Category Archives: Programi

14 feb

KRITIČKA ŠKOLA KAPITALIZMA – prijava

SEMINAR: KRITIČKA ŠKOLA KAPITALIZMA

Organizatori: Klub 128 i Gerusija

Vreme za prijavu: 5. 2. 2017. – 1. 3. 2017.

 

Poštovani/e,

Kolektiv Gerusija i Klub 128 vas pozivaju da se prijavite na seminar KRITIČKA ŠKOLA KAPITALIZMA koji će se održa(va)ti na Fakultetu za medije i komunikacije (Beograd) u periodu mart-april-maj (prvi semestar), odnosno oktobar-novembar-decembar (drugi semestar).

Na seminaru će se obrađivati četiri velike celine: 1. KLASA 2. RAD (prvi semestar) i 3. DRŽAVA 4. ALTERNATIVA (drugi semestar). Premda ove celine nisu dovoljne da bi se kapitalističko društvo i njegove alternative razumele temeljno i u potpunosti, smatramo da predstavljaju nužni početak takvog posla. Svaka od celina obuhvata šest pod-tema koje će temama prilaziti iz različitih perspektiva i na različitim nivoima opštosti.

Read More

03 feb

Promocija 8. broja STVARI u Novom Sadu (CK13)

Konačno imamo STVAR br. 8 i u štampanom obliku! Ovo ne bi bilo moguće da nije bilo Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu koji je omogućio da se STVAR pojavi i u 300 štampanih primeraka, na čemu smo im veoma zahvalni. U osmom broju STVARI glavni temat je „Fašizam i njegovi oblici“, a ključna nit koja prožima tekstove i prevode jeste problematizovanje veze kapitalizma i fašizma! 

PDF osmog broja Stvari se može preuzeti na našem sajtu, a nekoliko primeraka će se besplatno deliti na samoj promociji. Kako primeraka štampane STVARI na žalost neće biti dovoljno za sve zainteresovane, Gerusijanke i Gerusijanci će postaviti kutiju za prikupljanje dobrovoljnih novčanih priloga za doštampavanje ovog broja.

O 8. broju Stvari, o razlozima za odlučivanje odabira ove teme, a važnosti iste za razumevanje istorijskog trenutka u kojem smo, o samim tekstovima i intervencijama, i konačno – o fašizmu i antifašizmu, govoriće Gerusijanke i Gerusijanci: Andrea Jovanović, Maja Solar, Saša Hrnjez i Ivan Radenković. Moderator je Đorđe Majstorović iz Infoteke CK13. Promocija se održava 6. februara (ponedeljak) od 19.00h u Omladinskom centru CK13. Jedna Gerusijanka baš tog dana slavi rođendan, a blizu je i Gerusijin 12. rođendan, pa će promocija biti začinjena slanišima i slatkišima:) Dobrodošle i dobrodošli!

Sanja AničićCrna i umrle košulje (ilustracija iz 8. broja Stvari)

17 nov

SINDIKATI I OTPOR

Učesnice/i: Nada Vidović (Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, Novi Sad), Boško Petrov (Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, Novi Sad), Jovica Lončar (Baza za radničku inicijativu i demokratizaciju, Zagreb) i Milenko Srećković (Pokret za slobodu, Kragujevac). Moderatorka: Maja Solar (Gerusija, Novi Sad).

Mesto i vreme: Plenum sala Radničkog doma ‘’Svetozar Marković’’, Bulevar Mihajla Pupina 24, Novi Sad, 29. novembar 2014. (subota) u 17.00h.

Nakon uvođenja sindikalnog pluralizma i višepartijskog sistema, sindikati kao radničke organizacije i dalje imaju odgovornost prema radničkoj klasi koja je danas, više nego ikada, podvrgnuta snagama kapitala i skoro bez ikakve pregovaračke moći. Ovaj gubitak organizacijske autonomije očituje se kako na tržištu rada, tako i na radnom mestu. Najbolji dokaz za to je i donošenje skorašnjih zakona (Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, Zakon o PIO) po ‘’hitnom’’ postupku od strane vlade Srbije, gde su sindikati pokazali da ne mogu bitnije uticati na dominantne politike štednje. Ovime je još jednom pokazana sva jalovost ‘’socijalnog dijaloga’’ kojim se u konkretnoj situaciji iz sindikalne pozicije ne može postići ništa. Defanziva u kojoj se nalaze sindikati u Srbiji i u regionu indikator je ne samo činjenice da je kapitalizam u ofanzivi, već i toga da sindikati ne mogu delovati na način na koji su do sada delovali kao jak mehanizam koji bi predvideo političke poteze aktuelne politike i ponudio alternativnu radničku politiku. Ipak, sindikati kao tradicionalno mesto radničkog organizovanja, sa celokupnom infrastrukturom, kapacitetima i postojećim članstvom, i danas bi mogli biti bitno mesto otpora, naravno iz drugačije organizacione ravni.

