Category Archives: Tekstovi

11 dec

Andrea Jovanović, NEPRIJATNOST ZVANA MELANIJA TRAMP

 Непријатност звана Меланија Трамп

 

Сваки политички догађај зачињен је понеким фетишом.[1] „Феномен“ Меланије Трамп, нове америчке прве даме, за савремено либерално друштво је одвећ „обичан“ да би спадао у домен скандала, али довољно забаван да би одударао од релативно типизиране представе онога што супруга „најмоћнијег човека на свету“ треба да буде. С обзиром на професију фото-модела и неамеричко порекло, Меланија је током кампање остала необично изван главног фокуса медија и директних напада политичких ривала њеног мужа – демократа.

Имали смо прилике да поново видимо њене експлицитне фотографије по насловицама, то је тачно. Но шта је пар голих слика у 21. веку наспрам провокативних „твитова“ највећег кловна у историји кандидата за америчког председника, Доналда Трампа? Не ради се, међутим, само о томе да је Меланија током целе кампање била у сенци свога мужа. Ради се и томе да тзв. слатшејминг (облик стигматизације на основу либералнијих сексуалних погледа, изгледа, занимања) демократској струји, посебно у тренутку када се готово читава Хиларина кампања фокусира на феминизам и права жена, једноставно не стоји и наводно иде против вредности које заступа.

Меланија ће се, међутим, ипак испоставити као занимљив фетиш ове политичке епизоде у Америци. Прича о њој нам може открити симптоматичне тренутке, болне за прогресивну „феминистичку“ потку демократа, оваплоћену у захтеву за првом женом председницом Америке.

 

Read More

10 sep

Andrea Jovanović, ŽENE NI NA NEBU NI NA ZEMLJI

Tekst je u nešto skraćenoj verziji objavljen u kulturnom dodatku Politike 3.septembra 2016, pod naslovom Zašto žene idu u crkvu

 

ŽENE NI NA NEBU NI NA ZEMLJI

Andrea Jovanović

 

Žena u Srbiji danas kuva, čisti i pere bivajući razapeta između dva spasilačka pokreta – pravoslavlja i liberalnog feminizma. Svaki od njih pretenduje da je njegov recept o tome kako život žene treba da izgleda upravo onaj ispravni, koji će joj olakšati Isusove muke i od nje načiniti „pravu ženu“. Pravoslavna crkva propisuje različita ograničenja na modele ženskog ponašanja i promoviše figuru žene kao skromne, brižne i ćutljive majke. Raznovrsne feminističke organizacije kritikuju crkvenu poziciju, zastupajući zapadnjački model uloge žene i specifično evrocentrično razumevanje ravnopravnosti polova.

Direktni sukobi ove dve pozicije bili su učestaliji i vatreniji tokom devedesetih, kada se može reći da je crkva igrala znatno važniju ulogu u političkom životu Srbije nego danas. I tokom dvehiljaditih, feministkinje, a posebno uočljivo – organizacija Žene u crnom, posvećivale su temi „žene u pravoslavlju“ određeni prostor na svojim konferencijama ili u naučnim zbornicima. Konačno, krajem juna ove godine, na Filozofskom fakultetu u Nišu organizovana je međunarodna naučna konferencija posvećena temi religije i roda.

Read More

10 mar

Ivan Radenković, Zašto nam privatne penzije ne garantuju sigurnost?

Tekst je prvobitno objavljen na postalu MAŠINA

ZAŠTO NAM PRIVATNE PENZIJE NE GARANTUJU SIGURNOST?

Ivan Radenković

Nakon višedecenijskog urušavanja javnog penzijskog sistema, ljudi su sve više prinuđeni da dodatno štede kod privatnih penzijskih fondova. Ujedno, javnost ostaje uskraćena za ozbiljnu analizu kako razloga urušavanja “državnih” penzija, tako i pouzdanosti privatnog „samostaranja“. Ponavljanjem floskule da je privatno efikasnije od javnog, vlast obezbeđuje državnu podršku privatnom kapitalu a ne njenim građanima.

U maglovitom svetu u kojem se društvenim rizicima upravlja finansijskim instrumentima postoji uvreženo verovanje da problemima penzijskog sistema treba prići sa čisto tehničke strane. Pogotovo u vremenima teških i bolnih reformi. Međutim, veoma često se događa da takav pristup u sferi društveno-ekonomskih odnosa zapostavlja upravo ono što je u tim odnosima specifično društveno, a tiče se socijalne politike jedne zemlje. Trenutna situacija sa isplatama penzija više je nego dramatična s obzirom na to da je javni sistem tekućeg finansiranja penzija sistematski urušavan prethodnih trideset godina, usled čega su rast stope nezaposlenosti kao i imovinska baza penzijskog fonda ozbiljno metastazirali, paralelno sa smenama „reformističkih“ političkih struktura.

