Category Archives: Intervjui

18 feb

Stéfanie Prezioso, IL N'EST PAS POSSIBLE DE COMPRENDRE LE PASSÉ SANS RECOURIR AU PRÉSENT

 IL N'EST PAS POSSIBLE DE COMPRENDRE LE PASSÉ SANS RECOURIR AU PRÉSENT

Entretien avec Stéfanie Prezioso[1]

 

Maja Solar: En tant qu'historienne vous traitez principalement de sujets historiques « politiquement sensibles », prenant souvent en compte une perspective de classe (fascisme, anti-fascisme, totalitarisme, Histoire du mouvement ouvrier, immigration, exil politique …) Que pensez-vous de la relation entre Histoire et politique / idéologie ? Pensez-vous qu'une position de « neutralité axiologique » soit possible dans la science historique ? Chaque interprétation historique n'implique-t-elle pas nécessairement une prise de position particulière (idéologique, politique…) ?

Stéfanie Prezioso: A mon sens, une position de « neutralité axiologique » n’a pas de sens dans la science historique. Comme vous le savez, l’historien ne se contente pas de dire des « faits » mais vise à les interpréter, à leur donner sens, à partir de là il ne peut plus être « axiologiquement neutre ». Il me semble que ce statement a plus que jamais besoin d’être réitéré, face à celles et ceux qui ont patiemment construit, pour le dire avec l’historien italien Gabriele Turi, « l’hégémonie culturelle de la droite », en la fondant tout au long des années 1980 et 1990 jusqu’au tournant du 21e siècle, sur la « négation » de l’existence même d’une « culture de droite distincte et spécifique ». Cette profession de foi d’une « neutralité revendiquée » a été relayée par les grands médias et elle apparaît aujourd’hui comme une évidence longtemps ignorée parce que frappée au coin du bon sens.

Mais poussons le raisonnement à l’absurde, même si cette « neutralité » existait quel intérêt aurait-elle ? N’imposerait-elle pas à « l’intellectuel » de s’extraire du monde dans lequel il vit et des débats dans lesquels, qu’il le veuille ou non, il est pris ? Comment alors pourrait-il comprendre le passé sans se pencher sur le présent, pour reprendre l’une des idées défendues par l’historien français Marc Bloch, résistant mort fusillé par les forces d’occupation allemandes en France ?  L’historien est inscrit dans la cité et dans son temps; l’histoire est donc toujours contemporaine comme l’écrivait Benedetto Croce. Cela implique concrètement que les questions éthico-culturelles qui sont posées à l’historien demeurent : celle de la recherche de la « vérité », fondée sur l’administration de la preuve mais aussi sur la conscience du temps qui sépare le temps présent de la recherche du passé de l’objet. Cela veut dire aussi que le positionnement éthique (son amour du métier si vous voulez) de l’historien doit le conduire à se remettre continuellement en discussion en prenant en compte non seulement la découverte de nouveaux documents mais aussi les « nouvelles » manières de les analyser en fonction de la pluralité des interprétations sur lesquels l’analyse du passé s’est fondée au cours du temps. C’est seulement en se fondant sur cette nécessité éthico-culturelle que les historiens critiques peuvent mener le combat de l’histoire au présent.

Read More

Share
28 okt

„Nedosledno je biti komunista i biti za nezavisnost“

 „Nedosledno je biti komunista i biti za nezavisnost“

Intervju sa Albertom Garsonom: „Ovo je rat zastava“. Član Komunističke partije Španije i savezni koordinator Ujedinjene levice ravnomerno raspodeljuje krivicu na Karlosa Pučdemona i Mariana Rahoja.

