka tajna. Takav privid naravno vremenom vodi do šizofrenih i ludih situacija poput one u kojoj recimo Ministar privrede izjavljuje da će se boriti za svakog radnika u stečaju (kojih se potom hitno otarasio pomenutim zakonom o stečaju) a pogotovo samog Vulina, koji je kao poznat po širenju raznih parola, dok u funkciji Ministra rada potpisuje anti-sindikalne zakone, uključujući i novi Zakon o radu, i koji de facto sprovodi mere štednje.

Read More

Share
Translate »