Danas je javni penzijski sistem u nemilosti autoritarne države koja određuje njegovu ekonomsku logiku. Sva je prilika da će javne penzije koegzistirati s različitim privatnim oblicima penzijskog osiguranja, a cena toga biće njihova društvena beznačajnost. Pošto će javne penzije u najvećem broju slučajeva biti nedovoljne za život u starosti, ljudi će biti prinuđeni da dodatno štede kod privatnih penzijskih fondova. Posledica ovoga je da se sve veći broj ljudi vodi nametnutom logikom samostaranja, odnosno logikom koja kaže da se pojedinci i pojedinke moraju brinuti sami o sebi (i u starosti), bez oslanjanja na bilo kakve (društvene) institucije. 

sandy-skoglund

Read More

18 dec

Maja Solar, OD ZEMLJE ZA LJUDE DO ZEMLJE ZA KAPITAL

Tekst je objavljen na sajtu ''Mašina''

 

OD ZEMLJE ZA LJUDE DO ZEMLJE ZA KAPITAL

Maja Solar

 

Priča o zemlji, koju bi ispričao bilo koji ''modernizator'' svog vremena koji se kune u oslobađanje produktivnosti, individualne slobode i ekonomskog progresa koji izviru iz neprikosnovene i maltene svete institucije privatnog vlasništva, mogla bi da ide ovako: jednom davno bili su neki koji su ogradili zajedničku zemlju. Oni su bili nosioci progresa, jer neprivatizovano zemljište je bilo jalovo, neraskrčeno ili ne-toliko-produktivno, baš zato što navodno niko nije imao interesa da ga poboljšava, unapređuje i obrađuje dok nije postalo njegovo, privatno. Bili su naravno i oni koji su se tome protivili, u toj vrsti literature su predstavljani kao kočničari progresa. Svi oblici zajedničkog vlasništva su prikazani kao oblici vlasništva koji koče uvećanje produktivnosti i ne oslobađaju kreativne energije preduzetništva.

U toj priči jedni su, dakle, marljivi, štedljivi i preuduzimljivi, dok su drugi lenji, rastrošni ili naprosto nezainteresovani za poboljšanje zemljišta, a možda se samo nisu prvi dosetili da prigrabe za sebe ono što je bilo zajedničko. Ovi prvi su, navodno, svojim radom, zalaganjem i štedljivošću nagomilali bogatstvo, dok su ovi drugi ostali bez ičega i bili primorani da prodaju vlastitu radnu snagu. I tako je nastao kapitalizam…

Naravno, ako nam nije stalo do ispredanja mitskih priča, onda se moramo okrenuti istoriji i videti da je stvar bila stravično surova. Narativ o prvobitnoj akumulaciji ispričan kao moralna fabula o vrednima i dosetljivima naspram lenjih i nepreduzetnih predstavlja slikovito opravdanje kapitalističkog režima vlasništva. Ali, realna istorija pokazuje da je stvar bila daleko od idile i da je zapečaćena silom, brutalnošću i nezapamćenim nasilnim izvlaštenjem velikog dela stanovništva. Ideolozi svetog prava privatnog vlasništva prikazuju istoriju kapitalizma zasnovanu na vrednoći, radinosti, štedljivosti i povećanju proizvodnosti rada, dok istorija zapisuje ograđivanja, proterivanje, eksproprijaciju stanovništva, pljačkanje i ubijanje, strahovito siromaštvo i glad. Kapitalizam je nastao u krvi i nasilju.

man-digging-potatoes-no-border

Read More

22 nov

Nada Vidović, VODA KAO JAVNO DOBRO SVIH GRAĐANA

VODA KAO JAVNO DOBRO SVIH GRAĐANA

Nada Vidović

 

Krajem 2002, UN su proglasile vodu „društvenim i kulturnim dobrom“,

a ne „ekonomskom robom“, dok se prema trenutnim politikama dešava upravo suprotno.

 

Najvažniji strateški resurs današnjice je svakako nafta. Zbog nje su se vodili i dalje se vode ratovi. Naučnici  procenjuju da zalihe nafte ima dovoljno za sledećih šezdeset godina. Međutim, svet je suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snabdevanja vodom. Ujedinjene nacije su upozorile na prognozu da će sredinom 21. veka čak 1,2 milijarde ljudi biti suočeno sa nedostatkom vode[1], jer broj stanovnika planete raste a vodeni resursi su sve manji, stoga stručnjaci pozivaju svet na takozvanu "plavu revoluciju". Najcrnje prognoze, koje iznosi Kevin Votkins, direktor kancelarije Programa UN za razvoj, predviđaju čak i ratove za zalihe pijaće vode.

