16 jun

ŠTA NAM DONOSI DUALNO OBRAZOVANJE

Izvor: ''STUDENTSKA ZONA'', broj 2, maj 2017, STUDENTSKI POKRET NOVI SAD

Šta nam donosi dualno obrazovanje?

V.V.

U proteklih više od godinu dana su predstavnici vlasti i svi mediji u Srbiji najavljivali uvođenje dualnog obrazovanja. U javnosti je često bila prisutna debata između onih koji misle da je to jako dobro za našu zemlju i onih koji ipak smatraju da dualno obrazovanje uopšte nije obrazovni projekat već obezbeđivanje jeftine radne snage. Bez obzira na mnogobrojne kritike koje smo mogli da pročitamo u različitim medijima, u proteklih nekoliko dana smo mogli videti da je dualno obrazovanje počelo da se konačno primenjuje i u praksi.

Kompanija Delez u saradnji sa Trgovačkom školom u Beogradu je primila dva odeljenja škole u program dualnog obrazovanja koji će se obavljati u Maxi marketima. Učenici će za svoj rad dobijati 5000 dinara mesečno. Priprema za promenu obrazovnog sistema trajala je svega godinu dana, pri čemu se model dualnog obrazovanja oblikovao prema Švajcarskom i Nemačkom modelu. Taj model uspešno funkcioniše u tim zemljama, te se ovaj argument najviše provlačio kroz domaće medije, kao najbitnije obrazloženje koje ide u korist ovakve promene obrazovnog sistema.

Šta je zapravo dualno obrazovanje?  Dualni model stručnog obrazovanja je sistem edukacije u kojem učenici stručnih škola pohađaju deo nastave redovno u školi, dok ostatak vremena provode na stručnoj praksi koja se odvija u različitim preduzećima. Ovakav sistem obrazovanja postoji u razvijenim zemljama Evrope, a najuspešniji modeli su razvijeni u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Ove države su države centra kapitala, ekonomski stabilne, sa visoko kvalifikovanom proizvodnjom, i razvijenim modelom dualnog obrazovanja, koji je planiran najmanje pet godina pre nego što je konkretno implementiran u tim zemljama, za razliku od naše države i ministarstva, koji misle da se promene u obrazovanju mogu uvesti bez mnogo problema nakon neverovatno kratkog roka od godinu dana. Još jedna bitna činjenica jeste da se u okviru dualnog obrazovanja prvenstveno školuju deca čiji su roditelji uglavnom migranti, nisko obučeni radnici, te dakle da se putem dualnog obrazovanja samo reprodukuju klasne razlike i dodatno se utvrđuju.

Posle osnovne škole, učenici imaju izbor pri upisu u naredne stepene školovanja, te se deo učenika odlučuje za klasične srednje škole poput gimnazije, dok se ostatak opredeljuje za stručne srednje škole. Činjenica je da ovakav sistem uspešno funkcioniše u zemljama Evrope, ali su to zemlje koje imaju ekonomsku stabilnost, jaku privredu i mogućnost analize budućih potreba tržišta, te sa tim u vezi i mogućnost dugoročnog planiranja i kreiranja obrazovnih politika.

Na prvi pogled, ovakav sistem obrazovanja deluje kao dvostruko rešenje: modernizacija  zastarelog sistema obrazovanja, u kojem ekonomski sektor nije imao uticaja ili ga je imao malo. U određenoj meri je imao uticaj na srednje stručno obrazovanje, ali je to bilo tokom komandno planske socijalističke privrede. Ekonomski sistem se promenio a obrazovanje je ostalo isto, struke koje su bile potrebne tada, danas više ne postoje, a obrazovni sistem ne samo što nije išao u korak sa tim, već je doprineo da buduće generacije izađu iz strukovnih škola bez praktičnih profesionalnih znanja, kao i bez opštih životnih znanja. Deo učenika koji su izlazili iz srpskih strukovnih škola upisivalo je fakultete i nastavljalo obrazovanje, kako zbog nemogućnosti nalaženja posla u struci tako i zbog činjenice da se sa strukovnim obrazovanjem i radom u privrednom sektoru nikada ne bi pomerili na stratifikacijskoj lestvici odnosno radili bi za mizernu platu i ne bi imali mogučnost da napreduju i svoju poziciju na bilo koji način poprave. Ostajala je i mogućnost nastavljanja obrazovanja ili potpune promene interesovanja i izbora profesije, što je sasvim legitiman izbor svakog mladog čoveka.