Savezni koordinator Ujedinjene Levice ne smatra „doslednim“ da se u katalonskom kontekstu, u kontekstu polarizovanog sukoba i „rata zastavama“, bude istovremeno „pristalica nezavisnosti i komunista“, te objašnjava da se identifikuje samo sa drugim određenjem. Alberto Garson Espinoza promovisao je u ponedeljak svoju novu knjigu, Zašto sam komunista ( Por qué soy comunista), čime namerava da „obogati sanduk sa alatkama“ kojima raspolaže levica kako bi „kritikovala postojeći svet“ i „izgradila alternativan“.

U intervjuu za Público, Garson odgovornost za trenutnu situaciju u Kataloniji ravnomerno raspodeljuje između Šarla Pučdemona i Mariana Rahoja, i ne gubi iz vida cilj izgradnje jedne federalne republike koja bi garantovala socijalna prava radnicima i koja se bori sa nejednakošću i prekarnošću. To su dva pitanja koja zanemaruju predsednik Gobierne (španska vlada) i predsednik Generalitata (katalonske). Podvlači da „radničke klase ne podržavaju“ proces za nezavisnost te diže alarm pred preporodom ekstremne desnice i pred nadiranjem španskog nacionalizma: „Narodna partija i Ciudadanos imaju u svom DNK ono što je Franko nazivao neprikosnoveno jedinstvo Španije“.

O primeni člana 155 španskog Ustava uz argumente koji se „ne mogu pravno opravdati, kao ni intervencija na TV3“, i o mogućoj jednostranoj Deklaraciji o nezavisnosti (Dui), „bez pravne vrednosti“ i „bez legitimiteta“, Garson govori jasno i ne krije da polarizacija može koštati glasova parlamentarnu grupu Unidos Podemos-En Comú Podem-En Marea čiji je deo leva koalicija, ali tvrdi i da je ubeđen kako će „pre ili kasnije predlog o sporazumnom referendumu naći svoj put“.

Read More

Share
09 jun

Maja Solar, U DOBA KAPITALIZMA JE CINIČNO REĆI ‘’RADI ONO ŠTO VOLIŠ’’

Izvor: P-Portal

U DOBA KAPITALIZMA JE CINIČNO REĆI

‘’RADI ONO ŠTO VOLIŠ’’

Razgovor vodio: Vladislav Stojičić

Svakodnevni fašizam u svim njegovim oblicima i dodacima prepoznajete po čemu?

Maja Solar: Fašizam ne poistovećujem sa svakim šovinizmom, seksizmom, rasizmom ili bilo kojim odnosom dominacije i podređenosti, jer se onda nalepnica ‘’fašizam’’ olako lepi na bilo koje ponašanje koje nam se ne dopada i relativizuje se. Također, uprkos nekim grupama koje su još uvek uzgredne pojave i koje eksplicitno rabe fašističku retoriku i simboliku, mi danas ne možemo govoriti o fašizmu kao pokretu i režimu – što ne znači da stvari ne bi mogle da se razviju u tom pravcu.

U teoriji se za opis novih oblika fašizma koriste pojmovi postfašizam ili neofašizam (detaljnije o ovome se naš kolektiv Gerusija posvetio u poslednjem broju časopisa Stvar). Kada mislim o savremenim oblicima fašizma nastojim da govorim više u adjektivnom obliku. Fašistoidne ideologije i prakse prepoznajem u različitim oblicima društvene segregacije i nejednakosti. Primera radi, migrantske politike kojima se segregiraju oni koji su suvišni kao radna snaga i nepodobni u etničkom, polnom, rasnom ili religijskom smislu su fašistoidne. Slike sistemskog nasilja nad suvišnima i nepodobnima upadljivo vidimo u izbegličkim kampovima, hrpama ljudi načičkanim na brodovima koji pokušavaju da spasu goli život ili u zidovima koji sve više cementiraju društvene nejednakosti. Ali one su prisutne učestalije i svuda su oko nas: prinudna iseljenja, nasilje nad romskim stanovništvom i njihovo odvajanje u neformalna naselja i sl. Također procesi rehabilitacije kolaboracionističkih snaga svedoče o sve većoj fašizaciji društva. Fašistoidne i slične prakse su zapravo nešto što je sapripadno kapitalizmu. Istorijski fašizam sa početka XX veka ih je rastegao do krajnje destruktivnih granica, ali taj potencijal postoji sve dok postoji kapitalizam.

