01 avg

O KOLEKTIVU GERUSIJA

 Zašto kolektiv Gerusija?

Gerusija je kolektiv koji se bavi levo orijentisanim teorijskim, političkim i aktivističkim radom. Razvijajući svoju kritiku na temelju anti-kapitalizma, marksizma, feminizma i kritike društveno-ekonomske eksploatacije, Gerusija predstavlja mesto okupljanja svih onih koji se različitim sredstvima bore za društvo organizovano prema potrebama ljudi, a ne prema potrebama tržišta i logike profita. Gerusija svoje aktivnosti razvija zajedno sa društvenim grupama sa kojima sarađuje – regionalnim levim organizacijama, sindikatima, grupama koje se bore za radnička prava, progresivnim studentskim, feminističkim, lgbt, umetničkim i drugim grupama. Kolektiv Gerusija dela kroz zajedničke ekonomske, političke i društvene analize, kroz organizaciju javnih tribina, predavanja, seminara, škola, video-kampanja, kao i putem angažmana u borbama i otporima. «Stvar – časopis za teorijske prakse» je osnovno glasilo kolektiva: izlazi na godišnjem nivou i sadrži kritičke tekstove, prevode i intervjue u spoju sa trenutnim gerusijanskim projektima. Svaka „Stvar“ je besplatna i svaka teorijsko-politička delatnost Gerusije je javna.

 

Kratki istorijat Gerusije

Gerusija je osnovana februara 2005. godine, prvobitno kao Klub studenata filozofije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, sa idejom većeg angažovanja u oblasti filozofije, istraživanju filozofskih sadržaja koji se nedovoljno obrađuju u akademskom polju i radi studentske saradnje na regionalnom i međunarodnom nivou. U svojoj prvoj fazi Gerusija je organizovala međunarodni simpozijum Identitet.Sloboda (oktobar 2005), objavila istoimeni zbornik kao svoju prvu publikaciju (2006), te pokrenula ciklus Filozofski razgovori u Bunkeru (SKC Novi Sad) koji je trajao skoro godinu dana (mart 2006 – mart 2007). KSF Gerusija se u toj fazi razvija u organizaciju koja okuplja novu generaciju mladih autora i autorki i time stvara podsticajno filozofsko okruženje, te predstavlja alternativno obrazovno telo koje se bavi teorijama koje su isključene iz akademsko-univerzitetskog diskursa. Organizuje se Mala škola psihoanalize (avgust-septembar 2006) kao i Međunarodna letnja škola «Subjekt.net» na Petrovaradinskoj tvrđavi u saradnji sa Študentskim filozofskim društvom iz Ljubljanje (avgust 2007). Zatim slede simpozijumi «Nihil.net» (novembar 2007) i «FF-najglasnija filmozofiranja» (mart 2008) u Omladinskom centru CK13. U maju 2008. godine gerusijanci i gerusijanke učestvuju na Prvomajskoj školi u Ljubljani. Tokom 2009. i 2010. Gerusija nastavlja sa čitalačkim grupama (čitanje Fukoa, potom čitanje Marksa) i serijom predavanja u CK13, istovremeno uključujući nove ljude i šireći vlastito polje delovanja. Ovaj period u Gerusijinom razvoju obeležilo je pokretanje Časopisa Stvar čiji prvi broj izlazi februara 2010.

Gerusija se angažovala i u novom talasu studentskih protesta na Balkanu: tekstovima o studentskom pokretu (o zagrebačkim studentima 2009. i beogradskom pokretu  2011.) i intervencijom u novosadskoj sredini Gerusija se radikalnije politizovala, što je pratilo i njen teorijski rad koji se usmerio na kritiku kapitalističke organizacije društvene celine, dominantne neoliberalne ideologije i na uspostavljanju teorijske podloge nove levice. Time je Gerusija prestala biti Klub Studenata Filozofije i zauzela je strukturu teorijsko-političkog kolektiva u čijim okvirima i danas funkcioniše.

Gerusijanci su 2011. godine organizovali predavanje mađarskog filozofa, publiciste i političara Gašpara Mikloša Tamaša u Art Klinici u Novom Sadu, a 2012. godine su učestvovali na simpozijumu o kritici ideologije danas koji je bio održan na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Tokom 2012. godine nekoliko meseci je bio organizovan i zajednički rad u Grupi za svojinu, na relaciji Novi Sad (u prostorijama Studentskog kulturnog centra) – Beograd (u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju), gde su članovi i članice Gerusije temeljito istraživali koncepte vlasništva u delima Hobsa, Hjuma, Rusoa, Prudona i Marksa. Tog leta Gerusija učestvuje i u letnjoj školi ’’Levica’’ (u organizaciji Centra za politike emancipacije) na Fruškoj gori.

