Category Archives: Tekstovi

29 dec

Maja Solar, OD TELA DO RADNE I RAĐAJUĆE MAŠINE ILI KAKO JE NASTAO KAPITALIZAM

Maja Solar

 

OD TELA DO RADNE I RAĐAJUĆE MAŠINE

ILI KAKO JE NASTAO KAPITALIZAM[1]

 

(Prikaz knjige Silvije Federiči ''Kaliban i veštica. Žene, telo i prvobitna akumulacija'', Burevesnik, Beograd 2013. Prevod: Aleksa Golijanin)

 

Priča o Kalibanu i veštici Sikoraks (i drugim mnogolikim figurama koje metonimijski defiluju ovom istorijskom arenom – seljanka, seljak, radnica, radnik, neradnica, neradnik, prostitutka, buntovnica, buntovnik, starica, starac, žena ili muškarac koja*i se samostalno izdržava, pripadnik*ca neke jeretičke skupine, ropkinja, rob…), uopšte nije priča o njima kao individuama, kao figurama koje nose neke individualne karakteristike i individualne priče – koje bi nas trebale zabavljati, rastužiti, fascinirati, plašiti, uzrujavati, skandalizovati… Ove figure i likovi su zapravo nosioci nečeg drugog, što ih ujedno i određuje i o čemu se radi u ovoj priči. Ove figure su nosioci društvenih odnosa. Dakle priča o šekspirovskim likovima, Kalibanu i veštici, nije priča o robu i njegovoj majci sa natprirodnim moćima, nego je priča o uspostavljanju novih društvenih odnosa koji su nastali sa kapitalizmom. U tom smislu, Kaliban i veštica su ovde samo metafore, simboli ili dramatis personae iza čijih maski se kriju društveni odnosi. Reč je odnosima zasnovanim na klasi, rasi i polu, reč je o proleterskim, antikolonijalnim i ženskim borbama. Znamo da su društveni odnosi deo određenih sistema proizvodnje, čija istorija nije nimalo idilična i daleko je od priče o egalitarnosti. Ni robovlasnički, ni feudalni, ni kapitalistički sistemi proizvodnje nisu bili egalitarni sistemi, stoga su društveni odnosi koji su deo ovih sistema uvek bili napeti, antagonistički, odnosi sukoba. Tako je priča o društvu najpre priča o otporu.

 

Read More

Share
28 dec

Mona Šole, ZA I PROTIV GARANTOVANOG DOHOTKA

Mona Šole

ZA I PROTIV GARANTOVANOG DOHOTKA

Govoriti o uvođenju osnovnog dohotka bez preciziranja šta se misli pod time je kao da razgovaramo o usvajanju mačke a da ne znamo je li reč o mačiću ili o tigru“, napominje direktor istraživanja na finskom Institutu za socijalno osiguranje Kela (1). Ideja osnovnog dohotka, međutim, u poslednjih nekoliko meseci nailazi na sve veći odjek u i van Evrope. Pristalice na prvu loptu se ne mogu odbraniti od utiska da vide mačiće, tigrove i različita hibridna stvorenja koja jure u svim pravcima pred njihovim zapanjenim pogledom.

Naravno, oko minimalne definicije osnovnog dohotka se svi slažu. Svaka individua bi od rođenja do smrti trebalo da prima od zajednice redovnu sumu, bez uslova i kompenzacije, pored drugih prihoda – uključujući i one od posla. U verzijama levice, iznos zamišljene sume se kreće u blizini minimalne plate (2), dovoljno visoke za pokrivanje osnovnih potreba (oko 1000 eura), što bi omogućilo osobi da odbije posao koji je nezanimljiv, štetan i/ili loše plaćen (3). Radi se o prepoznavanju različitih oblika doprinosa koje svako može dati društvu: plaćeni ili neplaćeni rad, edukacija (radi zapošljavanja ili radi preorijentacije), pomaganje bližnjima, udruženo investiranje, stvaralaštvo itd. Jedan od aktuelnih branioca leve verzije u Francuskoj, Batist Milondo (4), ovome pridodaje i drastične mere za smanjenje nejednakosti: vrlo progresivan porez na dohodak, porez na nasledstvo, uspostavljanje maksimalnog dohotka (na skali od jedan do četiri) (5).

