Category Archives: Intervjui

22 jun

EKONOMIJA JE NASTAVAK RATA DRUGIM SREDSTVIMA

«Ekonomija je nastavak rata drugim sredstvima»

Intervju sa grupom “T.O.P. – Theorie.Organisation.Praxis” iz Berlina
 

 

GERUSIJA: Možete li ukratko da predstavite vašu grupu, vaše aktivnosti i aktuelne ciljeve kao i vaš razvitak od osnivanja?

 

T.O.P. : Kao što ime naše grupe – T.O.P. Teorija. Organizacija. Praksa – već pokazuje mi sledimo tri glavna cilja:

  1. Teorija, što znači razvijanje i pružanje radikalne kritike putem javnih nastupa i seminara, Marksove jesenje škole, objavljivanja publikacija, postera, letaka i naravno časopisa “Straßen aus Zucker”, koji je postao poprilično velik i bitan i takođe predstavlja projekat koji uključuje ljude izvan naše grupe. Novija izdanja su pokrila teme kao što su rasistička mobilizacija u Nemačkoj, protesti izbeglica, protesti protiv krize i antikapitalizma uopšte, kao što su Blockupy, feminizam, uključujući i pripreme za demonstracije 8. marta
  2. Organizacija znači organizovanje same naše grupe, koja je odnedavno postala povelika i koja se podelila u različite radne grupe. Na nacionalnom nivou učestvujemo u organizacionim procesima Ums-Ganze![1]-a, što takođe podrazumeva rad sa drugim savezima, kao Interventionistische Linke (Intervencionistička Levica), i određene projekte kao Blockupy, ili priprema protiv ECB (Evropska Centralna Banka) 18. marta 2015., ili feministički marš 8. marta. Na kraju, ali ne i zadnje po važnosti, organizujemo na evropskom nivou, putem mreže «Beyond Europe», saradnju i sa grupama u drugim zemljama. Ovaj nivo organizacije ima često u osnovi određene događaje kao mobilizacija protiv WKR-Ball u Beču (veliki desničarski bal), Blockupy protesti protiv kapitalizma i krize u Frankfurtu, ili veliki politički festival organizovan od strane Alpha Kappa-e u Grčkoj.
  3. Praksa: Kritičko mišljenje i teorijska analiza su ključni za odgovarajuće razumevanje društva. Teorijska kritika kapitalizma, međutim, mora da se poveže sa praktičnom kritikom: političkom akcijom i društvenom borbom. Ako smo uvereni da se danas kapitalizam, kao samodovoljni, nepotrebni odnos prinude, mora nadvladati radi uspostavljanja humanog i razumnog društva, onda bi trebalo razviti političku akciju koja je usmerena ka toj misiji. Mi danas i dalje eksperimentišemo sa različitim formama delovanja, iz naše marginalizovane pozicije, i pokušavamo da reflektujemo naše iskustvo na strateškom nivou.

 

GERUSIJA: Prošlog novembra Nemačka je proslavila 25. godišnjicu od pada Berlinskog zida. Budući da je vaša grupa sa sedištem u Berlinu, kako i do koje mere je iskustvo Mauerfall-a uticalo na vašu političku borbu? Šta biste danas mogli reći 25 godina posle tog nesumnjivo odlučujućeg događaja, koji ipak nije označio kraj istorije?

Read More

Share
19 jun

Fašizam kao tendencija

Izvor: Mreža Antifašistkinja Zagreba (MAZ)

Fašizam kao tendencija – ono što su jugoslovenski partizani znali, a liberali negirali

Intervju sa Aleksandrom Matkovićem za MAZ

Aleksandar Matković (1988) je filozof i aktivista iz Novog Sada. Bavi se savremenim marksizmom, istorijom kapitalizma, teorijama biopolitike i dužničke ekonomije. Član je Kolektiva Gerusija, francuske Association pour l'autogestion i uredništva časopisa "Stvar". Trenutno živi u Beogradu, gde radi kao istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

Intervju vodio: Bartul Čović

 

1. Ovih dana navršava se godinu dana otkako je Aleksandar Vučić preuzeo funkciju predsjednika Vlade Srbije? U vladajućoj koaliciji nalaze se neke stranke čije ime ima stvarno ljevičarski prizvuk, SPS, Pokret Socijalista – da li one djeluju u skladu sa svojim imenom, i kako ocjenjuješ rad premijera kojeg neki nazivaju srpskim Tačerom, i cjelokupne vladajuće koalicije?

