05 apr

MANIFEST GERUSIJE

Biti gerusijanac znači biti užasno star. Postali smo članovi saveta staraca zahvaljujući našem iskustvu. Odrasli smo pored Eurote, učestvovali smo u surovim ratovima i zaslužili smo da imamo pravo na suvereno odlučivanje o životu i smrti, s onu stranu svake odgovornosti. Stari smo, mogli bismo da se takmičimo i sa Metuzalemom.
Postoji jedna bogata tradicija u povesti filozofije, u kojoj se pokazuje da jedino starac može da bude mudrac, a mladi ljudi su njegove žrtve: od Sokrata, koji je optužen za to da je pokvario mlade Atinjane, do Negrija, koji je dobio nadimak il cattivo maestro, jer je postao suviše opasan zavodnik za studente. Ponavljamo: jako smo stari. Naš kurac već godinama nije imao erekciju, naše sise su već odavno otromboljene. Mi zavodimo jedino pomoću pojmovnosti. Alkibijad ne može da odoli našoj teorijskoj auri, studentkinje iz Padove ne mogu da se suprotstave načinu na koji mi mislimo – posebno ne mogu da nam odole bolonjski studenti i studentkinje, primarni nam je cilj da ih promenimo, da ukažemo na moguće alternative. Svakako ćemo očuvati spartansko nasleđe, verni smo mu u potpunosti: askezom odbijamo imperativ „Enjoy!“, militantnošću teorije želimo da učinimo štetu gluposti, pojmovnom disciplinom uspevamo da ponizimo konformizam. Biti gerusijanac znači biti gerila, biti Geronimo. Pojmovi su naša oružja, spremni smo da ih upotrebimo kao ratne mašine. “Ti si još mlad Sokrate .. i još te filozofija nije čvrsto obuhvatila” – kaže Platonov Parmenid i daje mu savet da što pre ostari jer dijalektika nije igračka za dečicu. Slično tome, mladi ljudi, sugerišu Hegel i Marx, ne mogu da razumeju najteže principe dijalektike, snagu negacije i napetost protivrečnosti, zato je potrebno da ih transformišemo: postajanje-starim je ekspanzija radikalne teorije. Filozofija je suštinski stara! Ona ne želi da bude mladost, poletnost, lepršavost, mesto uživanja (idealno mesto neoliberalizma), mesto gde će propagatori večne mladosti prodavati svoje skupe proizvode protiv bora… Filozofija nije okrepljenje, ekstaza, već napor, zamaranje, dakle, starost. Misao je sva izborana i ona želi to da bude! Svi oni koji su pod našim uticajem se uključuju u borbu. Mi nismo gerontolozi. Mi ne proučavamo starost spolja, već iskorištavamo sve njene prednosti iznutra. Mi jesmo stari.

Starost nije biologija, starost je nova subjektivnost. Promenimo subjektivnost, postanimo gerusijanci i gerusijanke! Da bi se bilo star, godine nisu bitne. Za starost je potrebna hrabrost!

We can’t change the country. Let us change the subject

U društvu u kojem znanje nije roba, tržište nije monoteističko merilo vrednosti, a filozof nije menadžer ljudskih resursa, ovakva Gerusija možda i ne bi imala svoj raison d’etre. Linija koju zauzimamo direktno je izazvana neopravdanom pozicijom na koju su filozofija i teorija danas naterani. Radikalno mišljenje je odgovor. Stoga je gerusijanska filozofska politika izokretanje sveta, naglavačke: rođeni i odrasli kao starci krenuli smo iz poznog doba i idemo u susret mladosti. A idemo joj u susret tako što je pozivamo da ostari, da prezre ideologiju omladinskih pokreta, omladine stranaka, mlade na kojima svet ostaje, mladost u povoju i slično. Odlučno odbacujemo i raznobojni aktivizam mladosti a i mlade kao pasivne konzumente, dobrovoljne i srećne robove koji se hvale svojim lancima – intimni san svih gospodara.

Naše oružje, politika izokretanja sveta nije puka ekstrakcija iz već proizvedenog pojma sa naknadnim podvrgavanjem dobijenog viška nekom drugom sistemu vrednosti – sistemu koji je onaj prethodni, ali samo naglavačke. Izokretanje i stavljanje naglavačke podrazumeva novo kretanje, ne dakle suprotan smer jednakog kretanja, svakako ne ponavljanje koje će nas vratiti pojmu „lepih dana mladosti“, jer sveta „lepih dana mladosti“ o kojima nam govore da ih treba živeti i uživati, nikada nije bilo. Ipak smo oduvek bili starci, opterećeni vekovima brutalnog iskustva, pa se zato moramo zapitati: zašto bi sebi uskratili te vekove prilikom računanja naše starosti? Ukoliko izbegnemo užitak samouskraćivanja, setićemo se naše praistorije: predestiniranost u svet koji ne možemo okusiti, videti ili čuti, ali svet koji uprkos tome sadrži jednu brutalnu logiku na delu. Suočiti se sa tom logikom u dubokoj starosti jeste slutiti da to nije svet života kojima se „lepi dani mladosti“ žive, već svet koji ima drugo ime: svet proizvodnje! Izokrenuti dakle znači: izokrenuti svet panfetišističke proizvodnje bulevara robe u proizvodnju barikada pojmova! Naučimo se napuštanju inercije, zaustavljanju ali i pokretanju. Prepustimo se novom pokretu. Samo na taj način naslutićemo život koji nam je navodno zagarantovan, motivisani da odbacimo samozadovoljavanje simulakrumom nižerazrednih prozvodjača. I kao deca, kada smo vikali „hoćemo original!“, danas ćemo biti starci originalnog i novog.

