Tag Archives: Andrea Jovanović

20 nov

LEVI FEMINIZMI: ŽENSKO PITANJE – ANALIZE I SMERNICE

LEVI FEMINIZMI: ŽENSKO PITANJE – ANALIZE I SMERNICE[1]

Andrea: Hvala vam što ste došli. Ovo je već osma Gerusijina tribina ove godine koja se dešava u okviru našeg celogodišnjeg projekta „Levica u Srbiji: elementi za izgradnju političke pozicije“. Današnja tema su levi feminizmi i njihovi pogledi na tzv. žensko pitanje. Govorićemo, u suštini, o položaju žena u kapitalističkom sistemu u kojem živimo, iz perspektive različitih tema. Ja bih samo, pre nego što predstavim učesnice i našeg dragog učesnika, pružila kraći uvod kako bih zadala (teorijski) okvir onoga o čemu ćemo kasnije pričati.

Kada smo razmišljali o tome kako da nazovemo ovu tribinu, a svakako je postojala odluka da barem jedna tribina bude posvećena isključivo ovoj temi, iako se feministička tema (zapravo, tema ženskog oslobođenja) provlačila kroz sve ostale tribine, na kraju smo se odluči za ovaj relativno – kažem relativno – neutralni naziv. Nismo specifikovali o kakvom ćemo feminizmu zapravo govoriti, ali da kažemo da su u pitanju levi feminizmi, dakle da ih ima više, i da ćemo o tome pokušati nešto specifičnije da kažemo kasnije. Sada bih samo naglasila nekoliko stvari koje možda mogu da budu odlike svih levih feminizama koji danas, i već godinama, postoje. Jedna od tih stvari jeste da se leve feministkinje, kada se govori o ženskom oslobođenju i generalno o položaju žena, ne bave tim pitanjem na identitetski način na koji se možda bave drugi feminizmi, nego pristupaju problemu ženskog oslobođenja kao problemu koji je povezan sa ostalim društvenim odnosima. Dakle, reč je o nužnosti istorizacije i kontekstualizacije kao metodologiji ovog pristupa feminističkom problemu – imperativ je da se žensko pitanje analizira s obzirom na celinu društva i društvenih odnosa u kojima živimo. Za levi feminizam, žensko oslobođenje nije moguće unutar kapitalističkog sistema kao takvog, iako neke bitne promene svakako mogu da se dešavaju unutar njega. Naša prva govornica, Ana, detaljnije će govoriti o tome šta zapravo znači patrijarhat u kapitalističkom sistemu i šta zapravo znači borba za žensko oslobođenje unutar njega.

Read More

Share
05 okt

LEVI FEMINIZMI: ŽENSKO PITANJE – ANALIZE I I SMERNICE

Učesnice/i: Vedrana Bibić (BRID, Ženska fronta, Zagreb), Ana Vilenica (Uzbuna, Beograd), Isidora Aćimov (Centar za Društvenu Analizu, Beograd) i Andrej Cvetić (Centar za Društvenu Analizu, Beograd). Moderatorka: Andrea Jovanović (Gerusija, Novi Sad, Beograd)

Mesto i vreme: Omladinski centar CK13, Vojvode Bojovića 13, Novi Sad, 11. oktobar 2014. (subota) u 16.00h.

Na tribini će se prići problemima ženskog i rodnog pitanja i ženskog oslobođenja, kako sa teorijske, tako i sa praktične strane, sa posebnim osvrtom na današnji kontekst u kojem se Srbija i region nalaze. Govorićemo o teorijskim aspektima saradnje, dopunjavanja i uskladivosti feminističke i marksističke teorije, položaju žena u neoliberalinoj transformaciji društva, ali i o praktičnim problemima, poput saradnje feminističkih organizacija sa sindikatima, specifičnom položaju tzv. prekarnih radnica na primeru sezonskih poslova, kao i o rodnom pitanju i mogućnostima i potencijalima queer borbe danas.

download

Share
25 jul

IZMENE RADNOG ZAKONODAVSTVA U SRBIJI

ANDREA JOVANOVIĆ

IZMENE RADNOG ZAKONODAVSTVA U SRBIJI[1]

Premda je u Srbiji predlog izmenjenog Zakona o radu povučen iz parlamentarne procedure, paralelni regionalni legislativni procesi otkrivaju indikativnu sličnost u sadržaju predloženih odredbi.

U talasu izmena radnog zakonodavstva koji je u poslednjih par godina preplavio balkanske zemlje, 2013. godine došao je red i na Srbiju. Iako je svaka dosadašnja vlada od poslednje izmene Zakona 2005. godine govorila o nužnosti i hitnosti novih i radikalnih izmena, izgleda da je tek s “rešenjem” pitanja Kosova i pitanja Evropske unije radno zakonodavstvo zaista došlo na dnevni red. Važno je zato analizirati izmene radnog zakona i prateće posledice, kako po zaposlene, tako i po one koji već godinama čekaju posao ili tek sad izlaze na tržište rada. Potrebno je to učiniti i zbog veoma simptomatičnog srbijanskog konteksta u kojem protagonisti i branitelji novih izmena gotovo da nikada ne govore u javnosti o konkretnom sadržaju istih, već svoju odbranu zasnivaju na uopštenim i ideološkim izjavama. Njihovi nastupi često postaju kritika svega što nije u redu sa srbijanskom ekonomijom, predstavljajući nove izmene zakona o radu kao svojevrsni higijenski paket čija će instanta sanitarna efikasnost počistiti sav taj nered. Kako će se to zaista odviti, pitanje je koje oni uvek izbegavaju, prvenstveno zbog toga što je zapravo nemoguće povezati implikacije glavnih promena s navodnim rezultatima koje tobože žele da postignu.