Što se tiče politike Vučićeve vlade, u nekim momentima je Srbija prestigla Tačerovsku Britaniju. Tačerova je bila pionir neoliberalizma, zadavala udarce britanskim sindikatima, privatizovala industrije, reformisala policiju, ali to je tek bio početak procesa koji će se kasnije programski sprovoditi, pogotovo na evropskoj periferiji. U Srbiji Vučićev kabinet nije doneo ništa suštinski novo u smislu ekonomskih politika ali jeste pojačao proces neoliberalizacije društva. Ubrzao je i zaoštrio stvari, kako iznutra po pitanju zakonodavstva i privatizacija, tako i spolja po pitanju međunarodnih ugovora, zaduživanja preko evroobveznica i MMF-ovih uslovljenih kredita. To je rađeno brzo – ova vlada tolikom brzinom izbacuje nove zakone da nijedna levica ne može da je isprati u tome. I tu nije problem samo u brzini. Stvar kod tih 10 ili 15 novih zakona ili izmena koji se donesu mesečno jeste što se gotovo svi odnose na implementaciju tržišnih načela, i to ne samo kroz izmenu radnih zakonodavstava, nego i zakona o privatizaciji, penzionog sistema itd. Otuda su i posledice odmah vidljivije, kao u slučaju 188 preduzeća čija je privatizacija ubrzano okončana početkom godine: neka od njih su bila uspešna, a gase se zakonom koji ih nasilno gura pod stečaj. Ta vrsta ekonomske racionalnosti sada pokazuje svoje jasno lice, bez maski i demokratskih privida, i to sve vrlo brzo gura društvo na granicu ekonomske i društvene izdržljivosti. Zato postoji i utisak da je sada mnogo gore nego što je bilo devedesetih: tada ste imali hiperinflaciju i sankcije, ali je Milošević je donekle štitio najniže slojeve, država je recimo subvencionisala lekove i tome slično. Sada nemate više ni najosnovniji društveni „safety net“ koji bi nas mogao spasiti od totalnog siromaštva. 

Što se levice tiče, jasno je da ni SPS ni Vulinov Pokret Socijalista nemaju nikakve veze sa današnjom levicom. One su samo deo političkog privida na srpskoj sceni i to nije neka tajna. Takav privid naravno vremenom vodi do šizofrenih i ludih situacija poput one u kojoj recimo Ministar privrede izjavljuje da će se boriti za svakog radnika u stečaju (kojih se potom hitno otarasio pomenutim zakonom o stečaju) a pogotovo samog Vulina, koji je kao poznat po širenju raznih parola, dok u funkciji Ministra rada potpisuje anti-sindikalne zakone, uključujući i novi Zakon o radu, i koji de facto sprovodi mere štednje.

Read More

Share
16 feb

NOVA GRČKA VLADA. Intervju sa Jozef Halevijem

NOVA GRČKA VLADA.

INTERVJU SA JOZEFOM HALEVIJEM[1]

Ovih dana izašli su mnogi članci o novoj grčkoj vladi a posebno o nekim njenim članovima. Većina tih članaka se usredsredila na spoljne aspekte a ne na suštinu, tj. na to koje ekonomske politike će novi sastav vlade moći da sprovede u delo.

Intervjuisali smo Jozefa Halevija, profesora ekonomije pri Univerzitetu u Sidneju koji dobro poznaje Janisa Varufakisa, novog ministra finansija Grčke, čiji je prijatelj i sa kojim je čak napisao jednu knjigu (zajedno sa Nikolasom Teokarakiksom): “Modern Political Economy: making sense of the post-2008 world” (Routledge).

Noi Restiamo: Možeš li nam dati tvoje mišljenje o rezultatima skorašnjih izbora u Grčkoj?