Biti star znači biti Gerusijanac i Gerusijanka. Starost je Univerzalnost. Svako može biti star, ako odluči da uzme teorijsko oružje u ruke. Gerusija je mesto odakle se nišani…

Gerusija je Stvar. Stvarost. A svi smo mi stvarci.

Simone de Beauvoir napisala je veliku knjigu o starosti. Za nju je starost posebno mesto jer ‘’sjajno otkriva sistem eksploatacije u kojem živimo’’. Znamo kako država odbacuje neproduktivne radnike i radnice, one koji ulaze u doba starosti i koji više nisu korisni za stvaranje viška vrednosti. Znamo koliko se ne vodi briga o penzionerima i penzionerkama, te kako to izgleda u društvu koje napušta socijalnu državu. Stari su oni koji više nisu kandidati za uživanja. Dakle, biti star znači biti na praznom mestu, a samo na takvom mestu je moguće da se dogodi nešto novo.

Starci i starice svih zemalja ujedinimo se!

Borba za filozofiju udružena sa borbom za političku emancipaciju počiva na jednom organizacijskom principu: rad odlučnih radnika (Lakan). Otvorili smo prazno polje koje naseljava samo rad i filozofska disciplina. Svako može da bude deo tog polja i da postane bilo ko ako prihvati rad kao svoju definiciju. Naš subjektivitet jeste kontinuirani produkt tog rada – upornog rada na postizanju jasnoće i poštenja u idejama, na re-edukaciji, re-interpretaciji. I svesni smo da će u vremenu kapitalističke uzurpacije rada ovakva postavka biti optužena za jalovo i neupotrebljivo teoretisanje, apstraktno i nerealno. Ali ono što je za aktuelnu logiku moći nerealno za nas je upravo poželjno, nemoguće i nužno mesto – početna pozicija u pozicionom ratu, u dugom i bolnom maršu do filozofske i pojmovne hegemonije. Osvajanje zajedničkog simboličkog univerzuma sposobnog da konstituiše novi politički i etički horizont jeste put kojim se kreće naš filozofski rad.

Kapitalizam kao svet ne-čulne čulnosti je imperija realnih apstrakcija. Budući da je kapitalizam kao takav apstraktan (a eksploatacija nije biološkog ili ličnog karaktera, ona je pre svega strukturalna, dakle, nevidljiva i bezlična), borba protiv kapitalizma je moguća jedino pomoću teorije. Radi se o snažnoj tezi: reč je o prvom emancipatorskom poduhvatu koji ne može da bude efektivan bez teorije. Istorijski gledano, može se reći da je antikapitalistička borba do sada bila uspešna jedino u predkapitalističkim društvima – dakle, ona je bila uspešna samo tamo gde je postojala vidljiva klasa, vidljiva dominacija kao mogući predmet ressentiment-a, kao jasan neprijatelj. Pravi izazov delatnosti bi bio sadržan u pitanju: kako je moguće delanje protiv sveta ne-čulne čulnosti?

U današnjem pounutrašnjenom prostoru kapital-sveta neophodno je generisati i mapirati mesta spoljašnjosti. Da li je filozofija sposobna da preuzme na sebe ulogu u pripremanju puta za jedan takav prodor, upad, prekid, iskakanje, razjapljivanje? Mogu li Ničeovi novi varvari koji dolaze spolja biti filozofi?

Starost se ne prepušta hipnotičkom strujanju života i mladosti, ona se distancira i udaljava. Starac je stranac!

Gerusija je Brehtov Verfremdungseffekt.

«Širenje anti-autoritarnog polja» (R. Dučke) danas je aktualizovano kao neophodno. I unutar i izvan Univerziteta. Ono prvenstveno dobija formu borbe protiv hijerarhizacije i komercijalizacije znanja, protiv birokratizacije obrazovanja – ukratko, contra tržišnog modela univerziteta. Čin subverzije usmeren je protiv principa nejednakosti koji struktuira svaki segment društvenosti, pa i režim školovanja i obrazovanja. Stoga se borba za Alter-Univerzitet tiče emancipacije celog polja društvenosti sa svim svojim protivrečnostima. Politizacija tih protivrečnosti i teorijsko-filozofsko osvešćivanje idu ruku pod ruku.

Danas je i forma manifesta otpor. U njemu se izražava vernost ideji istine i ideji programa. Upravo ga prividni anahronizam čini efektivnim. Kako Badju kaže: svaki manifest sadrži jedno „došlo je vreme da se kaže da…“ Manifest je intervencija u datoj situaciji. Pisati gerusijanski manifest znači zauzeti poziciju spram novosadske, zapadno-balkanske i globalne situacije.

Došlo je vreme da se bude star!

04

Print Friendly, PDF & Email
Share
Translate »