19 feb

CLASSE (Coalition large de l’Association pour une solidarité syndicale) MANIFEST: MNOGO MLADIH, JEDNA BORBA!

Za vreme kongresa 11. i 12. avgusta 2012. Classe je usvojila Manifest: Mnogo mladih, jedna borba. 
Ovaj tekst, koji su desetine hiljada studentskih organizacija širom sveta već usvojile, podseća nas da su borbe studenata u Kvebeku takođe znak solidarnosti sa stotinama hiljada mladih ljudi i studenata koji se širom sveta bore za kvalitetno obrazovanje koje je dostupno i državno.
Svetska ekonomska kriza koja je ekskalirala 2008. godine ostavila je duboke posledice. Moguće je uporediti ovu krizu sa onom iz 1929. godine. Snažno udarajući u srž sistema, prvo je pogodila SAD, dok se sada intenzivnije razvija i u Evropi. Međutim, efekte koje kriza ostavlja možemo videti na različitim primerima širom sveta.
Vlade su na isti način reagovale na pretnju koju kriza predstavlja njihovim zemljama: naterati mlade i radničku klasu da ispaštaju zbog krize. Sklopili su savez sa velikim biznisima i bankama, s ciljem da spreče opadanje profita. Oni zajedničkim snagama razrađuju planove štednje, koje uskraćuju istorijska prava radničke klase, što rezultira otpuštanjima, nametanjem prekovremenog rada, ostavljajući mlade bez mnogo opcija u budućnosti. 
Mladi danas žive u počecima ove duboke krize, biće u prilici da osete uslove života koji su još teži od onih u kojima su prethodne generacije živele. U Arapskom svetu kao i u Evropi, stopa nezaposlenosti predstavlja jednu zastrašujuću sliku, kao na primer u Španiji, gde stopa nezaposlenosti prevazilazi 50%.
Među njima, imigranti, žene, crnci i LGBT populacija trpe još više, svakodnevno se suočavajući sa predrasudama, nesigurnim radnim mestima kao i izuzetno niskim platama. Ovaj primer smo mogli videti 2010. godine pobunom omladine crnaca iz geta u Londonu. Budući da su ih mediji i međunarodne vlasti tretirale kao marginalizovane.
 