Jozef Halevi: Moje mišljenje je u suštini pozitivno. Naravno, postoji problem prouzrokovan time što Siriza stoji na vrlo heterogenim pozicijama. Međutim hteo bih reći da je potreba koja se rodila iz krize Pasok-a očigledno našla izlaz u Sirizi. Nije ga mogla naći u KKE (grčka komunistička partija), to je nemoguće. Da bi izabrali komunističku partiju potrebno je biti ideološki struktuiran, a populacija koja ja izlazila iz krize Pasok-a to nije bila. Dakle, moj sud je u suštini pozitivan, iako se meni Siriza baš i ne dopada mnogo.

halevi and varoufakis

Read More

Share
01 feb

GEOGRAFIE DEL POTERE. Dal Nord al Sud e ritorno

GEOGRAFIJE MOĆI – SA SEVERA KA JUGU I NAZAD, Intervju sa napuljskom grupom Città Future, na italijanskom objavljen u njihovom časopisu.

GEOGRAFIE DEL POTERE. Dal Nord al Sud e ritorno

Il Collettivo Gerusija intervista Città Future  

L’intervista riportata di seguito, condotta dal «Collettivo Gerusija (http://gerusija.com/)» di Novi Sad (Serbia), è stata pubblicata sulla rivista «Stvar/Thing-Journal for theoretical practices», num. 6, 2014.

Collettivo Gerusija: Come potreste presentare il vostro gruppo, la vostra rivista e le linee generali in cui si articola il vostro lavoro?

Città future: Per rispondere a questa domanda sarebbe necessario dividere la breve storia della nostra rivista in diversi periodi. Quello originario, in cui ancora doveva formarsi un gruppo di collaboratori più o meno assidui, nel quale l’obiettivo era sostanzialmente quello di riuscire a dare una lettura politica della realtà e dei cambiamenti allora in corso senza adottare una prospettiva “politicista”, senza cioè essere dentro la politica ufficiale. C’è stato poi un secondo periodo, in cui abbiamo individuato tre nuclei tematici o rubriche da sviluppare (“Esperienza e rappresentazione”, “La città dell’uomo” e “Transizioni”), con l’ambizione di farli diventare anche gruppi di lavoro in grado di darsi obiettivi di studio più condivisi e a lungo termine e in cui la rivista era sostanzialmente il risultato dell’assemblaggio di articoli ruotanti attorno alle rubriche. Infine c’è il periodo attuale, in cui siamo, con difficoltà, alla ricerca di un nuovo equilibrio, forse impossibile, tra l’indole politica iniziale e la tendenza all’approfondimento focalizzato su singoli punti che, per altri versi, avvertiamo come necessaria in questo momento, in un’indagine problematica che affronti anche il senso del “fare politica” oggi.

Read More

Share
11 jul

GEOGRAFIJE MOĆI – SA SEVERA KA JUGU I NAZAD.

Razgovor sa napuljskom grupom Città Future

banner-principale

Gerusija: Kako biste predstavili vašu grupu, vaš časopis i generalne crte u kojima se artikuliše vaš rad?

Città future: Da bismo odgovorili na ovo pitanje neophodno je podeliti kratku istoriju našeg časopisa u različita razdoblja: prvobitno razdoblje u kojem je još uvek trebalo da se obrazuje grupa manje više revnosnih saradnika, čiji je cilj u suštini bio da se izađe sa političkim čitanjem stvarnosti i promena koje su onda bile u toku, a da se ne usvoji jedna “politizirajuća” perspektiva, to jest da se ne bude unutar zvanične politike; i drugi period, u kojem smo izdvojili tri tematska jezgra i rubrike za obradu (Iskustvo i predstava, Grad čoveka, Tranzicije), sa ambicijom da ih pretvorimo u radne grupe koje su kadre da postave zajedničke i dugoročne ciljeve proučavanja i gde je časopis u suštini bio rezultat kompilacije članaka koji su vrteli oko tih rubrika. Časopis kreće sa nultim brojem januara 2010 godine (vidi: http://www.cittafuture.org/). Doduše, manifest je iz decembra 2008. godine (vidi: http://www.cittafuture.org/index/Manifesto-inglese.html). I na kraju, trenutni period u kojem smo, uz poteškoće, u potrazi za novom, možda nemogućom ravnotežom između početnog političkog karaktera i težnje za produbljivanjem fokusirane na pojedinačne tačke koje iz drugih razloga u ovom momentu osećamo kao nužne u problematskom istraživanju koje se suočava i sa tim šta je smisao “bavljenja politikom” danas.