Read More

Share
09 okt

TKO SE NE BORI ZAJEDNO IZGUBI POJEDINAČNO: SPOZNATI NAŠ POLOŽAJ POD ZVIJEZDAMA, BANKAMA I DRONOVIMA

Izvor: Novosti

Saša Hrnjez i Darko Suvin

TKO SE NE BORI ZAJEDNO IZGUBI POJEDINAČNO: SPOZNATI NAŠ POLOŽAJ POD ZVIJEZDAMA, BANKAMA I DRONOVIMA 

 

Razgovor o jugoslavenskom prostoru povodom knjige Samo jednom se ljubi

 

HRNJEZ: U tvojoj knjizi[1] izvodiš periodizaciju SFR Jugoslavije na četiri perioda. Od pitanja koliko je ova periodizacija empirijski i faktografski tačna možda je bitnije pitanje strateške važnosti periodizacije, odnosno koliko je takva periodizacija način da se socijalistička Jugoslavija posmatra u njenoj istoričnosti i dinamici, dakle ne kao jedan monolitani statički sistem nego kao niz događaja.

 

SUVIN: Držim da je ovo na kraju tvog pitanja točno. Ja se u principu slažem da se SFR ili titoistička Jugoslavija može shvatiti jedino kao niz i ispreplitanje ponekad kontradiktornih događaja a ne kao jedan događaj. Da bi se to uopće moglo historiozofski diskutirati, mi taj slijed moramo pojednostaviti na 5-6 perioda, koji su za mene jasno podijeljeni na uzlazne i silazne – tu podaci govore vrlo glasno. E sad, da li ćeš onaj državni centralizam od 1945. do 1950. zvati jednim periodom ili ne, nije bitno. Međutim i to spada u uzlazni period, od 1944. ili 1943. pa recimo do 1972. Sve su te brojke uslovne i jednostrane: jer, neki procesi su počeli loše hodati mnogo ranije a drugi su se dobro nastavili još i kasnije. Ali moramo o svakom periodu dati nekakav općeniti sud, da bismo uopće mogli misliti o smjeru i toku društvenog razvoja.

Inače, periodizacija je uvijek uslovna i zamršena stvar, zavisi kako valoriziraš i ponderiraš određene faktore koje držiš presudnima. To su ideološko-političke odluke do kojih svako dolazi prema svojim horizontima i vrijednostima. U tom smislu glavni faktori periodizacije uopće nisu faktografija i empirija: ne da one ne postoje, nego da se (kako to zna svaki teoretičar nauke) iz određenog skupa fakata može izvesti koliko god hoćeš teorija, koje će se sve temeljiti na nekima od tih fakata ili na nekim njihovim vidovima.

Naslovna_Darko Suvin

H: To znači da periodizacija Jugoslavije nije bitna samo zbog istoričnog i dinamičkog pogleda koji nju vide kao skup događaja, nego i kao skup kontradiktornih procesa koji su u jednom momentu vukli na ovu pa na onu stranu, i time je na neki način rascepali iznutra.

 

S: Pa jedino tako mi možemo objasniti kraj Jugoslavije. Ja sam počeo tu knjigu da pišem zbog kraja: jer nam je kraj, to jest krah, jedini svima bio jasan. Tu se nešto srušilo u što smo svi mi vjerovali i jednim djelom smo sa dobrim razlogom vjerovali, i to moja generacija. Znaš kako, ili to vjerovatno ne znaš, bila je pjesma «Kud prolaze Skojevci sva se zemlja trese/ od silnoga rada što ga započeše». (Inače to je vrlo interesantna rima, jer moraš mijenjati normalni naglasak, a to se u narodnoj pjesmi može; vrlo je nečista rima i jako interesantan formalni zahvat.) Znaš jedan prijatelj mi je pričao u Beogradu kako mu je njegov otac, koji je bio Skojevac, govorio da je Skoj bio važniji od Partije, na šta sam ja dodao «pa da, zato su ga i raspustili». Skoj su raspustili još prije AFŽ-a, jer je bio opasniji. Mada nije istina da je Skoj bio važniji od Partije, ali je bio udarna oštrica, dok je onaj držak što ga drži bio važniji. No Partija odnosno taj držak nije bio oštrica u poslijeratnom periodu, dok u ratnom periodu sigurno jeste.

