28 okt

„Nedosledno je biti komunista i biti za nezavisnost“

 „Nedosledno je biti komunista i biti za nezavisnost“

Intervju sa Albertom Garsonom: „Ovo je rat zastava“. Član Komunističke partije Španije i savezni koordinator Ujedinjene levice ravnomerno raspodeljuje krivicu na Karlosa Pučdemona i Mariana Rahoja.

Savezni koordinator Ujedinjene Levice ne smatra „doslednim“ da se u katalonskom kontekstu, u kontekstu polarizovanog sukoba i „rata zastavama“, bude istovremeno „pristalica nezavisnosti i komunista“, te objašnjava da se identifikuje samo sa drugim određenjem. Alberto Garson Espinoza promovisao je u ponedeljak svoju novu knjigu, Zašto sam komunista ( Por qué soy comunista), čime namerava da „obogati sanduk sa alatkama“ kojima raspolaže levica kako bi „kritikovala postojeći svet“ i „izgradila alternativan“.

U intervjuu za Público, Garson odgovornost za trenutnu situaciju u Kataloniji ravnomerno raspodeljuje između Šarla Pučdemona i Mariana Rahoja, i ne gubi iz vida cilj izgradnje jedne federalne republike koja bi garantovala socijalna prava radnicima i koja se bori sa nejednakošću i prekarnošću. To su dva pitanja koja zanemaruju predsednik Gobierne (španska vlada) i predsednik Generalitata (katalonske). Podvlači da „radničke klase ne podržavaju“ proces za nezavisnost te diže alarm pred preporodom ekstremne desnice i pred nadiranjem španskog nacionalizma: „Narodna partija i Ciudadanos imaju u svom DNK ono što je Franko nazivao neprikosnoveno jedinstvo Španije“.

O primeni člana 155 španskog Ustava uz argumente koji se „ne mogu pravno opravdati, kao ni intervencija na TV3“, i o mogućoj jednostranoj Deklaraciji o nezavisnosti (Dui), „bez pravne vrednosti“ i „bez legitimiteta“, Garson govori jasno i ne krije da polarizacija može koštati glasova parlamentarnu grupu Unidos Podemos-En Comú Podem-En Marea čiji je deo leva koalicija, ali tvrdi i da je ubeđen kako će „pre ili kasnije predlog o sporazumnom referendumu naći svoj put“.

U katalonskoj krizi, u toliko polarizovanoj klimi, levici kao da nedostaje sposobnost da ispriča, analizira i objasni situaciju?

Da pojednostavim, verujem da najviše nedostaje marksistička analiza. Levica je pogrešila kada je prestala da govori o pitanjima političke ekonomije i o dugoročnim strategijama, kada je oslabila svoje internacionalističko opredeljenje, i verujem da su ti elementi fundamentalni da bismo se suočili sa pojavama i problemima kao što su ovi u Kataloniji. Moramo shvatiti zašto narodne klase, najviše oštećene krizom i globalizacijom, nastavljaju da glasaju za Narodnu partiju, ili zašto proces kao što je ovaj za nezavisnost ne podržavaju radničke klase Katalonije. Te radničke klase, u mnogim slučajevima imigranti druge generacije, potiču iz drugih delova Španije i nisu za nezavisnost. Marksizam ne objašnjava sve, ali verujem da je nezaobilazan instrument da bismo razumeli to što se zbiva i da bismo shodno tome delovali

U knjizi tvrdite da postoji nedoslednost u tome da se istovremeno bude marksista i nacionalista. A šta sa tim da se bude komunista i pristalica nezavisnosti?

Sa moje gledišne tačke, u kontekstu kao što je katalonski nije dosledno biti za nezavisnost i biti komunista. Bile su druge istorijske okolnosti koje su dovele do toga da kolonizovane nacije, ugnjetavane imperijama, u 50-tim godinama prošlog veka zatraže slobodu pribegavajući komunističkim idealima, ali to su bila dva ideala koja su se susretala na zajedničkom putu. Komunizam je internacionalistički …

Kako ocenjujete primenu člana 155? Očekivano?

Primena člana 155 je preterana mera, greška. Sadrži elemente koji se ne mogu opravdati ni sa jednog pravnog stanovišta, kao ni intervencija u javne kanale komunikacije. Ovo skretanje će pogoršati situaciju i povećati tenziju, a da neće poslužiti političkom kanalisanju problema – problema koji nema ništa sa Pučdemonom, niti sa time što četiri ili pet osoba ne poštuju zakon, nego više sa društvenim fenomenom koji jasno prekoračuje granice zakona. Taj problem ima veze sa 2.5 miliona mobilisanih osoba koji traže nešto što je u ovom momentu nezakonito. Postoji 80% katalonskog društva koje želi da glasa, za ili protiv nezavisnosti. Pred tom činjenicom moguće je zatvoriti oči i delovati represijom, sudijama, policijom i članom 155, ili se pak može priznati stvarnost: a to je da možemo naći rešenje samo dijalogom, pregovorima i pronalazeći razumne formule. Prva opcija, opcija zatvaranja očiju, dovodi do toga da se naglase porivi pristalica nezavisnosti, i to je već nama poznati način postupanja proteklih godina …

Koju ste strategiju sledili na sednici Senata sazvanoj da se ratifikuje član 155?

