06 nov

Serž Alimi, LENJINOVO STOLEĆE

Tekst je objavljen u srpskom izdanju novina Le Monde Diplomatique, oktobarski broj 2017.

SERŽ ALIMI

Lenjinovo stoleće

SSSR: Savez sovjetskih socijalističkih republika. Najpre, ime se ne odnosi na teritoriju već na ideju svetske revolucije. Njene granice će biti granice pobune koja je trijumfovala u Rusiji, a potom granice pobedničkih pobuna na drugim mestima. U gornjem levom uglu ogromne crvene zastave, srp i čekić simbolizuju novu državu čija će prva nacionalna himna biti Internacionala.

Osnivač Sovjetskog Saveza je bez sumnje internacionalista. Lenjin je dobar deo svog života profesionalnog revolucionara proveo u egzilu (Minhen, London, Ženeva, Pariz, Krakov, Cirih, Helsinki…) i učestvovao je u gotovo svim velikim debatama radničkog pokreta. Aprila 1917, po povratku u Rusiju u kojoj je izbila revolucija i car abdicirao, voz je u sred Velikog Rata prolazio nemačkom teritorijom kada je Lenjin čuo Marseljezu, pesmu koja za njegove drugarice i drugove inkarnira Francusku revoluciju. Ova referenca je, u mnogim aspektima, u Lenjinovim tekstovima prisutnija od istorije carističke Rusije. Delovati jednako dobro kao jakobinci – „najbolji primer demokratske revolucije i otpora monarhističkoj koaliciji“ (1) – i trajati duže od Pariske komune: to su bile njegove opsesije. Nacionalizmu u tome nije bilo mesta.

Ilustracija za dečju knjigu Kako je pobedila revolucija, objavljenu 1930. u SSSR

05 sep

Maja Solar, Da li se vrućina vraća u naš grad?

Tekst je izvorno objavljen na sajtu Mašina

Maja Solar

Da li se vrućina vraća u naš grad?

Tropske vrućine ne možemo pobediti klima uređajima, niti složenijim strategijama prilagođavanja. Uspeh obećava samo borba protiv pravog uzroka klimatskih promena.

Znate onu čuvenu rečenicu koju je Marija Antoaneta uputila gladnom francuskom narodu bez hleba: Pa neka jedu kolače? E pa ne postoje čvrsti istorijski dokazi da je ona to izgovorila. Ali zato su se za vreme velikih vrućina u srpskim medijima zaista izgovarali saveti u sličnom tonu: Vruće vam je? Upalite klimu. Nekima je doduše palo na pamet da klima uređaji, za koje je u Srbiji potrebno izdvojiti skoro celu platu (ne uključujući novac za instalaciju, servisiranje i skuplju struju), nisu toliko dostupni ljudima, pa su davali još „briljantnije“ savete: Ako vam je vruće, provodite vreme u (klimatizovanim) hipermarketima.[1]

Dijapazon saveta, recepata i trikova za preživljavanje tropskih vrućina uglavnom se odnosio na pokušaje olakšanja situacije: ne izlaziti napolje od 11h do 17h i izbegavati direktno izlaganje suncu, koristiti kreme sa visokim zaštitnim faktorom i šešire, u neklimatizovanim prostorijama staviti hladne čaršave na prozore, piti puno vode, jesti laganiju hranu, boraviti u hladu, nositi svetliju odeću…

I dok su recepture kojima ljudi pokušavaju olašati situaciji razumljive i važne, problematično je to što se njihovim medijskim potenciranjem stvar normalizuje. Vrućina se ispostavlja kao neminovnost, kao prirodna nepogoda koja nas je zadesila, pa čak i kao mistična sila (zanimljivo je da se ovogodišnji letnji tropski talas naziva Lucifer) spram koje smo nemoćni. Jedino što nam preostaje jeste da prihvatimo stvar kao normalnu pojavu i da se adaptiramo.