Read More

Share
22 jun

EKONOMIJA JE NASTAVAK RATA DRUGIM SREDSTVIMA

«Ekonomija je nastavak rata drugim sredstvima»

Intervju sa grupom “T.O.P. – Theorie.Organisation.Praxis” iz Berlina
 

 

GERUSIJA: Možete li ukratko da predstavite vašu grupu, vaše aktivnosti i aktuelne ciljeve kao i vaš razvitak od osnivanja?

 

T.O.P. : Kao što ime naše grupe – T.O.P. Teorija. Organizacija. Praksa – već pokazuje mi sledimo tri glavna cilja:

  1. Teorija, što znači razvijanje i pružanje radikalne kritike putem javnih nastupa i seminara, Marksove jesenje škole, objavljivanja publikacija, postera, letaka i naravno časopisa “Straßen aus Zucker”, koji je postao poprilično velik i bitan i takođe predstavlja projekat koji uključuje ljude izvan naše grupe. Novija izdanja su pokrila teme kao što su rasistička mobilizacija u Nemačkoj, protesti izbeglica, protesti protiv krize i antikapitalizma uopšte, kao što su Blockupy, feminizam, uključujući i pripreme za demonstracije 8. marta
  2. Organizacija znači organizovanje same naše grupe, koja je odnedavno postala povelika i koja se podelila u različite radne grupe. Na nacionalnom nivou učestvujemo u organizacionim procesima Ums-Ganze![1]-a, što takođe podrazumeva rad sa drugim savezima, kao Interventionistische Linke (Intervencionistička Levica), i određene projekte kao Blockupy, ili priprema protiv ECB (Evropska Centralna Banka) 18. marta 2015., ili feministički marš 8. marta. Na kraju, ali ne i zadnje po važnosti, organizujemo na evropskom nivou, putem mreže «Beyond Europe», saradnju i sa grupama u drugim zemljama. Ovaj nivo organizacije ima često u osnovi određene događaje kao mobilizacija protiv WKR-Ball u Beču (veliki desničarski bal), Blockupy protesti protiv kapitalizma i krize u Frankfurtu, ili veliki politički festival organizovan od strane Alpha Kappa-e u Grčkoj.
  3. Praksa: Kritičko mišljenje i teorijska analiza su ključni za odgovarajuće razumevanje društva. Teorijska kritika kapitalizma, međutim, mora da se poveže sa praktičnom kritikom: političkom akcijom i društvenom borbom. Ako smo uvereni da se danas kapitalizam, kao samodovoljni, nepotrebni odnos prinude, mora nadvladati radi uspostavljanja humanog i razumnog društva, onda bi trebalo razviti političku akciju koja je usmerena ka toj misiji. Mi danas i dalje eksperimentišemo sa različitim formama delovanja, iz naše marginalizovane pozicije, i pokušavamo da reflektujemo naše iskustvo na strateškom nivou.

 

GERUSIJA: Prošlog novembra Nemačka je proslavila 25. godišnjicu od pada Berlinskog zida. Budući da je vaša grupa sa sedištem u Berlinu, kako i do koje mere je iskustvo Mauerfall-a uticalo na vašu političku borbu? Šta biste danas mogli reći 25 godina posle tog nesumnjivo odlučujućeg događaja, koji ipak nije označio kraj istorije?

