13 feb

FRANKO BERARDI BIFO, NAKON GRČKIH IZBORA – OKOLNOSTI U KOJIMA SE ODIGRAVA IGRA

NAKON GRČKIH IZBORA – OKOLNOSTI U KOJIMA

SE ODIGRAVA IGRA[1]

FRANKO BERARDI BIFO

1. Ci-Varuf između dva policajca

Kako sad stvari stoje, teško da će Syriza ustuknuti. Cipras i Varufakis su imali pameti i hrabrosti da razjasne vezu između duga i takozvanih reformi. Nametanje omče za vešanje (beskonačni dug kojeg što više plaćaš više raste) nema samo za cilj da preseli društvene resurse ka finansijskom sistemu (direktno osiromašenje). Cilj je pre svega taj da se proizvede osiromašenje na dugi period transformišući nepovratno uslove rada: prekarizacija, rasprostiranje obaveznog neplaćenog rada, smanjenje ukupne plate, produženje radnog vremena paralelno sa smanjenjem osoblja u preduzećima. To je ono što finansistička oligarhija želi da nametne evropskom društvu.

Eto dakle, dok ordoliberalisti prave preteće grimase i insistiraju da neće biti nikakve eventualne restrukturacije duga, počinju slatkorečive besede razboritih reformista. Oni kažu: ma daj, malo zakašnjenje u isplati ćemo vam dopustiti, važno je da se ne skrene sa reformi.

Zli policajac Junker-Merkel i dobri policajac Renci-Oland raspodeljuju posao između sebe da bi postigli istu stvar: transformacija evropskog društva u definitivno pokoran organizam, poništenje svakog traga samostalnosti radnika pred eksploatacijom.
Ali par Ci-Varuf već je jasno odgovorio da nema šanse ili: kad na vrbi rodi grožđe! Prvog dana vlade su povećali penzije, vratili na posao službenike u javnom sektoru, reinvestirali u javni televizijski servis i blokirali privatizacije u toku.

Nesolventnost i obaranje procesa ordoliberalističkog potčinjavanja su neodvojivi, s obzirom na to da je dug striktno postavljen u funkciji liberalističke «reforme».

anti-austerity

2. Oboriti smisao reforme

Igra u Evropi je sad promenjena na presudan način. Konačno je jasno da u Evropi nije na delu kriza, nego sukob između dva pogleda na budućnost.

Sa jedne strane generalizovano utrkivanje, niske plate, produženje radnog-životnog vremena, razgrađivanje sistema javne potrošnje. Sa druge strane potpuno iskorišćavanje potencijala znanja i tehnologije, redukcija životnog-radnog vremena, masovne investicije u istraživanje i u školstvo, državljanstvom zagarantovana plata.

Problem je što superheroji Ci-Varuf ne mogu da pobede sami. Finansistička oligarhija će nastupiti agresivno, u to nema sumnje. Upotrebiće ucene i nasilje ako zatreba. Stoga trebamo izazvati ustanak onih koji su ostali autonomni i inteligentni u evropskom društvu. U Španiji Podemos ima dimenzije i pameti da to uradi, ali nije dovoljna Španija. Treba izbeći konsolidaciju utiska da postoji podela između siromašnih, neposlušnih (jer su zaostali) i onih modernih, uspešnih (jer su odgovorni). Taj utisak je pogrešan, oslabljuje društvo i osnažuje moć ordoliberalističke vlasti.

Sada bi bilo neophodno da se italijanski, francuski i (prvenstveno) nemački prekarijat probudi iz mrtvila. Nije poenta u traženju odlaganja u isplati duga-omče, poenta je u obaranju smisla reformi, planu finasističke reforme suprotstaviti plan socijalne reforme.

3. Klešta

Pokrenuti proces tog tipa sigurno je zadatak veći od nas. Ali koga nas? Ne znam, baš ne znam ni o kome pričam ni koji bi to bio subjekat na koji apelujem. Reč je o jednom subjektu koji izmiče, koji je pokretljiv: znači, prekaran. I okolnosti idu ka tome da izazovu nove konfiguracije u društvenom subjektivitetu Evrope: te okolnosti su rat.

Dva ratna fronta koja stežu Evropu kao klešta nisu predviđena da se umire. Među-fašistički rat koji plamti u Ukrajini će se pogoršati sa pogoršanjem životnih uslova ruske i ukrajinske populacije. Zapadnjački avanturizam je izazvao rat koji se neće zaustaviti a da ne uvuče i možda ne podeli evropsku Uniju na dva dela. Zapadnjački avanturizam koji davi rusku ekonomiju huška putinovski fašizam da se naoruža.

Ratni front koji se proteže od Kabula do Tripolija (koji nije jedan front nego gusti splet mikro-frontova koji se spajaju) neće se stišati sve dok je generacija, koja je imala deset godina kada je na televiziji videla slike iz zatvora Abou Ghraib, sposobna da  daje žrtvena tela ubica-samoubica, i sve dok su u Londonu kao i u Kairu periferije pune mladih nezaposlenih koji su spremni da rade za 400 dolara. A to znači u narednih dvadeset godina.

Problem je što će se islamističko čudovište razgranati u evropskim gradovima. Rat je unutra.

4. Za internacionalu prekarijata

U određenom momentu, tokom 2011., pojavila se mogućnost da se stvori jedan jedinstveni pokret prekarne generacije u Londonu, Atini, Kairu i Moskvi. E to nam treba. Internacionala koja će spojiti kulturnu borbu protiv islamističkog fundamentalizma sa borbom protiv liberalističkog fundamentalizma. Prekarna internacionala koja je kadra da izgradi mrežu znanja protiv finansijskog kapitalizma (Knowledge against financial capitalism, KAFCA za one koji vole akronime kao ja koji možda bolujem od akutne «akronimije»). Prekarna internacionala sposobna da obori opšte mnenje Evrope koja brani svoje ekonomističke predrasude pa i dalje tone u depresiju i paranoju. Prekarna internacionala koja bi bila sposobna da uperi prst u bezumni paradoks koji produžava radno vreme kada tehnološki progres smanjuje nužno radno vreme.

Je li moguće da nismo sposobni da stvorimo jednu tako neophodnu stvar kao što je prekarna internacionala?

Ako nismo sposobni zaslužujemo ono što se sprema da nam se dogodi.

Franco Ferardi Bifo

Franco Berardi Bifo

3. februar 2015.

Preveo sa italijanskog: Saša Hrnjez

Print Friendly, PDF & Email
Share
Translate »