Na ovoj tribini ćemo govoriti o odnosu sindikata prema procesu privatizacije, o odnosu sindikalnih i nevladinih organizacija, te o dometima, ograničenjima i mogućnostima sindikalnog delovanja u aktuelnom trenutku. Govorićemo i o nedavnim primerima sindikalnih borbi protiv koncesije auto-puteva i sprečavanja privatizacije komunalnih službi u Hrvatskoj, te o sličnostima i razlikama sindikalne scene u Srbiji i u regionu. 

05 okt

LEVI FEMINIZMI: ŽENSKO PITANJE – ANALIZE I I SMERNICE

Učesnice/i: Vedrana Bibić (BRID, Ženska fronta, Zagreb), Ana Vilenica (Uzbuna, Beograd), Isidora Aćimov (Centar za Društvenu Analizu, Beograd) i Andrej Cvetić (Centar za Društvenu Analizu, Beograd). Moderatorka: Andrea Jovanović (Gerusija, Novi Sad, Beograd)

Mesto i vreme: Omladinski centar CK13, Vojvode Bojovića 13, Novi Sad, 11. oktobar 2014. (subota) u 16.00h.

Na tribini će se prići problemima ženskog i rodnog pitanja i ženskog oslobođenja, kako sa teorijske, tako i sa praktične strane, sa posebnim osvrtom na današnji kontekst u kojem se Srbija i region nalaze. Govorićemo o teorijskim aspektima saradnje, dopunjavanja i uskladivosti feminističke i marksističke teorije, položaju žena u neoliberalinoj transformaciji društva, ali i o praktičnim problemima, poput saradnje feminističkih organizacija sa sindikatima, specifičnom položaju tzv. prekarnih radnica na primeru sezonskih poslova, kao i o rodnom pitanju i mogućnostima i potencijalima queer borbe danas.

download

02 sep

PITANJE POLITIKE ORGANIZACIONIH FORMI

Problem oblika ili modela političkog organizovanja levih političkih formacija jedan je od onih problema koji se iznova i iznova nameću kao najrelevantniji, a opet deluje kao da njegovo rešenje nije na vidiku. Partija ili pokret, neposredna ili predstavnička demokratija, labavija mreža ili čvršća organizacija – to su samo neke od dilema koje su opsedale rasprave o organizovanju. Ipak, tek su uspesi (ali u istoj meri i neuspesi) levih formacija u poslednjih nekoliko godina stvorili uslove da se tom pitanju priđe na adekvatan način, pri čemu su se neke dileme pokazale kao prividne, a neke kao vrlo stvarne. Jedna od tih stvarnih dilema glasi: kako stvoriti organizacionu infrastrukturu koja će, s jedne strane, biti stabilna i trajna, ali i, sa druge, dovoljno gipka i otvorena da omogući dopiranje do širih slojeva ljudi, kako ne bi završila u opskurnosti i marginalnosti?

To je, naravno, taktičko pitanje – jasno, taktika zavisi od strategije, ali strategija, opet, zavisi od teorije. Zato je pored razmatranja „konkretnih modela organizovanja“ bitno rasvetliti i teorijske uslove i reperkusije takvih modela i njihovo mesto u širim sistemima odnosa (država, klasa, materijalna reprodukcija). Tek se onda može preći na ispitivanje i eventualno stvaranje osnova za izbor različitih modela, njihovu modifikaciju i, svakako, primenu u političkoj borbi.