Read More

Share
11 dec

Andrea Jovanović, NEPRIJATNOST ZVANA MELANIJA TRAMP

 Непријатност звана Меланија Трамп

 

Сваки политички догађај зачињен је понеким фетишом.[1] „Феномен“ Меланије Трамп, нове америчке прве даме, за савремено либерално друштво је одвећ „обичан“ да би спадао у домен скандала, али довољно забаван да би одударао од релативно типизиране представе онога што супруга „најмоћнијег човека на свету“ треба да буде. С обзиром на професију фото-модела и неамеричко порекло, Меланија је током кампање остала необично изван главног фокуса медија и директних напада политичких ривала њеног мужа – демократа.

Имали смо прилике да поново видимо њене експлицитне фотографије по насловицама, то је тачно. Но шта је пар голих слика у 21. веку наспрам провокативних „твитова“ највећег кловна у историји кандидата за америчког председника, Доналда Трампа? Не ради се, међутим, само о томе да је Меланија током целе кампање била у сенци свога мужа. Ради се и томе да тзв. слатшејминг (облик стигматизације на основу либералнијих сексуалних погледа, изгледа, занимања) демократској струји, посебно у тренутку када се готово читава Хиларина кампања фокусира на феминизам и права жена, једноставно не стоји и наводно иде против вредности које заступа.

Меланија ће се, међутим, ипак испоставити као занимљив фетиш ове политичке епизоде у Америци. Прича о њој нам може открити симптоматичне тренутке, болне за прогресивну „феминистичку“ потку демократа, оваплоћену у захтеву за првом женом председницом Америке.

 

Read More

Share
10 sep

Andrea Jovanović, ŽENE NI NA NEBU NI NA ZEMLJI

Tekst je u nešto skraćenoj verziji objavljen u kulturnom dodatku Politike 3.septembra 2016, pod naslovom Zašto žene idu u crkvu

 

ŽENE NI NA NEBU NI NA ZEMLJI

Andrea Jovanović

 

Žena u Srbiji danas kuva, čisti i pere bivajući razapeta između dva spasilačka pokreta – pravoslavlja i liberalnog feminizma. Svaki od njih pretenduje da je njegov recept o tome kako život žene treba da izgleda upravo onaj ispravni, koji će joj olakšati Isusove muke i od nje načiniti „pravu ženu“. Pravoslavna crkva propisuje različita ograničenja na modele ženskog ponašanja i promoviše figuru žene kao skromne, brižne i ćutljive majke. Raznovrsne feminističke organizacije kritikuju crkvenu poziciju, zastupajući zapadnjački model uloge žene i specifično evrocentrično razumevanje ravnopravnosti polova.

Direktni sukobi ove dve pozicije bili su učestaliji i vatreniji tokom devedesetih, kada se može reći da je crkva igrala znatno važniju ulogu u političkom životu Srbije nego danas. I tokom dvehiljaditih, feministkinje, a posebno uočljivo – organizacija Žene u crnom, posvećivale su temi „žene u pravoslavlju“ određeni prostor na svojim konferencijama ili u naučnim zbornicima. Konačno, krajem juna ove godine, na Filozofskom fakultetu u Nišu organizovana je međunarodna naučna konferencija posvećena temi religije i roda.

Read More

Share
10 mar

Ivan Radenković, Zašto nam privatne penzije ne garantuju sigurnost?

Tekst je prvobitno objavljen na postalu MAŠINA

ZAŠTO NAM PRIVATNE PENZIJE NE GARANTUJU SIGURNOST?

Ivan Radenković

Nakon višedecenijskog urušavanja javnog penzijskog sistema, ljudi su sve više prinuđeni da dodatno štede kod privatnih penzijskih fondova. Ujedno, javnost ostaje uskraćena za ozbiljnu analizu kako razloga urušavanja “državnih” penzija, tako i pouzdanosti privatnog „samostaranja“. Ponavljanjem floskule da je privatno efikasnije od javnog, vlast obezbeđuje državnu podršku privatnom kapitalu a ne njenim građanima.