Da stvar bude još gora, ukoliko se nismo adekvatno prilagodili novoj temperaturnoj situaciji, onda smo iz vizure diskursa normalizacije sami krivi ako se razbolimo ili nas zadesi nešto još strašnije zbog vrućine. Ipak, sve toplija leta nisu normalan tok klimatskih kretanja, a pogotovo se ne događaju sama od sebe nezavisno od društvenog faktora. Preciznije, sve veće vrućine i ostali ekstremni klimatski uslovi su posledica kapitalističkog načina proizvodnje i profitne funkcije koja određuje dinamiku društva.

30 avg

Ivan Radenković, Čemu služe strane investicije u Srbiji?

Tekst je izvorno objavljen u srpskom izdanju Le Monde Diplomatique, br. 26, septembar 2017.

Ivan Radenković

ČEMU SLUŽE STRANE INVESTICIJE U SRBIJI?

Strani investitori ne dolaze u Srbiju samo zbog jeftine radne snage, već i zbog drugih pogodnosti: tržišta, prirodnih resursa i izdašnih državnih subvencija. Pored toga, postoji korelacija između stranih direktnih investicija i rasta zaduženosti, eksplozije uvoza na uštrb izvoza, finansijskih špekulacija i izbegavanja poreza. Uprkos vladinoj retorici, strane investicije veoma malo doprinose privrednom rastu.

Pamtite li pogled koji je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović uputila američkom predsedniku Donaldu Trampu na nedavno održanom samitu NATO-a u Briselu? Fotografije hrvatske predsednice pokrenule su lavinu zabavnih memova i tvitova. Taj pogled, to identično divljenje u poniznosti i čežnji, uvijeno u pozu ličnog integriteta, možemo videti i na našem predsedniku kada gleda stranog investitora. Već dugo vremena, u Srbiji svaka vlast tako gleda na strane investore: čežnjivo i predano investira u objekt želje očekujući da se na njih prelije sva njihova sila, harizma i uticaj. To je nekako i razumljivo, jer često razni oblici političke mimikrije u zemljama perifernog kapitalizma predstavljaju kompenzaciju za gubitak ekonomsko-političkog kompasa. Nije dovoljno biti dobar i disciplinovan komprador, potrebno je ući u sliku velikih agenata kapitala i u njoj se izgubiti.

18 avg

Ivan Radenković, Stabilnost i strane investicije

Tekst je objavljen na regionalnom web portalu BILTEN

Ivan Radenković

STABILNOST I STRANE INVESTICIJE

Nedavno je visoki zvaničnik State Department-a Brian Hoyt Yee, u poseti regionu, izjavio kako su jedino američke kompanije koje su sklone avanturizmu i riziku do sada investirale u Srbiju, jer uslovi za investiranje na zapadnom Balkanu ne odgovaraju standardima koje promoviše State Department. Iako je rizik već poslovično slavljen kao motorna snaga kapitalizma, postkrizni period ipak zahteva od američkih zvaničnika trezvenost i osetljivost na pitanja upravljanja rizikom, tako da ključan pojma postaje stabilnost. Navodni rizik o kome Hoyt govori sastoji se u nedovoljnoj demokratizacije zemlje, zbog čega State Department američkim kompanijama uskraćuje preporuku za ulaganje u Srbiju sve dok se demokratske reforme u sferama vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i ljudskih prava ne sprovedu do kraja. Iako ovoj izjavi oštro protivreči činjenica da su skoro sve novije zapadno-balkanske ’stabilitokratije’ odlučno usmerene ka garantovanju političko-ekonomske stabilnosti a ne demokratizacije, evidentno je da procesi demokratizacije nisu uopšte neophodni za priliv stranih investicija. Štaviše, u većini slučajeva predstavljaju direktnu prepreku. Hoyt je svojom izjavom možda implicitno dao samo signal da SAD ne smatra zapadni Balkan dovoljno dobrim mestom za izvoz američkog kapitala, pošto su profitne stope američkih kompanija u zemljama poput Bangladeša ili Vijetnama i dalje veće nego u balkanskim zemljama.