557057_10151059603829451_1345453250_n

Ekonomska kriza takođe ima veliki uticaj na obrazovanje. Bez obzira na nejednakost u svakoj zemlji, imperijalizam je pokrenuo ofanzivu na kvalitet i dostupnost na nivou svih stupnjeva javnog obrazovanja. Svake godine, vlada smanjuje budžet namenjen za obrazovanje, što je jasan pokazatelj da se obrazovanje ne nalazi na listi prioriteta. Posledice ovoga su nesigurna infrastruktura kao superstruktura nedostatak profesora, nekvalifikovani obrazovni kadar, nedostatak finansijske pomoći studentima itd. Ono što je dodatno pogoršalo situaciju jeste projekat koji univerziteti danas realizuju. Projekat koji preobražva diplome u tehnološki dodatak, uništavajući pritom osnovu učenja i istraživanja, sve to promovišujući kao ekspanziju upisa bez dodatnog finansiranja. Jedna od posledica ovog projekta, jeste privatizacija, bilo da je reč o direktnom refundiranju  naknada, bilo otvaranjem univerziteta pod kontrolom laboratorija i istraživanja.
Nužno je da se odbraniti visok kvalitet, državnog, besplatnog obrazovanja kao pravo svakog pojedinca. Pored borbe za demokratizaciju unutrašnjeg procesa donošenja odluka, mi zahtevamo više sredstava za obrazovanje, zato što je to jedini način da se demokratizuje pristup i da se garantuje finansijska pomoć studentima, univerzitetske menze, mesta u studentskim domovima, obdaništa. Moramo garantovati poštovanje autonomije univerziteta, da odluke donosi kompletno akademsko društvo. Uz svako sukobljavanje sa diktaturama i planovima štednje, odbrana javne svojine, kvaliteta visokog  obrazovanja su suštinski  zahtev mladih, koji se bore za obrazovanje koje će zadovoljavati potrebe i interese radničke klase.
Kao što smo već imali prilike da vidimo na transparentima u Placa de Solu u Španiji, ukoliko danas našoj generaciji nedostaje obrazovanja, zaposlenja, mesta za stanovanje, zdravstvenog osiguranja, njoj takođe manjka i straha. Mi smo demonstrirali boreći se za ove činjenice borbama širom sveta.
Omladina na bliskom Istoku i Severnoj Africi je povela pravu revoluciju, rušenje tridesetogodišnje diktature koja je vladala ugnjetavajući i predstavljajući se kao primer svetu. Svrgnute su diktature u Tunisu, Egiptu, Libiji, Jemenu, a trenutno se vodi i građanski rat u Siriji. Osamnaestodnevna okupacija Tahir trga, bila je simbol novog talasa borbe koja je zahvatila ceo svet. Ovaj metod okupiranja trgova, postao je simbol novog oblika mobilizacije.
Omladina je takođe pokazala volju i snagu za otporom i u Grčkoj, Španiji, Engleskoj, Portugalu, Italiji i Francuskoj. Kako ekonomska kriza dovodi u opasnost budućnost mladih, mi smo odlučili da izađemo na ulice, okupiramo univerzitete i da se suočimo sa represijom i sa vladom. Okupacioni pokret u Sjedinjenim Američkim Državama, doneo je na scenu centra svetskih zbivanja jednu od najvećih demonstracija viđenih u poslednjih nekoliko decenija. U Latinskoj Americi, Čileanski studenti uspeli su u organizovanju ogromnih mobilizacija, koristeći se velikom kreativnošću i hrabrošću u borbi protiv privatizacije javnog obrazovanja.
Sve ove borbe suočavaju se sa velikom represijom. Vlada se trudi da silom ućutka ova oglašavanja ogorčene omladine, koristeći se pritom svim mogućim sredstvima. Imali smo prilike da vidimo na stotine ubijenih kao i hiljade političkih zatvorenika, mnogo bombi, suzavaca, smrtonosnih oružja. Uprkos tome, otpor raste.
Trebalo bi da naučimo dosta iz ovih momenata velikih sukoba. Pre svega, mladi moraju imati za saveznika u ovoj borbi  organizovanu radničku klasu. Moramo podići zastavu jedinstva studenata i radnika, oživeti tradiciju Maja ‘68. godine, kao i mnogih drugih trenutaka kroz istoriju. Ovim bi se stvorila dobitna kombinacija eksplozivne energije mladih i iskustva i moći onih koji proizvode bogatstvo u našem društvu. Tek zasnivanjem ovakvog saveza biće omogućeno svrgavanje diktature u Arapskom svetu.
Nije slučajnost što je tokom noći u kojoj se rušila vlast Mubaraka u Egiptu, održan trodnevni štrajk radnika na Sueckom  kanalu. Samo uz ovo savezništvo će se omogućiti poraz planova protiv štednje i osigurati da radnička klasa i omladina ne ispaštaju zbog krize.
Druga lekcija koju moramo naučiti jeste da svaka borba studenata i omladine ujedinjenih sa radnicima u celini koristi jačanju ovih organizacija na jedan nezavisan i demokratski način. Ove zajednice bi trebalo da postave stvaranje međunarodnih veza, kao jedan od prioriteta. Bez obzira na neravnomeran razvoj različitih zemalja, kao i njihove kulturološke razlike, ritam i oblik koji ekonomska kriza može imati, postoji jedna stvar koju sa sigurnošću možemo tvrditi: Naše generacije se suočavaju sa zajedničkom stvarnošću. Ukoliko smo napadnuti zajedno na isti način moramo i uzvratiti. Moramo uspostaviti jake veze među omladinskim organizacijama, kako bismo bili u mogućnosti da se borimo i sanjamo o boljoj budućnosti. Borićemo se neustrašivo, borbenim duhom i pozivamo sve studentske organizacije i omladinu da se pridruže ovoj borbi.
 