Read More

Share
19 jun

Fašizam kao tendencija

Izvor: Mreža Antifašistkinja Zagreba (MAZ)

Fašizam kao tendencija – ono što su jugoslovenski partizani znali, a liberali negirali

Intervju sa Aleksandrom Matkovićem za MAZ

Aleksandar Matković (1988) je filozof i aktivista iz Novog Sada. Bavi se savremenim marksizmom, istorijom kapitalizma, teorijama biopolitike i dužničke ekonomije. Član je Kolektiva Gerusija, francuske Association pour l'autogestion i uredništva časopisa "Stvar". Trenutno živi u Beogradu, gde radi kao istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

Intervju vodio: Bartul Čović

 

1. Ovih dana navršava se godinu dana otkako je Aleksandar Vučić preuzeo funkciju predsjednika Vlade Srbije? U vladajućoj koaliciji nalaze se neke stranke čije ime ima stvarno ljevičarski prizvuk, SPS, Pokret Socijalista – da li one djeluju u skladu sa svojim imenom, i kako ocjenjuješ rad premijera kojeg neki nazivaju srpskim Tačerom, i cjelokupne vladajuće koalicije?

Što se tiče politike Vučićeve vlade, u nekim momentima je Srbija prestigla Tačerovsku Britaniju. Tačerova je bila pionir neoliberalizma, zadavala udarce britanskim sindikatima, privatizovala industrije, reformisala policiju, ali to je tek bio početak procesa koji će se kasnije programski sprovoditi, pogotovo na evropskoj periferiji. U Srbiji Vučićev kabinet nije doneo ništa suštinski novo u smislu ekonomskih politika ali jeste pojačao proces neoliberalizacije društva. Ubrzao je i zaoštrio stvari, kako iznutra po pitanju zakonodavstva i privatizacija, tako i spolja po pitanju međunarodnih ugovora, zaduživanja preko evroobveznica i MMF-ovih uslovljenih kredita. To je rađeno brzo – ova vlada tolikom brzinom izbacuje nove zakone da nijedna levica ne može da je isprati u tome. I tu nije problem samo u brzini. Stvar kod tih 10 ili 15 novih zakona ili izmena koji se donesu mesečno jeste što se gotovo svi odnose na implementaciju tržišnih načela, i to ne samo kroz izmenu radnih zakonodavstava, nego i zakona o privatizaciji, penzionog sistema itd. Otuda su i posledice odmah vidljivije, kao u slučaju 188 preduzeća čija je privatizacija ubrzano okončana početkom godine: neka od njih su bila uspešna, a gase se zakonom koji ih nasilno gura pod stečaj. Ta vrsta ekonomske racionalnosti sada pokazuje svoje jasno lice, bez maski i demokratskih privida, i to sve vrlo brzo gura društvo na granicu ekonomske i društvene izdržljivosti. Zato postoji i utisak da je sada mnogo gore nego što je bilo devedesetih: tada ste imali hiperinflaciju i sankcije, ali je Milošević je donekle štitio najniže slojeve, država je recimo subvencionisala lekove i tome slično. Sada nemate više ni najosnovniji društveni „safety net“ koji bi nas mogao spasiti od totalnog siromaštva. 

Što se levice tiče, jasno je da ni SPS ni Vulinov Pokret Socijalista nemaju nikakve veze sa današnjom levicom. One su samo deo političkog privida na srpskoj sceni i to nije neka tajna. Takav privid naravno vremenom vodi do šizofrenih i ludih situacija poput one u kojoj recimo Ministar privrede izjavljuje da će se boriti za svakog radnika u stečaju (kojih se potom hitno otarasio pomenutim zakonom o stečaju) a pogotovo samog Vulina, koji je kao poznat po širenju raznih parola, dok u funkciji Ministra rada potpisuje anti-sindikalne zakone, uključujući i novi Zakon o radu, i koji de facto sprovodi mere štednje.

Read More

Share
Translate »