Tag Archives: Aleksandar Stojanović

27 jul

NEDOVRŠIVI UVOD U PRAVI KAPITALIZAM – O ULOZI NOVE SRPSKE VLADE

ALEKSANDAR STOJANOVIĆ

NEDOVRŠIVI UVOD U PRAVI KAPITALIZAM

– O ULOZI NOVE SRPSKE VLADE[1]

Nedavni trosatni ekspoze srpskog premijera Vučića ogolio je funkciju prevremenih izbora koji su ga doveli na vlast. Konsolidovana vlast kroz apsolutnu većinu za cilj će imati amortizaciju društvenih tenzija do kojih će ispraznost ekonomskog programa i snažne antisocijalne mere neminovno dovesti. Momenat u kojem postaje jasno da antikorupcijska agenda nije ekonomski program već svakodnevni policijski posao pokrenuće novu političku dinamiku u Srbiji čiji je ishod sasvim neizvestan.

U predizbornoj kampanji, sadašnji premijer Srbije i nosilac jednog od najboljih izbornih rezultata u istoriji domaćeg višestranačja, Aleksandar Vučić, dao je neubičajeno malo obećanja. Govorio je o tome kako će nam u periodu koji sledi biti “bolno i teško” i o tome da će njegove reforme imati mnoge neprijatelje, ali napokon, na dugi rok će biti obavljene najvažnije moguće stvari za Srbiju. To je verovatno najhiperboličniji oblik koji je diskurs tranzicionih obećanja ikada dobio kod nas. Utoliko on stoji u nizu tranzicionih obećanja koja sežu bar od 5. oktobra 2000. godine, ako ne i ranije. Istovremeno, za razliku od prethodnih vlasti, ovo je verovatno prva vlada čija je agenda zasnovana i legitimisana u potpunosti na ekonomskoj i socijalnoj problematici, u kojoj nacionalno pitanje, kulturni identitet i slični aspekti društvenog života ne igraju skoro nikakvu ulogu. Postavlja se dakle pitanje šta možemo da očekujemo i kuda će nas politička dinamika u Srbiji odvesti tokom mandata novoizabrane vlade.

Sada kada pred sobom imamo i tekst premijerovog ekspozea, neke stvari su u tom pogledu postale jasnije. Nova vlada je sebi postavila  tri cilja: (1) reformu ekonomije putem izmene zakonodavstva zarad nastavka borbe protiv korupcije i stvaranja pravog tržišnog okruženja, (2) razvijanje privatnog sektora putem subvencija i smanjenja poreskog opterećenja i (3) fiskalnu konsolidaciju smanjenjem rashoda i postepenim rastom prihoda. Iako će ostvarivanje ovih ciljeva podrazumevati bolne i teške mere, prema rečima premijera, one bi već za tri godine trebalo da dovedu do zaustavljanja rasta javnog duga na 75%, nižeg fiskalnog deficita (3-4% BDP-a) i viših plata, čak i u javnom sektoru.

Read More

24 jul

ODGOVOR MIŠI BRKIĆU

ANDREA JOVANOVIĆ i ALEKSANDAR STOJANOVIĆ

ODGOVOR MIŠI BRKIĆU[1]

Restauracija i reformacija

U tekstu[2] koji je nedavno napisao za Peščanik, Miša Brkić pokušava da nas upozori na još jednu potencijalnu katastrofu koja bi mogla da se dogodi u političkom životu Srbije. On nam ukazuje kako nove „reformske“ snage pokušavaju da napokon izvedu Srbiju na put istinske modernizacije i kako se ponovo, kao i one pre njih (misli se na vladu Zorana Đinđića), nalaze pred opasnošću da budu zaustavljene od strane mračnih sila „restauracije“. Kao temeljni istraživački novinar, Brkić je uradio svoj domaći zadatak i u tekstu nam objašnjava ko sve zapravo spada u ovaj mračni tabor. Pored čistačica u osnovnim školama i čuvara u fabrici lekova, on osnovnog krivca vidi u „onom delu radničke klase“ koji prima platu od države – državna upravu, javna i državna preduzeća, nazivajući ih sve zajedno „rentijerima“.

Kao i sami veliki reformatori o kojima govori (prvenstveno ministar privrede Radulović), ni sam Brkić ne oseća potrebu da nam objasni kako će tačno pojedinačni članovi ovih novih ili izmenjenih zakona uticati na privredni rast, višu zaposlenost i poboljšanje životnog standarda. Umesto toga, on se obrušava na sve koji stoje na putu ovom navodnom boljitku, a koje će, po pretpostavci, nove zakonske mere (pravedno) „dovesti u red“.