U maglovitom svetu u kojem se društvenim rizicima upravlja finansijskim instrumentima postoji uvreženo verovanje da problemima penzijskog sistema treba prići sa čisto tehničke strane. Pogotovo u vremenima teških i bolnih reformi. Međutim, veoma često se događa da takav pristup u sferi društveno-ekonomskih odnosa zapostavlja upravo ono što je u tim odnosima specifično društveno, a tiče se socijalne politike jedne zemlje. Trenutna situacija sa isplatama penzija više je nego dramatična s obzirom na to da je javni sistem tekućeg finansiranja penzija sistematski urušavan prethodnih trideset godina, usled čega su rast stope nezaposlenosti kao i imovinska baza penzijskog fonda ozbiljno metastazirali, paralelno sa smenama „reformističkih“ političkih struktura.

Danas je javni penzijski sistem u nemilosti autoritarne države koja određuje njegovu ekonomsku logiku. Sva je prilika da će javne penzije koegzistirati s različitim privatnim oblicima penzijskog osiguranja, a cena toga biće njihova društvena beznačajnost. Pošto će javne penzije u najvećem broju slučajeva biti nedovoljne za život u starosti, ljudi će biti prinuđeni da dodatno štede kod privatnih penzijskih fondova. Posledica ovoga je da se sve veći broj ljudi vodi nametnutom logikom samostaranja, odnosno logikom koja kaže da se pojedinci i pojedinke moraju brinuti sami o sebi (i u starosti), bez oslanjanja na bilo kakve (društvene) institucije. 

sandy-skoglund

Read More

Share
18 dec

Maja Solar, OD ZEMLJE ZA LJUDE DO ZEMLJE ZA KAPITAL

Tekst je objavljen na sajtu ''Mašina''

 

OD ZEMLJE ZA LJUDE DO ZEMLJE ZA KAPITAL

Maja Solar

 

Priča o zemlji, koju bi ispričao bilo koji ''modernizator'' svog vremena koji se kune u oslobađanje produktivnosti, individualne slobode i ekonomskog progresa koji izviru iz neprikosnovene i maltene svete institucije privatnog vlasništva, mogla bi da ide ovako: jednom davno bili su neki koji su ogradili zajedničku zemlju. Oni su bili nosioci progresa, jer neprivatizovano zemljište je bilo jalovo, neraskrčeno ili ne-toliko-produktivno, baš zato što navodno niko nije imao interesa da ga poboljšava, unapređuje i obrađuje dok nije postalo njegovo, privatno. Bili su naravno i oni koji su se tome protivili, u toj vrsti literature su predstavljani kao kočničari progresa. Svi oblici zajedničkog vlasništva su prikazani kao oblici vlasništva koji koče uvećanje produktivnosti i ne oslobađaju kreativne energije preduzetništva.

U toj priči jedni su, dakle, marljivi, štedljivi i preuduzimljivi, dok su drugi lenji, rastrošni ili naprosto nezainteresovani za poboljšanje zemljišta, a možda se samo nisu prvi dosetili da prigrabe za sebe ono što je bilo zajedničko. Ovi prvi su, navodno, svojim radom, zalaganjem i štedljivošću nagomilali bogatstvo, dok su ovi drugi ostali bez ičega i bili primorani da prodaju vlastitu radnu snagu. I tako je nastao kapitalizam…

Naravno, ako nam nije stalo do ispredanja mitskih priča, onda se moramo okrenuti istoriji i videti da je stvar bila stravično surova. Narativ o prvobitnoj akumulaciji ispričan kao moralna fabula o vrednima i dosetljivima naspram lenjih i nepreduzetnih predstavlja slikovito opravdanje kapitalističkog režima vlasništva. Ali, realna istorija pokazuje da je stvar bila daleko od idile i da je zapečaćena silom, brutalnošću i nezapamćenim nasilnim izvlaštenjem velikog dela stanovništva. Ideolozi svetog prava privatnog vlasništva prikazuju istoriju kapitalizma zasnovanu na vrednoći, radinosti, štedljivosti i povećanju proizvodnosti rada, dok istorija zapisuje ograđivanja, proterivanje, eksproprijaciju stanovništva, pljačkanje i ubijanje, strahovito siromaštvo i glad. Kapitalizam je nastao u krvi i nasilju.

man-digging-potatoes-no-border

Read More

Share
Translate »