27 jun

David Garsija, ROBOVI XXI VEKA U KATARU

Tekst je objavljen u srpskom izdanju novina Le Monde Diplomatique i prenesan na sajtu Novi Plamen

DVA MILIONA STRANIH RADNIKA NA MILOSTI „SPONZORA“

Robovi XXI veka u Kataru

U želji da učini svoje bogatstvo moćnim i uticajnim, Katar podiže ugled kao organizator svetskog prvenstva u fudbalu 2022. Ali, velika gradilišta i procenat nesreća na njima otkrivaju arhaičnost i brutalnost sistema sponzorstva stranih radnika.

PIŠE DAVID GARSIJA*

Tiho, kreće naš konvoj. Ne sme da privuče pažnju policije, koja prati radoznalce previše zainteresovane za sudbinu stranih radnika. Utonule u mrak, pojavljuju se poređane barake oko prašnjave staze. Sa fasadom bez maltera i sa napuštenim ruševinama posvuda, ovaj „radnički kamp“ izgleda kao slam. Al Rajam, drugi grad Katara, će biti domaćin nekoliko utakmica Svetskog kupa 2022. na ograđenom stadionu Ahmed Bin Ali.

Desetak indijskih i nepalskih radnika koji su smešteni otprilike 25 km severo-zapadno od Dohe (glavnog grada) je primilo sindikalnu delegaciju Međunarodnog saveza za drvo i građevinarstvo (Fédération internationale du bois et du bâtiment). U maloj spavaonici od 9 kvadratnih metara je natrpano 8 kreveta sa prljavim i dotrajalim dušecima. „Prošlo je 4 meseca kako nismo plaćeni“, žale se uglas. Bez resursa i proizvoda za zadovoljenje primarnih potreba, 80 stanara se zadužilo kod lokalnih trgovaca, beskrupuloznih kao što su i njihovi poslodavci. Ovim dugovima se dodaju i pozajmice za ilegalno plaćanje komisije, koje zahtevaju agencije iz zemalja preko kojih su došli i koje su ih povezale sa poslodavcima u Zalivu. Mršava novčana pomoć koju uspevaju uštedeti se šalje porodici koja je ostala u zemlji.

25 jun

Mari-Noel Rio, POVRATAK SMEHA BERTOLTA BREHTA

Prevod teksta je objavljen u 24. broju srrpskog izdanja novina Le Monde Diplomatique

TEATAR

Povratak smeha Bertolta Brehta

Zbog toga što je gledaocu omogućio zadovoljstvo oslobađanja od lažne očiglednosti koju skriva raspored mesta, Bertolt Breht je otvorio radikalno novo polje pozorišne reprezentacije – u pogledu forme i u pogledu svrhe. Ovaj veliki potres je od početka slavljen u Francuskoj, a onda je malo po malo neutralizovan. Njegov stidljivi povratak predstavlja znak smelosti radosnog mišljenja.

PIŠE MARI-NOEL RIO*

Bertolt Breht je u Francuskoj otkriven 1954. sa predstavljanjem komada Majka hrabrost i njezina deca u izvođenju Berlinskog Ansambla na Međunarodnom festivalu teatra u Parizu. To je bio događaj bez presedana. (1) Théâtre national populaire (TNP), pozorišta nastala decentralizacijom i razne trupe: svi su pozdravili i odmah podržali revoluciju koju je nemački pisac dao pisanju i teatarskoj praksi. Elan će, međutim, postepeno izbledeti i izazovi njegovog rada će postati skriveni, a ponekad i iskrivljeni. Razlozi za ovo brisanje osvetljavaju i fenomen današnje inverzije: povratak Brehta.

Otto Dix, The Seven Deadly Sins