Uvođenjem ovakvog sistema još više će se produbiti klasne razlike. Učenici iz siromašnijih slojeva ostaće na istoj poziciji iz koje su potekli jer će svojim parcijalnim isključivo strukovnim obrazovanjem moći da rade na vrlo malom broju radnih mesta, slabo plaćenih, učiće da slušaju nadređene, razvijanje bilo kakve političke svesti će biti onemogućeno, i biće trenirani da budu isključivo jeftina radna snaga, na usluzi kompanijama, umesto ljudi koji razmišljaju kritički i svojom glavom. Nadoknada od nekoliko hiljada dinara koju će učenici dobijati tokom stručne prakse, biće motiv za upisivanje obrazovnih profila koji će svoju nastavu izvršavati dobrim delom u preduzećima, jer je nezaposlenost na toliko visokom nivou da se čak i mizerna plata čini kao logično rešenje egzistencijalnih problema. Preduzećima takođe ide u korist i činjenica da će primanjem učenika na radnu praksu znatno uvećati profit, jer neće morati da zapošljavaju radnike sa strane u onolikoj meri u kojoj su zapošljavali ranije. Nadoknada za taj rad biće 5000 dinara, umesto redovne plate, koja je najčešće minimalna plata po zakonu. Drugi segment dualnog obrazovanja odnosi se na privlačenje sve većeg broja stranih investicija, i onih koji će u Srbiji oblikovati sve segmente društva prema sopstvenim potrebama tj. potrebama profita. Kolika je urgentnost i potražnja stranih investitora za jeftinom radnom snagom vidi se u samom procesu pripreme i strukturisanja dualnog obrazovanja. Jednogodišnja priprema promene obrazovnog sistema, urađena je brzo, samo da bi se što pre implementirao u sam proces.

Tržište rada je promenljivo, nestabilno i nesigurno, i to je jedan pojedinačan segment društva koji ne može igrati isključivu i odlučujuću ulogu u formiranju i razvoju obrazovanja. Potrebe pojedinca i društva nisu isključivo ekonomske prirode, a razvijanje isključivo ekonomskih kompetencija ne bi zadovoljile društvene potrebe. Čak i kada bi se potrebe budućnosti posmatrale isključivo kroz analizu potreba tržišta (što je potpuno apsurdno raditi u ovakvoj nestabilnoj ekonomiji periferne kapitalističke zemlje poput naše), mi ne možemo znati kakvi će biti zahtevi budućnosti i koje će kompetencije i znanja biti potrebni društvu u celini. Razvijanje isključivo preduzetničkog duha i vrednovanje koje se zasniva na neoliberalnoj ekonomskoj politici žele oni koji od toga mogu imati najveću materijalnu korist, i koji su na pozicijama moći, a nikako društvo u totalitetu.

Posledice dualnog obrazovanja će se sigurno osetiti u narednih par godina, kako u ekonomskom smislu, i produbljavanju i ovako ogromnih klasnih razlika, tako i u samom obrazovnom procesu koji se predstavlja kao „preduzetničko obrazovanje“, iako ovakvo obrazovanje nema nikakve veze sa preduzetništvom koje bi u suštini podrazumevalo kreativnost, inovaciju u pogledu rešenja, a ne repetitivno ponavljanje radnji i školovanje za neko nisko obučeno radno mesto. Nesposobnost i nemogućnost predstavnika vlasti da kvalitetno preoblikuju najvažniji segment društva kao što je obrazovanje, implicira da obrazovanje samo po sebi zapravo nikome i nije važno, te se tu postavlja važno pitanje, da li ćemo dozvoliti da nam obrazovanje bude kreirano prema potrebama tržišta, ili ćemo se zapitati kakva je zapravo suštinska uloga obrazovanja za čoveka i društvo, i da li ćemo pokušati da ga promenimo tako da taj značajan segment funkcioniše na temeljima jedne humanističke zamisli ljudskog bića, koje teži progresu i samoostvarenju, biću koje želi i može da razmišlja samostalno, društvenom biću koje radi u korist celog kolektiva, nasuprot jednodimenzionalnom čoveku današnjeg doba.

Print Friendly, PDF & Email
Share
Translate »