Read More

19 jul

TRANZICIONI PROCESI U ZEMLJAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE

NEKI PRISTUPI U RAZUMEVANJU TRANZICIONIH PROCESA

U ZEMLJAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE[1]

I Uvod

Dvadeset četiri godine nakon početka takozvane tranzicije zemal­ja jugoslovenskog socijalizma u kapitalizam teško da bi bilo ko mogao da bude zadovoljan nastalom situacijom. Možda je najviše iznenađujuća činjenica to da su nekadašnje zemlje članice, polazeći od uverenja da su upravo one druge krive za stanje u kom su se nalazile u vreme raspada, i zaključujući da ih posle otcepljenja čeka neka drugačija i bolja sudbina u odnosu na njihove susede, završile u skoro identičnoj poziciji. Kao po nekom pravilu, sve ove zemlje dospele su u situaciju koju odlikuju obe­shrabrujuće niski učinci po svim važnim ekonomskim, ali i političkim i drugim društvenim parametrima. Napuštajući Jugoslaviju kao jedan pre svega ekonomski neodrživ i utopijski projekat – što je trebalo da bude jasno na osnovu tadašnjeg rasta zaduženosti, nezaposlenosti i drugih prob­lema – mnoge od zemalja članica danas mogu da se pohvale činjenicom da su u istim parametrima „prevazišle” celu Jugoslaviju. Ipak, pojam tran­zicije omogućava da se ovo stanje ne protumači kao posledica samih mera koje su sprovođene u periodu posle raspada. Umesto toga, katastrofalno stanje u kom se danas nalazimo pripisuje se upravo tome što još uvek nismo stigli u kapitalizam i što je socijalizam još uvek nekako prisutan. Jedan za drugim vodeći političari su u zemljama nekadašnje Jugoslavije u poslednje dve i po decenije ponavljali mantru kako još uvek nije do­voljno urađeno, kako su do datog trenutka sprovedene reforme i dalje ne­dovoljne, i kako je potrebno napraviti još samo jedan korak da bi zemlje balkanske periferije dospele u taj kapitalizam kakav možemo da opazimo u zemljama centra. Nasuprot ovom nadasve idealističkom i suštinski uto­pijskom pristupu prema kome se kapitalizam posmatra kao ideal koji mora da se realizuje u tom nekom čistom obliku da bi, zapravo, doneo sve ono što se veruje da donosi, pokušaćemo da ponudimo jedan drugi pristup u kom se kapitalizam posmatra kao realno postojeći kapitalizam. Prema tom shvatanju, period koji je okarakterisan kao tranzicioni bi u stvari trebalo analizirati kao period u kom je kapitalizam sve vreme već tu, bivajući uspostavljen ukidanjem društvenog vlasništva, radničkog samoupravljanja i povlačenjem države sa pozicije ravnopravnog ekonomskog aktera. Tako shvaćen kapitalizam očigledno ne donosi iste pozitivne rezultate koji se očekuju od njega kao idealnog modela već (nužno) podrazumeva nejed nak razvoj i postojanje zemalja u kojima će se reprodukovati visoka neza­poslenost, siromaštvo, zauženost, niske nadnice, oskudna ili nepostojeća tehnologija, skoro potpuno odsustvo industrije i slabo osposobljena radna snaga, kao i mnogi neekonomski društveni problemi. ­

U pokušaju da doprinesemo boljem razumevanju skorašnje eko­nomske i društvene istorije naših prostora sakupili smo na jednom mestu socio-ekonomsku analizu istog, perspektivu koju na njega imaju neki od učesnika radničkog otpora spram tranzicione politike, kao i case-study je­dnog grada koji je prošao kroz ovaj proces.

TRANZICIJA

Read More

14 apr

TRANZICIONI PROCESI U POSTSOCIJALISTIČKIM ZEMLJAMA

26. april, 16.00h, Omladinski centar CK13, Novi Sad

Tribina: TRANZICIONI PROCESI U POSTSOCIJALISTIČKIM ZEMLJAMA

Učestvuju: JELENA MILOŠ (Baza za radničku inicijativu i demokratizaciju, Zagreb), PETAR MARČETA (Centar za društvenu analizu, Beograd) i MOHORA DORU (sindikalni aktivista, Vršac). Moderira: ALEKSANDAR STOJANOVIĆ (Gerusija i Centar za društvenu analizu, Beograd).