Read More

Share
24 jul

ODGOVOR MIŠI BRKIĆU

ANDREA JOVANOVIĆ i ALEKSANDAR STOJANOVIĆ

ODGOVOR MIŠI BRKIĆU[1]

Restauracija i reformacija

U tekstu[2] koji je nedavno napisao za Peščanik, Miša Brkić pokušava da nas upozori na još jednu potencijalnu katastrofu koja bi mogla da se dogodi u političkom životu Srbije. On nam ukazuje kako nove „reformske“ snage pokušavaju da napokon izvedu Srbiju na put istinske modernizacije i kako se ponovo, kao i one pre njih (misli se na vladu Zorana Đinđića), nalaze pred opasnošću da budu zaustavljene od strane mračnih sila „restauracije“. Kao temeljni istraživački novinar, Brkić je uradio svoj domaći zadatak i u tekstu nam objašnjava ko sve zapravo spada u ovaj mračni tabor. Pored čistačica u osnovnim školama i čuvara u fabrici lekova, on osnovnog krivca vidi u „onom delu radničke klase“ koji prima platu od države – državna upravu, javna i državna preduzeća, nazivajući ih sve zajedno „rentijerima“.

Kao i sami veliki reformatori o kojima govori (prvenstveno ministar privrede Radulović), ni sam Brkić ne oseća potrebu da nam objasni kako će tačno pojedinačni članovi ovih novih ili izmenjenih zakona uticati na privredni rast, višu zaposlenost i poboljšanje životnog standarda. Umesto toga, on se obrušava na sve koji stoje na putu ovom navodnom boljitku, a koje će, po pretpostavci, nove zakonske mere (pravedno) „dovesti u red“.

Read More

Share
16 jul

ŠTA ĆE BITI SA ZAKONOM O RADU? (transkript)

ŠTA ĆE BITI SA ZAKONOM O RADU?[1]

Gerusija se, pri pripremi ovih tribina, još odavno odlučila da će zakon o radu biti tema prve od planiranih deset tribina. Međutim, nismo ni sami mogli da pretpostavimo koliko će zapravo biti aktualna baš danas, 25. januara 2014. godine; ali evo, danas čak i neki ministri daju ostavke zbog toga. Iako to sigurno nije ono što smo očekivali da će se dogoditi, svakako smo smatrali da je to jedna od važnijih tema, i neki od nas su se, u okviru različitih zajednica ili udruženja, bavili ovim zakonom – ne stručno, ali shodno svojim mogućnostima, i to već nekih godinu dana. Prvu polovinu 2013. godine radili smo samo na osnovu predloga Unije poslodavaca do kojih smo dolazili isključivo putem medija, što je takođe svojevrsni problem ukoliko želite da se upustite u ovakvu „avanturu“, jer se ispostavilo da je najveća prepreka na tom putu upravo doći do onoga što želite da analizirate na vreme. Ono što se danas dešava i što se može videti i na osnovu dnevnih novina (mada je to udarna tema i na svim vestima u poslednjih nedelju dana) jeste povlačenje ovog poslednjeg Zakona o radu. Doduše, ne postoji saglasnost oko toga šta zapravo znači to da je „povučen“: neki tako tvrde da on zapravo nikada nije ni bio u proceduri, neki tvrde da jeste, a to sve možemo da pratimo na osnovu prepirki između samih članova Vlade, kao i različitih sindikata sa Vladom, ali svakako je utisak da će sindikati, za razliku od prethodnog predloga, ovaj put pisati novi predlog zajedno sa ostalim interesnim stranama, odnosno sa predstavnicima države i predstavnicima Unije poslodavaca. S druge strane, Unija poslodavaca i njen predstavnik Atanacković već najavljuju da će se sada ponašati mnogo strožije i zahtevati mnogo više nego prošli put, što nije baš logično s obzirom na to da prošli put nisu ni imali od koga da zahtevaju bilo šta, zbog toga što sindikati nisu učestvovali u pisanju tog predloga, jer su ranije prošle godine napustili radnu grupu za pisanje zakona. Sve ove stvari čine kontekst u kojem se mi danas nalazimo i veoma je važno pomenuti da je prekjuče bio organizovan štrajk upozorenja od strane SSSS i UGS „Nezavisnost“, U Beogradu smo, takođe, imali prilike da vidimo i protest pojedinih sindikalnih udruženja na Trgu Nikole Pašića, na kojem se okupio veliki broj radnika i radnica. Sve u svemu, situacija je i dalje veoma napeta. Ove odluke sindikata pokazuju da ni oni nisu „kupili“ priču da će ova nova, najnovija saradnja pri pisanju najsvežijeg predloga Zakona o radu biti mnogo bolja od prethodne, što je svakako dobra vest. Videćemo kako će se stvari dalje razvijati, ali naša odluka za danas bila je da ne menjamo mnogo plan rada na tribini uprkos vestima o povlačenju zakona. Dakle, prvo sledi jedna stručna analiza poslednje verzije izmena zakona o radu, gde će naše dve govornice pokušati da nam na razumljiv način prikažu šta se, zapravo, tu zbiva, jer to je, možemo primetiti, upravo ono o čemu se nigde ne priča. Dok je sve o čemu se priča Zakon o radu, niko, zapravo, ne govori šta konkretno piše u tom zakonu, tako je to ono na čemu će danas biti akcenat, a posle ćemo govoriti još nekim stvarima. Iako je procedura usvajanja ovih izmena trenutno zaustavljena, treba razumeti da je to samo privremeni prekid, i da će izmene ovog zakona, i to baš na način na koji je sada predviđeno, biti aktuelne i u narednom periodu. Ovo je samo početak borbe da do tih izmena ne dođe, odnosno, da one budu što manje nepogodne za radnike. Očekivanja su da će u narednom periodu biti sve većih pritisaka da ove izmene i dopune ipak prođu, tako da je naše uverenje da je ova tribina itekako aktuelna, bez obzira na ovaj trenutni prekid rada na izmenama zakona. Možemo primetiti da se u Nacrtu ide ka umanjenju, odnosno ukidanju gotovo svih prava zaposlenih, a da se, s druge strane, povećavaju prava poslodavaca, i to su dve osnovne tendencije ovog zakona. Nakon analize Nacrta, govorićemo malo i o Zakonu o štrajku, iako je on već usvojen u decembru prošle godine, jer smatramo da su ova dva zakona u tesnoj vezi i da ih ne bi trebalo analizirati odvojeno. Za kraj, Branislav Markuš će nam nešto reći o perspektivi samih radnika i radnica na radnička prava u Srbiji danas, kao i to da li bi, i u kojoj meri, jedan ovakav zakon mogao nešto da promeni ukoliko bi se usvojio.

