13 maj

GRAD KAO MESTO KLASNE BORBE

Pozivamo vas da dođete na tribinu „GRAD: MESTO KLASNE BORBE” u organizaciji kolektiva Gerusija, koja će se održati u četvrtak, 29. 5. 2014. u 17.00h u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad. Učestvuju: JOVANA VUKOVIĆ (Regionalni centar za manjine, Beograd), IVA MARČETIĆ (Nepokoreni grad, Mladi antifašisti i antifašistkinje, arhitektica, Zagreb) i DUBRAVKA SEKULIĆ (Institut za istoriju i teoriju arhitekture, ETH Cirih, arhitektica, Beograd). Moderira: MARKO MILETIĆ (Kontekst Kolektiv, Beograd) 

Kako danas ulazimo u pravo nad prostorom u kojem živimo? Ko ima pravo da uređuje odnose između našeg rada i teritorija na kojem se taj rad odvija? 

U kapitalističkom sistemu jedini način da ostvarimo kontrolu nad prostorom u kojem živimo i radimo podrazumeva vlasništvo nad istim. Isto tako, a jedini način na koji možemo rešiti svoje stambeno pitanje je putem kredita ili nasledstva, što mnogima nije dostupno. Ovako postavljena jednačina ostavlja uzak prostor za stvaranje zajednice ili solidarnosti, odnosno prostora društvenosti. Međutim, ovakvo stanje je tek novijeg datuma. Jedna od ključnih tačaka u prelasku sa socijalističkog na kapitalističko društveno uređenje u Jugoslaviji krajem 1980-ih godina je svakako i privatizacija društvenog stambenog fonda. Ovim procesom je prekinuta nekadašnja veza između prava na stambeni prostor i prava na rad koja je uključivala veliki broj ljudi u promišljanje i odlučivanje o zajedničkim potrebama. I koja je, uz sve probleme koji su postojali, velikom broju ljudi obezbedila pristojne uslove života. Ovi procesi nisu karakteristični samo za nekadašnje socijalističke zemlje. Zemlje zapadne i severne Evrope su takođe od 1990-ih odustajale od pozitivnih stambenih regulacija. Tako prema poslednjim podacima u Evropi ima oko 11 miliona praznih stambenih jedinica što je dovoljno da se dva puta reši stambeno pitanje beskućnika na kontinentu. Poslednjih godina je vrlo slična situacija i u Srbiji. Zaoštrenost društvenih razlika koje se stvaraju na osnovu stambenog pitanja se najviše reflektuje kroz diskriminaciju Romske populacije. Neformalna naselja u kojima većinu stanovnika čine Romi se ruše, a ljude nasilno raseljavaju u segregirana kontejnerska naselja na obodima gradova. Na istim mestima privatni investitori izgrađuju skupe stanove koji često ostaju upražnjeni. Najava velikih državnih infrastrukturnih projekata ne obećava da će se ova situacija promeniti. 

Otuda se grad može shvatiti kao mesto klasne borbe a pitanje stanovanja kao ključna tačka na kojoj se primećuju sve veće razlike u društvu za koje je potrebno tražiti rešenja. Stoga, ova predavanja će se fokusirati na tri teme: pravo na stambeni prostor, neoliberalizacija grada u post-jugoslovenskom kontekstu i pitanje infrastrukturne marginalizacije Roma i drugih manjina putem stambenih politika.

PLAKAT

 

 

Print Friendly, PDF & Email
Share
Translate »