O predstavljenom spektru pitanja ćemo razgovarati na tribini PITANJE POLITIKE ORGANIZACIONIH FORMI koja će se održati u subotu, 13. septembra u Novom Sadu, u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, sa početkom u 17.00 časova. Blaž Gselman, član slovenačke Inicijative za demokratski socijalizam, dela Ujedinjene levice (ZL) koja je na nedavnim parlamentarnim izborima osvojila šest poslaničkih mandata, predstaviće modele i rešenja koja su primenjivana u predizbornoj kampanji ZL (ali i šire). Marko Kostanić iz zagrebačkog Centra za radničke studije će govoriti o pomenutim teorijskim aspektima organizovanja i različitim nivoima na kojima je moguće ovo pitanje tretirati, dok će Miloš Baković Jadžić (Centar za politike emancipacije, Beograd) iscrtati neke od organizacionih dilema koje su se nedavno postavile u Srbiji, pre svega u pogledu Levog samita Srbije (LSS). Moderira: Vuk Vuković (Gerusija, Centar za društvenu analizu).

hierarchie-belegfluss_weiss

15 jul

UVODNA REČ za STVAR br. 6

UVODNA REČ

Srbija je u tranziciji već više od dve decenije. Čitav poduhvat tranzici­je počiva na ideji da će liberalizam Srbiju dovesti do poboljšanja njenih ekon­omskih i socijalnih uslova. Prema vladajućoj ideologiji, to poboljšanje će doći onog momenta kada se Srbija priključi Evropskoj Uniji: liberalizacijom trgovine, konkurentnijom radnom snagom, privatizacijom državnih preduzeća i stvaranjem „poslovnog ambijenta“ za strane investicije (što sve ulazi u paket tzv. reformi). Međutim, ako pogledamo šta svaka od ovih tačaka zapravo podrazumeva, vid­imo da su u pitanju ekonomske i društvene političke mere koje su u stvarnosti mnogo gore u odnosu na način na koji se predstavljaju. Liberalizacija trgovine znači smanjivanje carinskih nameta na uvoz stranih proizvoda i sputava razvoj domaće proizvodnje koja u datom trenutku neće biti sposobna da ponudi jedna­ko jeftine proizvode. Pokušaj da se domaća radna snaga učini konkurentnom na svetskom tržištu radne snage podrazumeva da se ona učini privlačnom za strane investitore usled niske cene po kojoj je spremna da radi, a ne usled svojih visokih kvalifikacija koje može dobro da naplati. Napokon, privatizacija nosi ukidanje principa prema kome domaća (nekada društvena) preduzeća imaju za cilj da za­dovolje društvene potrebe najširih slojeva stanovništva zemlje i umesto toga ova preduzeća prepušta interesima investitora čiji je jedini interes lični profit. Umesto beskrajnog ponavljanja imperativa da Srbija mora da „ide ka EU“ trebalo bi vi­deti da put u EU ne garantuje ekonomski i društveni boljitak, već da je to put na kojem se Srbiji dodeljuje već unapred određeno mesto. Naime, Srbija u EU jeste zemlja periferije! Biti deo periferije ili deo centra se u ovom slučaju ne odnosi na zauzimanje geografske pozicije, već na mesto u strukturi odnosa proizvodnje. Između ostalog, ekonomije centra podrazumevaju da bar deo njihove radne snage bude visokokvalifikovan i samim tim bolje plaćen, kao i da one uvoze jeftinije resurse i poluproizvode a da izvoze skupe finalne proizvode, te da poseduju sku­pu tehonologiju koja im omogućuje da proizvode jeftino i sa tržišta izbace ostale proizvođače date robe. Ekonomiju periferije, kao što je srpska, samim tim čeka sudbina ekonomije sa niskom cenom rada i visokom nezaposlenošću, koja izvozi resurse, poluproizvode i poljoprivredna dobra, i biva prinuđena da kupuje skupe robe od zemalja centra. Ovo je asimetrični odnos zavisnosti, što znači nema centra bez periferije, tj. nema ekonomskog rasta Nemačke bez periferne tranzicione Srbije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Španije itd. Samim tim, tranzicija i liberalizacija tržišta dovode do velikih klasnih i socijalnih razlika, do uništenja privrede, do sve većeg broja nezaposlenih i rastućeg osiromašenja radnika/ca.