Glasali smo protiv, kao što smo protiv jednostrane Deklaracije o nezavisnosti (DIU). Mislimo da je Pučdemon počinio grešku. Deklaracija nema nikakvu legitimnost, referendum od 1. oktobra nije dobio nužne garancije da bi se iz njega dobio legitimni izraz. Ako se vratimo na autonomističke izbore iz 2015, čak ni onda pristalice nezavisnosti nisu dostigle polovinu izbornog tela, te stoga nema osnova da se jednostrano objavi nezavisnost, to je apsolutno antidemokratski čin. Pučdemonov road map nije samo katastrofalan, nego i neodgovoran. Ali primeniti član 155 je greška, jer razlozi nisu ispravni. Po mom sudu, trebali su da iskoriste formalno neobjavljivanje nezavisnosti kako bi otvorili prostor za dijalog. Međutim izabrali su radije scenario većeg konflikta i to će imati kao jedini rezultat, verujem, ubrizgavanje kiseonika pristalicama nezavisnosti, koje će porasti.

Pablo Iglesijas nije kritikovao Pučdemona sve dok se pre par nedelja nije održao državni građanski Savet. Tamo je bio sasvim jasan i raspodelio je odgovornost za situaciju između premijera i predsednika Generalitata. Ko je odgovorniji: Rahoj ili Pučdemon?

Kao stranka koja zastupa federalnu Španiju utemeljenu na socijalnim pravima, mi smo oduvek bili veoma kritični prema Pučdemonu i Rahoju. Ne zaboravimo da Pučdemon predstavlja PdeCAT, stranku koja je sprovela budžetske rezove u Kataloniji tokom ovog mandata, stranku koja je podržavala reforme radnog zakonodavstva Narodne partije. Dobro nam je znano da obe stranke zastupaju interese suprotne interesima radničkih klasa, u Kataloniji i Španiji. Ali problem je stariji od Rahoja i Pučdemona. Ova dva protagonista se smeštaju u kontekst jedne šire trajektorije i apsolutno su neodgovorni. Nije jednostavno shvatiti ko snosi veću odgovornost. Obojica su neodgovorni, jer su nesposobni da potpomognu dijalog. Obojica.

Da li se situacija može vratiti unazad, ili je društveni prelom dovršen te ga je veoma teško sanirati?

Društveni prelom je već evidentan i izbegao bi se da je bilo dijaloga od samog početka. U Veću poslanika smo 2012. godine, kao Ujedinjena levica, predlagali da se nadležnosti koje se odnose na neobavezujuće referendume prebace na autonomne zajednice. To bi omogućilo da se referendum sprovede po zakonu, to bi bila formula slična onoj u Ujedinjenom kraljevstvu, otvorila bi interesantne mogućnosti. Da je obraćana pažnja na predloge Ujedinjene Levice iz 2012, i na predloge drugih aktera koji su tražili slične stvari, ne bismo imali 1. oktobar, policijske juriše i tenziju koju proživljavamo ne samo u Kataloniji, nego i u Španiji, u porodicama, svuda. Prelom se može srediti, ali će biti potrebno vreme i upravljači na visini istorijskog momenta. Treba biti spreman da se ponovo izgradi zemlja, a to znači izgraditi zemlju u kojoj jedinstvo poštuje različitost: federalna država koja poštuje teritorijalne specifičnosti, sa zajedničkom tačkom u zadovoljavanju osnovnih potreba radnika, u Kataloniji i u ostatku Države – to je element o kojem Narodna Partija (PP) i Socijalistička Partija (PSOE) apsolutno ne žele da razgovaraju.

Kako možete iskoristiti vašu snagu, u Kongresu i u drugim institucijama, da se izborite sa situacijom, tražeći i više od zahteva za dijalogom? Kao Unidos Podemos tražite dijalog i sporazumni referendum, ali Ujedinjena Levica je i za federalnu Republiku?

Tačno. Mi verujemo da je federalna republika najadekvatniji okvir kako bi se razrešili teritorijalni i socijalni problemi … Ali se dijalog mora izgraditi uvek na oba prostora, na institucionalnom prostoru i na prostoru građanstva, ulice, kako bi se međusobno potpomagali …

Preveo sa italijanskog: Saša Hrnjez

Izvor: https://ilmanifesto.it/non-e-coerente-essere-comunista-e-indipendentista/

Objavljeno 28. oktobra 2017.

Print Friendly, PDF & Email
Share
Translate »