U studiji Petera Gleicka, suosnivača i direktora Pacifik instituta u Ouklendu, stoji kako se samo od 2010. do 2013. zbog vode u svetu vodio 41 oružani sukob. Jedan u Okeaniji, šest u Aziji, osam u Latinskoj Americi, 11 u Africi i 15 na južnoj hemisferi. Svi ovi sukobi su naizgled bili verski, politički i ekonomski, ali su u suštini bili borba za pijaću vodu.

Problem postaje još veći ako se zna da će većinu žednih i u budućnosti činiti nerazvijene zemlje Trećeg svijeta, posebno one iz područja subtropske Afrike.

Upravo zbog neracionalnog korišćenja vodnih resursa i iskorišćavanja bez ikakvih skrupula prirodnih dobara, čovek je došao u situaciju da nedostatak vode ubija više ljudi na svetu nego ratovi. Tužna istina jest da voda zbog svog značaja nije samo izvor života, nego na žalost i profita. Voda je već postala ne samo  ključni energent nego i oružje za ostvarivanje političkih ciljeva.

nadin tekst slika

Read More

15 nov

Gabor Balaž, Izveštaj o građanskom ratu

Gabor Balaž

IZVEŠTAJ O GRAĐANSKOM RATU

(Balázs Gábor – rednews.hu, objavljen: 15. jun 2015)

 

„Sens-tu comme un parfum de révolution qui flotte dans l'air?

Par delà les nations, la révolte est planétaire

Ca ne sent pas la rose, non, ça sent plutôt le souffre

De ces moments de l'histoire où la roue tourne jusqu'à t'en couper le souffle”

 

Pravo da vam kažem, u nevolji smo. To je uglavnom jasno i onima koji inače ništa ne primećuju: Islamska država, terorizam, "izbegličko pitanje", neopisiva varvarizacija periferije kapitalističkog poretka, neopisiva varvarizacija centra kapitalističkog poretka, države koje se urušavaju, žrtvovana evropska generacija, prosečni dan jednog kineskog radnika… I, bože gospode, šta ako su ove pojave još i međusobno povezane?

Šta ako je aktuelna kriza kriza valorizacije kapitala, pa ljudski rad, koga je sve manje, stvara sve manje vrednosti, dakle, i sve manje profita – pritom, deluje da će se i rezerve ovog procesa iscrpeti? Ako je poslednji eksperiment namenjen održanju poretka bio neoliberalizam, odnosno uzimanje kredita, to jest “profit koji je podignut pre realizacije"? Ukoliko je rad od sve manje koristi u proizvodnji društvenog bogatstva, što ima za posledicu sve manju mogućnost proizvodnje realnog viška vrednosti koja se zasniva na eksploataciji rada?

Šta ako je treća industrijska revolucija, revolucija mikroelektronike, počev od 1970-ih, učinila ljudski rad u tolikoj meri "nepotrebnim" da za poravnanje više nije sposoban ni jedan kompenzatorski mehanizam? Ukoliko počev od tada poredak robne proizvodnje svoj opstanak ima da zahvali pre svega "fiktivnom kapitalu", to jest novcu koji nije rezultat vrednosti stvorene iskorišćavanjem ljudske radne snage, već špekulacija i kredita, i koji nema drugu osnovu do profita koji će se realizovati u budućnosti (koji je, istina, ogroman, ali čija je karakteristika upravo to da se ne može realizovati)?

Šta ako više ne živimo "cikličnu" krizu kapitalizma ili njegovu krizu "rasta" već kraj jedne istorijske epohe, kada ne možemo znati da li nam budućnost donosi bolji svet, ili eru užasa u kojoj će većina čovečanstva biti beskorisna čak i za eksploataciju, u kojoj većina ljudi postaje "suvišna" (za valorizaciju kapitala)? Ukoliko su neokejnzijanski paketi za "stimulaciju ekonomije", baš kao i mere štednje, nemoćni pred krizom, jer nisu u stanju da "otvore nova radna mesta" : osnovni problem je upravo "kraj rada"?

Periferija kapitalizma se za to vreme survava u totalni varvarizam: zadnji čas je počeo sa padom tzv. "modernizacije sustizanja" negde početkom devedesetih godina. Aktuelni krah na periferiji ujedno signalizira i poslednji neuspeh neoliberalnog eksperimenta (Gadafijeva Libija je možda najtipičniji primer za sve to). Za to vreme kapitalizam hrli napred: prema jednom novom, permanetnom svetskom/građanskom ratu, čiji smisao nije u suočavanju imperijalističkih velesila zarad ponovne podele sveta, već u permanentnom održavanju reda na ruševinama raspadajućih država, zarad održavanja strujanja vrednosti.

U jednom takvom poretku, u kojem niko ne ume da upravlja mašinom koja se otela kontroli.

islam_france

Read More

Translate »