Ipak, dominantna medijska politika usmerena je na održanje pozitivne slike o tranziciji, tržišnoj liberalizaciji i evropskom putu Srbije, a njeno već dosadno ponavljanje ovih mantri je bez ikakve argumentativne snage i utemeljenja u stvarnosti. U ovom trenutku govor o alternativama liberalnom kapitalizmu gotovo da ne postoji u domaćoj javnosti, a sve partije (bilo da su na vlasti ili u opoziciji) po ovim pitanjima imaju konsenzus. Otuda dolazi i potreba da se politička alternativa danas artikuliše na novi način. Ovo je upravo cilj programa koji Gerusija provodi tokom 2014. kao ciklus tribina pod nazivom „LEVICA U SRBIJI: ELEMENTI ZA IZGRADNJU POLITIČKE POZICIJE“. Ovim programom pokušavamo da damo prilog utemeljenju alternativne političke pozicije. Bavimo se bitnijim temama koje se tiču društvenog i političkog života stanovnika/ca Srbije i regiona: zakonom o radu, problemima bolonjske reforme obrazovanja, problematikom tranzicije, pitanjem politika grada i urbanizma, položajem žena, Evropskom Unijom, sindikalnim organizovanjem i otporom, jugoslovenskim, ali i drugim iskustvima socijalizma itd. Zakon o radu i borba za onaj minimalni uslov za koji se izborilo radništvo još pre jednog stoleća (čuvene tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora, 8 sati sna) na neki način su obeležili ovu godinu. 2014. godina je započela političkim borbama protiv novog Zakona o radu. Gerusijanci i Gerusijanke su učestvovali u organizovanom radničkom sprečavanju ‘’javne rasprave’’ u Novom Sadu. Takođe su bili prisutni na tribini u Beogradu na kojoj je jedan od gostiju bio i tadašnji ministar privrede, i jedan od najvećih propagatora liberalizovanog Zakona o radu, Saša Radulović. Gerusija je inicirala i realizovala u saradnji sa sindikalistima iz SSS NS i Omladinskim centrom CK13 video kampanju pod nazivom ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O RADU?[1], u kojoj su u kratkoj i jasnoj formi objašnjene samo neke od problematičnih stavki predloga zakona. Stoga je ciklus tribina u okviru novog programa otpočeo upravo analizom Zakona o radu, a ova borba se nastavlja i dalje.

Od ukupno deset tribina programa, šest je realizovano (u januaru – ŠTA ĆE BITI SA ZAKONOM O RADU?; u februaru – BOLONJSKA REFORMA I VISOKO ŠKOLSTVO; u martu – ISKUSTVO JUGOSLOVENSKOG SOCIJALIZMA; u aprilu – TRANZICIONI PROCESI U POSTSOCIJALISTIČKIM ZEMLJAMA; u maju – GRAD: MESTO KLASNE BORBE i u junu – ČIJA JE EVROPSKA UNIJA?), a preostaju još četiri (u septembru – ORGANIZACIONE FORME: SMERNICE ZA LEVICU; u oktobru – LEVI FEMINIZMI; u novembru – SINDIKATI I OTPOR i u decembru – ŠTA BI ZNAČILA SOCIJALISTIČKA STRATEGIJA U SRBIJI DANAS). U ovom broju Stvari donosimo transkripte do sada održanih tribina, a u januarskoj Stvari ćemo objaviti i transkripte budućih razgovora. Akcenat ovog programa, za razliku od prošlogodišnjeg Uvoda u radikalne teorije, stavljen je na politiku. Upravo zbog toga što živimo u društvu iz kojeg se politika izgoni i postavlja samo u uski partijski prostor, koji već decenijama u Srbiji kontinuirano opstaje na istom političkom kursu uprkos društvenom propadanju, postavljamo zahtev za repolitizacijom društva. Reaktualizacija i repolitizacija društva izrazi su činjenice da postoji otpor dominantnoj politici i da postoji zahtev da se političko-ekonomske alternative artikulišu. Pošto dominantnoj političkoj priči u Srbiji manjka političke imaginacije, jer ona implicitno priznaje da nema političke alternative te da nema ni potrebe za nekakvom drugačijom politikom, to istovremeno znači i da je proizvodnja političkih potreba nepoželjna. U takvoj situaciji, izgradnja politike koja bi se suprotstavila ovoj navodno bezalternativnoj poziciji, zajednički je zadatak svih nas!

Gerusija, jun 2014.

(u godini borbe protiv anti-radničkog Zakona o radu)


[1] Svi video snimci su dostupni na youtube kanalu CK13 na linku http://www.youtube.com/play­list?list=PL4O55NHHW-XhOMxDN0zyvNfPUx8QeKOf2 i poželjno ih je širiti diljem sveta!

Translate »