Category Archives: Tekstovi

27 jun

David Garsija, ROBOVI XXI VEKA U KATARU

Tekst je objavljen u srpskom izdanju novina Le Monde Diplomatique i prenesan na sajtu Novi Plamen

DVA MILIONA STRANIH RADNIKA NA MILOSTI „SPONZORA“

Robovi XXI veka u Kataru

U želji da učini svoje bogatstvo moćnim i uticajnim, Katar podiže ugled kao organizator svetskog prvenstva u fudbalu 2022. Ali, velika gradilišta i procenat nesreća na njima otkrivaju arhaičnost i brutalnost sistema sponzorstva stranih radnika.

 

PIŠE DAVID GARSIJA*

Tiho, kreće naš konvoj. Ne sme da privuče pažnju policije, koja prati radoznalce previše zainteresovane za sudbinu stranih radnika. Utonule u mrak, pojavljuju se poređane barake oko prašnjave staze. Sa fasadom bez maltera i sa napuštenim ruševinama posvuda, ovaj „radnički kamp“ izgleda kao slam. Al Rajam, drugi grad Katara, će biti domaćin nekoliko utakmica Svetskog kupa 2022. na ograđenom stadionu Ahmed Bin Ali.

Desetak indijskih i nepalskih radnika koji su smešteni otprilike 25 km severo-zapadno od Dohe (glavnog grada) je primilo sindikalnu delegaciju Međunarodnog saveza za drvo i građevinarstvo (Fédération internationale du bois et du bâtiment). U maloj spavaonici od 9 kvadratnih metara je natrpano 8 kreveta sa prljavim i dotrajalim dušecima. „Prošlo je 4 meseca kako nismo plaćeni“, žale se uglas. Bez resursa i proizvoda za zadovoljenje primarnih potreba, 80 stanara se zadužilo kod lokalnih trgovaca, beskrupuloznih kao što su i njihovi poslodavci. Ovim dugovima se dodaju i pozajmice za ilegalno plaćanje komisije, koje zahtevaju agencije iz zemalja preko kojih su došli i koje su ih povezale sa poslodavcima u Zalivu. Mršava novčana pomoć koju uspevaju uštedeti se šalje porodici koja je ostala u zemlji.

Read More

Share
25 jun

Mari-Noel Rio, POVRATAK SMEHA BERTOLTA BREHTA

Prevod teksta je objavljen u 24. broju srrpskog izdanja novina Le Monde Diplomatique 

TEATAR

Povratak smeha Bertolta Brehta

Zbog toga što je gledaocu omogućio zadovoljstvo oslobađanja od lažne očiglednosti koju skriva raspored mesta, Bertolt Breht je otvorio radikalno novo polje pozorišne reprezentacije – u pogledu forme i u pogledu svrhe. Ovaj veliki potres je od  početka slavljen u Francuskoj, a onda je malo po malo neutralizovan. Njegov stidljivi povratak predstavlja znak smelosti radosnog mišljenja.

 

PIŠE MARI-NOEL RIO*

 

Bertolt Breht je u Francuskoj otkriven 1954. sa predstavljanjem komada Majka hrabrost i njezina deca u izvođenju Berlinskog Ansambla na Međunarodnom festivalu teatra u Parizu. To je bio događaj bez presedana. (1) Théâtre national populaire (TNP), pozorišta nastala decentralizacijom i razne trupe: svi su pozdravili i odmah podržali revoluciju koju je nemački pisac dao pisanju i teatarskoj praksi. Elan će, međutim, postepeno izbledeti i izazovi njegovog rada će postati skriveni, a ponekad i iskrivljeni. Razlozi za ovo brisanje osvetljavaju i fenomen današnje inverzije: povratak Brehta.

Otto Dix, The Seven Deadly Sins

Read More

Share
16 jun

ŠTA NAM DONOSI DUALNO OBRAZOVANJE

Izvor: ''STUDENTSKA ZONA'', broj 2, maj 2017, STUDENTSKI POKRET NOVI SAD

Šta nam donosi dualno obrazovanje?

V.V.

U proteklih više od godinu dana su predstavnici vlasti i svi mediji u Srbiji najavljivali uvođenje dualnog obrazovanja. U javnosti je često bila prisutna debata između onih koji misle da je to jako dobro za našu zemlju i onih koji ipak smatraju da dualno obrazovanje uopšte nije obrazovni projekat već obezbeđivanje jeftine radne snage. Bez obzira na mnogobrojne kritike koje smo mogli da pročitamo u različitim medijima, u proteklih nekoliko dana smo mogli videti da je dualno obrazovanje počelo da se konačno primenjuje i u praksi.

Kompanija Delez u saradnji sa Trgovačkom školom u Beogradu je primila dva odeljenja škole u program dualnog obrazovanja koji će se obavljati u Maxi marketima. Učenici će za svoj rad dobijati 5000 dinara mesečno. Priprema za promenu obrazovnog sistema trajala je svega godinu dana, pri čemu se model dualnog obrazovanja oblikovao prema Švajcarskom i Nemačkom modelu. Taj model uspešno funkcioniše u tim zemljama, te se ovaj argument najviše provlačio kroz domaće medije, kao najbitnije obrazloženje koje ide u korist ovakve promene obrazovnog sistema.

Read More

Share
10 jun

Fransoa-Ksavije Bone, EKSCENTRIK NA ČELU FILIPINA

Izvor: Le Monde Diplomatique

Zločini i reforme Rodriga Duterta

EKSCENTRIK NA ČELU FILIPINA

Na Filipinima je 2016. godina obeležena izborom predsednika Rodriga Duterta. Njegov program borbe protiv narkotika i kriminala je pridobio međunarodnu medijsku pažnju zbog hiljade smrtnih slučaja u toj zemlji. Ali, novi odlučan čovek Manile istovremeno želi da sprovede brojne druge političke i ekonomske reforme. 