U jesen 2012. Gerusija je u saradnji sa Rosom Luxemburg Stiftung pokrenula ciklus predavanja Uvod u radikalne teorije, koji je trajao sve do maja 2013. Taj program je imao dva zadatka: prvi je bio da otvori prostor političke polarizacije u Novom Sadu i Srbiji, izvan (ne)postojećih političkih izbora. Drugi je bio da na političkom nivou kontrira pacifikaciji teorije, te da popularizuje radikalne teorije koje bitno doprinose transformativnim procesima društva. Cilj je bio da se to učini pokretanjem javnog govora o istoriji alternativnih društvenih, ekonomskih i političkih teorije koje se mogu primeniti na analizu sadašnjih oblika društvene i ekonomske eksploatacije. Uvod u radikalne teorije je stoga bio javni obrazovni program namenjen pretežno studentskim grupama i uopšte ljudima zainteresovanim za kritičku društvenu teoriju i politiku. U sklopu ovog projekta po prvi put su prevedeni mnogi filmovi o ličnostima i pokretima bitnim za istoriju društvene kritike. Ovo je navelo poznati mađarski časopis Ex Symposion da 2013. jedan ceo broj posveti Gerusiji. U tom broju su objavljeni zajednički i pojedinačni autorski tekstovi, intervjui, te vizuelni i poetski sadržaji njenih članova. Gerusijanci su održali i promociju časopisa i predstavili svoju grupu u Budimpešti i Pečuju. Iste godine Gerusija učestvuje i u letnjoj školi ’’Dileme savremene levice’’ na Fruškoj gori.

Zbog anti-radničke politike vlade Srbije koja je kulminirala sa predlogom za novi Zakon o radu 2013. godine, kolektiv Gerusija se sve više angažuje u polju radnih prava.  Budući da je ovaj zakon ukidao osnovna socijalna prava svim radnicima i zaposlenima, Gerusija je pored diskusija u saradnji sa drugim organizacijama učestvovala i u održavanju niza tribina o analizi ZOR-a. Takođe, Gerusija je bila deo organizacije akcije prekidanja ’’javne’’ rasprave povodom predloga novog Zakona o radu u Novom Sadu. Ubrzo, saradnja je ostvarena i sa sindikatima koji su se angažovali oko istog problema, što je i formalizovano potpisivanjem ugovora o saradnji sa Savezom Samostalnih Sindikata Novog Sada (SSSNS) krajem decembra 2013. U saradnji sa SSSNS i Omladinskim centrom CK13, članovi kolektiva Gerusija su pokrenuli i javne video kampanje protiv ovog zakona, te učestvovali u nizu predavanja, analiza i tekstova povodom radnog zakonodavstva, kao i konkretnim javnim akcijama, štrajkovima i protestima protiv novog Zakona o radu i drugih antiradničkih zakonskih mera. Od 2013. do 2016. godine Gerusija je bila članica Levog samita Srbije.

2014. godine Gerusija je organizovala projekt političke edukacije pod naslovom Levica u Srbiji: Elementi za izgradnju političke pozicije, u sklopu kojeg je realizovano devet tribina (u januaru – ŠTA ĆE BITI SA ZAKONOM O RADU?; u februaru – BOLONJSKA REFORMA I VISOKO ŠKOLSTVO; u martu – ISKUSTVO JUGOSLOVENSKOG SOCIJALIZMA; u aprilu – TRANZICIONI PROCESI U POSTSOCIJALISTIČKIM ZEMLJAMA; u maju – GRAD: MESTO KLASNE BORBE; u junu – ČIJA JE EVROPSKA UNIJA?; u septembru – ORGANIZACIONE FORME: SMERNICE ZA LEVICU; u oktobru – LEVI FEMINIZMI i u novembru – SINDIKATI I OTPOR). Ovim programom gerusijanci i gerusijanke su pokušali da daju prilog utemeljenju alternativne političke pozicije neoliberalnom kapitalizmu. Transkripti svih predavanja realizovanih na ovom projektu objavljeni su u šestom i sedmom broju Stvari.

 

Ko su Gerusijanci i Gerusijanke?

Andrea Jovanović, Đorđe Hristov, Ivan Radenković, Maja Solar i Saša Hrnjez.

Share
Translate »