Dvaveset četiri godine posle početka takozvane tranzicije zemalja jugoslovenskog socijalizma u kapitalizam teško da bi bilo ko mogao da bude zadovoljan nastalom situacijom. Možda je najviše iznenađujuća činjenica da su nekadašnje zemlje članice, polazeći od uverenja da su upravo one druge krive za stanje u kom su se nalazile u vreme raspada i zaključujući da ih posle otcepljenja čeka neka drugačija i bolja sudbina nego njihove susede, završile u skoro identičnoj poziciji. Kao po nekom pravilu, sve ove zemlje dospele su u situaciju koju odlikuju obeshrabrujuće niski učinci po svim važnim ekonomskim ali i političkim i drugim društvenim parametrima. Napuštajući Jugoslaviju kao jedan pre svega ekonomski neodrživ i utopijski projekat što je trebalo da bude jasno na osnovu tadašnjeg rasta zaduženosti, nezaposlenosti i drugih problema, mnoge od zemalja članica danas mogu da se pohvale činjenicom da su ''prevazišle'' u istim parametrima celu Jugoslaviju. Ipak pojam tranzicije omogućava da se ovo stanje ne protumači kao posledica sâmih mera koje su sprovođene u periodu posle raspada. Umesto toga katastrofalno stanje u kom se danas nalazimo pripisuje se upravo tome što još uvek nismo stigli u kapitalizam, što je socijalizam još uvek nekako prisutan. Jedan za drugim vodeći političari u zemljama nekadašnje Jugoslavije su u poslednje dve i po decenije ponavljali mantru kako još uvek nije dovoljno urađeno, kako su do datog trenutka sprovedene reforme i dalje nedovoljne, i kako je potrebno napraviti još samo jedan korak da bi zemlje balkanske periferije dospele u taj kapitalizam kakav možemo da opazimo u zemljama centra. Nasuprot ovom nadasve idealističkom i suštinski utopijskom pristupu prema kome se kapitalizam posmatra kao ideal koji mora da se realizuje u tom nekom čistom obliku da bi zapravo doneo sve ono što se veruje da donosi, pokušaćemo da ponudimo jedan drugi pristup u kom se kapitalizam posmatra kao realno postojeći kapitalizam. Prema tom shvatanju period koji je okarakterisan kao tranzicioni bi u stvari trebalo analizirati kao period u kom je kapitalizam sve vreme već tu, bivajući uspostavljen ukidanjem društvenog vlasništva, radničkog samoupravljanja i povlačenjem države sa pozicije ravnopravnog ekonomskog aktera. Tako shvaćen kapitalizam očigledno ne donosi te iste pozitivne rezultate koji se očekuju od njega kao idealnog modela već (nužno) podrazumeva nejednak razvoj i postojanje zemalja u kojima će se reprodukovati visoka nezaposlenost, siromaštvo, zauženost, niske nadnice, oskudna ili nepostojeća tehnologija, skoro potpuno odsustvo industrije i slabo osopobljena radna snaga, kao i mnogi neekonomski društveni problemi. O svemu ovome će na teorijskom i konkretnijem empirijskom nivou biti reči na tribini u Novom Sadu.

tranzicijaa

 

16 jul

Aleksandar Stojanović_Altiser u svojim granicama

I

Pre nego što počnem hteo bih da napravim nekoliko napomena. Prvo, ovaj tekst je u velikoj meri sređen transkript izlaganja koje sam održao u okviru „Uvoda u radikalne teorije“ u decembru 2012. godine. Odluka da se zadrži izgled jednog izgovorenog izlaganja uvek ima svoje dobre i loše strane, ali sam se u ovom slučaju za to opredelio iz dva posebna razloga. Prvo, verujem da je izgovoren tekst, koji ne drži do toga da u svoje rečenične konstrukcije položi kompleksnost ideja koje bi trebalo izneti, makar i po cenu da ih donekle pojednostavi, za potrebe uvoda u određenu tematiku mnogo pristupačniji nego direktno pisani tekst. Kako je ovaj tekst jednako namenjen nemarksističkoj publici koliko i onoj drugoj, računao sam na površinsku odbojnost koju Altiserov, samoproklamovano ortodoksno marksistički opus, u tom kontekstu može da izazove, kao i na potencijalnu nespremnost čitaoca da unapred poveri svoju pažnju jednom takvom tekstu. Upravo u tom pogledu se nadam da dinamika izgovorene reči može da bude od pomoći. Drugi razlog koji me je podstakao da ovako odlučim jesu utisci onih koji su imali prilike da čuju izlaganje i koji su bili mahom pozitivni. Ne stremeći ničemu više od toga da svoje slušaoce (ili pak čitaoce) inspirišem da čitaju Altiserove tekstove kao i da im priuštim nekoliko prethodnih napomena i pojašnjenja za koja smatram da bi im na tom putu mogla pomoći, u ovome sam video signal da bi izgovoreni tekst mogao da zadovolji ono što je potrebno.