Gerusija: Ime vašeg časopisa direktno upućuje na delo Antonija Gramšija, odnosno na La Città Futura (Budući grad), čuveni zbornik objavljen 1917. koji je uključivao i jedan od najpopularnijih Gramšijevih tekstova, tekst o ravnodušnima. Pre svega kako ocenjujete značaj Gramšijeve misli, danas, u ovoj fazi kapitalizma i hegemonije neoliberalne ideologije? Čini nam se da ideja “budućeg grada”, kao prostor borbenog saučestvovanja građana gde, kako je pisao Gramši, društveni lanac neće padati na teret malobrojnih koji se žrtvuju, nije izgubila na aktuelnosti.

Read More

Share
11 jul

BAUK KRUŽI SLOVENIJOM: PRVI KORACI INICIJATIVE ZA DEMOKRATSKI SOCIJALIZAM. Intervju sa Lukom Mesecom

Koalicija „Združena levica“ kojoj pripadaju Demokratska stranka rada (DSD) i Stranka za održivi razvoj Slovenije i ekosocijalizam (TRS), te Inicijativa za demokratski socijalizam (IDS) iz Slovenije, na nedavnim izborima za Evropski parlament je osvojila 5,48% glasova. Budući da je reč o prvoj i uspešnoj kandidaturi nove leve stranke u Sloveniji i regionu, objavljujemo intervju sa predstavnikom IDS-a, Lukom Mesecom.

10522474_338040709687828_1723318810325493318_n

Gerusija: Nedavno ste osvojili 5,48% glasova na evropskim parlamentarnim izborima. Šta to znači za IDS i kakav je vaš stav prema funkciji i ulozi Evropskog parlamenta?

Luka Mesec: Sa jedne strane, to je veliki uspeh za IDS i za koaliciju „Združena levica“, posebno u odnosu na partije „levog centra“ poput Socijaldemokrata i Pozitivne Slovenije. Naime, mi kao nova levica – sa radikalnim programom i bez ikakvih sredstava – osvojili smo samo 1% glasova manje od trenutno najveće parlamentarne stranke „Pozitivna Slovenija“ (PS) i samo 2% manje od Socijaldemokrata (SD) koji imaju preko 10.000 članova i dugu tradiciju.

S druge strane, nije potpuno jasno šta je doprinelo takvom rezultatu. Moguća je i interpretacija da smo takvu podršku zapravo dobili zbog slabosti PS i SD. Naime, PS je jedan mesec pre izbora počeo da se raspada zbog frakcijskih sukoba dok je SD imao vrlo nepopularnog predsednika koji je izgubio veliki deo potpore. Koja od ove dve interpretacije je tačna, videćemo 13. jula na parlamentarnim izborima. Ovde će situacija za nas biti vrlo teška: s jedne strane, menja se predsednik SD-a i novi predsednik je počeo da gradi „levi blok“ oko SD; s druge strane, u politički prostor je stupio novi akter, Miro Cerar. On je vrlo zanimljiv lik. Mogli bismo reći da je „otelovljenje savremene mainstream ideologije“: on je sve što hoće ljudi. On je „odgovoran“ muškarac u pedesetima, poznata ličnost i dežurni moralista. I – što je najbitnije – dosta je neodređen, tako da svako u njega može da projektuje svoje ideale. Odmah po nastupanju dobio je podršku od 33% u Sloveniji.

To jako pogoršava situaciju jer će se naravno deo naših birača odlučiti za jednu od te dve opcije (SD ili Miro Cerar). To je posebno opasno zbog toga što će slovenski „levi“ glasači glasati za najjačeg protivnika Janeza Janše (vođe desnice) pošto se boje Janše kao „slovenačkog Orbana“. U takvoj situaciji i naši birači će vrlo verovatno glasati za Mira Cerara ili SD.

 

Read More

Share
Translate »