 
Profesorski manifest – za zaštitu demokratije i prava na studentski protest
 
Mi smo profesori na institucijama za visoko školsko obrazovanje. Naš posao je da studentima otvorimo kritičke horizonte po pitanju realnosti i da im ponudimo drugačije poglede na svet. Sebe ne vidimo kao puke agente reprodukcije društvenog poretka, a svakako ne kao oficire represije kojom je državna vlast Kvebeka odlučila prezrivo da napadne zajednice studenata.
Mi odbijamo ovaj zakon kojim vlada Kvebeka pokušava da stvori lanac poslušnosti s namerom da sistematski napadne slobodu udruživanja, prava na demonstracije i šire posmatrano, bilo kakav oblik „zajedničkih akcija“ u visoko-obrazovnim ustanovama. (U Kvebeku: Fakulteti i univerziteti). Niko ne može da ugrozi pravo studenata da primaju instrukcije. Niko ne može indirektno ili direktno da doprinese, da uspori, degradira ili pak odloži ponavljanje ili nastavak nastave. Okupljanja koja bi mogla da ugroze nastavu zabranjena su u okviru od 50m udaljenosti od same zgrade. Udruženja profesora i studenata pod pretnjom plaćanja visokih novčanih kazni, imaju obavezu da postupaju u skladu sa ovim odredbama. Pod izgovorom zaštite prava  na pohađanje nastave, ovaj neverovatno svirep zakon time omogućava modus vlasti koji se bazira na administrativnoj, sudskoj i policijskoj represiji svih onih koji bi se organizovali protiv takvih principa ili da odbrane poziciju generalne skupštine, uključujući i pozicije koje se tiču pristupačnosti visokog obrazovanja.
Mi smatramo da je neprihvatljivo da profesori u Kvebeku budu postavljeni kao šrafovi u ovom orvelovskom sistemu. Sa jedne strane, vlada govori profesorima da ignorišu kolektivne odluke donete demokratskim načinom na studentskim skupovima, da nauče studente koji se predstavljuju učionicama i „zbog“ kojih se ti kursevi zapravo i održavaju i da na taj način kazne one koji se pridržavaju svojih prava na štajk. Ovo je direktan napad na slobodu političke svesti profesora. Sa druge strane, akademska sloboda profesora može biti ugrožena ne samo u smislu obrazovnih institucija, već i otpuštanjem profesora zbog pomaganja ili eventualnog podstcianja osoba koje ne delaju u skladu sa ovim zakonom.
Mi odbijamo takav vid zloupotrebe našeg rada. Branimo i uvek ćemo braniti obrazovanje koje se neće ućutkati pred diskusijama kao i obrazovanje sposobno da stvara snažna uverenja i konkretne prakse.
Mi odbijamo da učestvujemo u svetskoj produkciji koju karekteriše rat protiv svih po tržišnoj logici, međusobno nadziranje, informante, autocenzuru i strah.
Odbacujemo ideju po kojoj bi trebalo da poštujemo ugovor između akademskih institucija i studenata, koja legitimiše nasilje od strane države protiv kolektivnih i zajedničkih prava – prava na udruživanje, slobodno izražavanje mišljenja, kao i slobodu donošenja kolektivnih odluka da slobodno izrazimo mišljenje i da demonstriramo.
Potvrđujemo da su odluke donete na demokratski način od strane udruženja čiji je legitimitet priznat zakonom, što ga čini legitimnim. Mi poštujemo studentski štrajk. Prepoznajemo njihovo pravo da protestuju u svojim obrazovnim institucijama kao i pravo da prekinu aktivnosti koje se tamo odvijaju, jedinim sredstvom koje oni poseduju – pregovaračkom moći.
Mi ne znamo kako da ih učimo protivno ovim načelima.
 
 
 
Prevod sa engleskog: Jelena Stanković
Print Friendly, PDF & Email
Share
Translate »