Osim toga, hteo bih još i da napomenem da je izlaganje koje je ovde reprodukovano prvenstveno politički uvod u Altiserov rad. Očigledno, delu jednog mislioca čije su intervencije, možda više nego u slučaju bilo kog drugog marksiste, bile u jednakoj meri političke koliko i teorijske, moguća su dva pristupa od kojih bi jedan bio više teorijski, a drugi više politički. U tom pogledu, smatram da je danas uvodna literetura koja se bavi Altiserom iz prvenstveno teorijske akademske perspektive dovoljno obimna i relativno lako dostupna. Sa druge strane, činilo mi se da je jedan politički uvod koji bi bar u nekoj meri pokušao da objasni „političku logiku“ koja stoji iza Altiserovog intervenisanja, koji bi pokušao da ukaže na njenu spregu sa njegovim teorijskim okvirom i koji bi, napokon, pokušao da barem minimalno ilustruje šta bi taj tip logike danas mogao da nam kaže,mnogo potrebniji. Uostalom, mnogo mi je bliža ideja da učestvujem u teorijskoj samoedukaciji onih koji imaju političke interese i motive, nego u političkom orijentisanju na akademskoj teorijskoj sceni.

Napokon, kao što će se videti u samom radu, pristup koji bi bio prvenstveno filozofski i teorijski bi, verujem, trebalo da podrazumeva zahtev da posmatrajući čitav tok Altiserove teorijsko-političke karijere pronađemo nekakvu koherentnu teoriju koju je on zastupao. Čini mi se da je ta namera u principu jako teško ostvariva i ako su oni koji su pokušavali da nasumično čitaju njegove tekstove naišli na nekakve poteškoće da razumeju o čemu se kod njega radi, onda mislim da su one potekle upravo prirode same te namere. Zašto je to tako – to ću pokušati u jednom trenutku da objasnim, ali, pre svega, želeo bih da napravim još jednu dodatnu napomenu koja iz ove činjenice sledi.

Read More

06 dec

UVOD U RADIKALNE TEORIJE 6, ALTISER + PROMOCIJA ČASOPISA STVAR br.3

U subotu, 8.decembra 2012, u cK13 će se održati šesti Uvod u radikalne teorije koji se bavi Althusserom + promocija časopisa za teorijske prakse STVAR br.3.

Neke uvodne Althusserove tekstove možete preuzeti ovde: Ideologija i ideološki aparati države / Freud & Lacan / On Marxism

   Program ::

14.00h Đorđe Hristov ’’Altiser, subjekt i radnička klasa''
16.00h Aleksandar Stojanović ’’Altiser u svojim granicama''
18.00h Promocija 3. broj časopisa za teorijske prakse STVAR

djordje hristov
igor cvejic i djordje hristov
predavanje o Altiseru
Djordje o Altiseru
Nadodredjenost
Materijalizam Altisera
Aleatornost Altisera
Publika na uvodu u radikalne teorije6
Maja Solar
dsc01344
dsc01357
dsc01364
dsc01367
dsc01370
dsc01373
dsc01376
dsc01379
dsc01382
dsc01393
dsc01400
dsc01409
dsc01411
dsc01415
dsc01421
dsc01427
dsc01430
dsc01433
dsc01435
dsc01441
dsc01445
dsc01448
dsc01454
dsc01462
dsc01464
dsc01466
dsc01467
dsc01478
dsc01481
dsc01483
dsc01500
dsc01502
dsc01506
dsc01517
dsc01520
dsc01523
dsc01542
dsc01543
dsc01545
dsc01547
dsc01551
dsc01554
dsc01561
dsc01563
dsc01577
dsc01579
dsc01585
dsc01586
dsc01591
dsc01592
dsc01605
dsc01616
dsc01635
dsc01638
NextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnail

Read More

Translate »