PIŠE FRANSOA-KSAVIJE BONE*

 

Izabran pre svega zbog borbe protiv nesigurnosti i korupcije, predsednik Rodrigo Duterte je pokrenuo najintenzivniju borbu protiv droge na Filipinima. Pd nazivom „Dvocevka“ (Double Barrel), kampanja je u periodu između 1. jula 2016. i januara 2017. dovela do više od 7000 smrtnih slučajeva (uključujući i smrti 35 policajaca). Prema nacionalnoj policiji, skoro 3000 lica je bilo uključeno u poslove sa drogama i ubijeno je tokom policijskih operacija. Ostalih 4049 osoba su žrtve pogubljenja po kratkom postupku „odreda smrti“. Ovi odredi su sastavljeni od treniranih bivših policajaca i vojnika, kao i od bivših komunističkih i muslimanskih pobunjenika. U istom periodu su snage bezbednosti sprovele 40182 operacija, uhapsili 44070 ljudi i pretresli preko 6 miliona kuća. Konačno, 1,6 miliona osoba se „dobrovoljno“ predalo lokalnim vlastima, uključujući 940000  zavisnika i 75000  narko dilera. (1)

Read More

Share
03 jun

Žan Gadre, RAST – KULT KOJI NESTAJE

Tekst je objavljen u srpskom izdanju Le Monde Diplomatique i na sajtu Novi Plamen

Rast – kult koji nestaje

Čak i onda kada se dogodi ekonomski rast u razvijenim zemljama, ne postižu se ciljevi klimatske politike. Ostaje da se istraže drugačiji putevi ljudskog progresa.

PIŠE ŽAN GADRE*

Postoji više objašnjenja za ''silazni trend stope ekonomskog rasta'' (1) koji se događa  poslednjih nekoliko decenija u bogatim zemljama, a nedavno i u zemljama u usponu. (2)  Čak i medijski ekonomisti stidljivo počinju razmatrati hipotezu o svetu bez rasta, barem u tzv. razvijenim zemljama. To je slučaj u SAD u kojima je, prema Pol Krugmanu i Lari Sandersu, ''sekularna stagnacija verovatna''. (3) U Francuskoj nas upozorava Tomas Piketi: ''Da li je razumno kladiti se na rast i očekivati da će on rešiti sve naše probleme? Neće se rešiti suštinski izazovi sa kojima se suočavaju bogate zemlje''. (4) Danijel Koen nas pak podstiče: ''Oslobodimo se zavisnosti od rasta''. (5)

Nekoliko lasti ne čini proleće, ali ovi primeri nisu beznačajni, iako nijedan ne uključuje suštinski faktor objašnjenja: iscrpljenost, koja je već na delu, većine prirodnih resursa od kojih zavisi rast. Metju Ozano, specijalista za vrhunac proizvodnje nafte, i Filip Bijuiks, stručnjak za fosilna goriva i minerale, su dostavili neosporne činjenice. (6)

Read More

Share
21 maj

Majkl T. Kler, RATOBORNI DONALD TRAMP

Prevod teksta je objavljen u srpskom izdanju novina Le Monde Diplomatique

 

Nakon bombardovanja u Siriji

Ratoborni Donald Tramp

Donald Tramp je često ponavljao kako spoljnu politiku namerava da vodi „nepredvidivo“, a bombardovanje baze sirijske vlasti je zaista iznenadilo mnoge zvaničnike. Ovaj napad pokazuje da se logika predsednika izgleda, od januara, pretvorila u logiku sile.  

PIŠE MAJKL T. KLER*

 

Pokrenuto 7. aprila, kao odmazda za smrtonosne hemijske napade koje članovi Saveta bezbednosti UN pripisuju režimu Damaska, bombardovanje lansirano sa američkih ratnih brodova protiv vazduhoplovne baze u Siriji se u medijima prikazuje kao prva „prava“ vojna akcija predsednika Donalda Trampa od njegovog ulaska u Belu kuću. Paljba od 59 Tomahawk raketa nije mala stvar, s obzirom na znatnu štetu – ako ne katastrofalnu – koju je izazvala. Ali, ovo je zapravo druga Trampova ofanziva, prva je bila krvavi napad američkih specijalnih snaga u Jemenu 29. januara 2017. I, što je bitnije, ovo bi mogao biti uvod u buduću seriju upotreba vojne sile, od koji bi svaka bila bezobzirnija i agresivnija od prethodne.

Tokom izborne kampanje Tramp je nekoliko puta nagovestio da se neće ustručavati od mobilizacije vojske ne bi li branio interese SAD u inostranstvu, dok je predsednika Baraka Obamu i državnu sekretarku Hilari Klinton optuživao da su doveli do beskrajnih ratova na Bliskom istoku. Kada su ga septembra 2016. pitali kakvu bi strategiju usvojio u slučaju krize koja se tiče iranskih i američkih ratnih brodova u Persijskom zalivu, šepurio se pred novinarima: „Ako bi iranski brodići ikada okružili naše prelepe razarače ili ako bi napravili bilo kakav nedopustiv pokret prema našim brodovima, pucali bi na njih sve dok ih ne oteramo iz tih voda“. (1)

Od kada je ušao u Ovalnu sobu predsednik Tramp postaje sve ratoborniji, dajući odrešene ruke svom osoblju – „mojim generalima“, kako voli da ih zove – da planiraju i sprovode vojne operacije u različitim borbenim zonama poput Avganistana, Iraka, Libije, Somalije, Sirije ili Jemena.

Ilustracija: Zoran Svilar, "Donald Tramp"

Read More

Share
Translate »