8h

Read More

Share
21 jan

TRIBINA ”ŠTA ĆE BITI ZA ZAKONOM O RADU?”

Tokom 2014. godine Gerusija, uz podršku fondacije Roza Luksemburg Stiftung, organizuje seriju od deset tribina pod zajedničkim nazivom LEVICA U SRBIJI: ELEMENTI ZA IZGRADNJU POLITIČKE POZICIJE. Prva tribina će se dogoditi 25. januara i baviće se novim Zakonom o radu.

Iako je Zakon o radu povučen i odložen (verovatno zbog skupljanja predizbornih poena), on je i dalje jedna od najprisutnijih tema u javnosti. Nakon otkazanih javnih rasprava i fiktivne javne rasprave koja se odvijala putem interneta, svakodnevni pritisak usmeren je navlast da se ovaj zakon što pre usvoji (pritisak prvenstveno vrše ministar privrede i Unija poslodavaca). Međutim, otpor nije izostao i radništvo je u procesu pregrupisavanja: stvaraju se savezi između sindikata, najavljuju štrajkovi i protesti, a levo usmereni deo NGO sektora takođe učestvuje u anti-kampanji. U ovom kontekstu dešava se i naša tribina. Na njoj ćemo pokušati da damo odgovore na mnoga pitanja u vezi samih izmena zakona, međutim, pažnju ćemo usmeriti i na problematizovanje osnovnih ideološko-političkih opravdanja koja zastupaju „branioci“ ovog predloga zakona. Osnovno pitanje naše tribine jeste: kako će u stvari zakon uticati na naše svakodnevne živote, s obzirom na poziciju na kojoj se nalazimo, tj. da li smo nezaposleni ili zaposleni na određeno, ili na neodređeno; da li radimo u javnom ili privatnom sektoru; da li smo studenti/kinje; da li smo članovi sindikata; da li smo žene. Dakle, uzećemo u obzir sve ono što novi zakon ne uzima – različite pozicije i položaj radnika/ca u Srbiji danas. Pokušaćemo da otvorimo raspravu o konkretnim potezima u budućim borbama za Zakon o radu po meri radnika i radnica.

Učestvuju: Jovanka Zlatković (članica UG „S.T.R.I.K.E.“), Željka Jorgić Đokić (pravnica u SSSV), Draginja Bejatović (pravnica u SSSNS) i Branislav Markuš (član UG Ravnopravnost i bivši radnik Jugoremedije). Tribinu moderira: Andrea Jovanović (članica Kolektiva Gerusija i Centra za društvenu analizu).

Vreme i mesto: 25. januar 2014. g. u 16.00h, u Radničkom domu ''Svetozar Marković'', Bulevar Mihajla Pupina 24.

DOBRODOŠLI/E!

sta donosi novi zakon o radu

Share
Translate »