Category Archives: Događaji

10 jun

Ivan Radenković (1977-2018)

30. maja nas je iznenada napustio Ivan, jedan od stubova našeg Kolektiva, deo uredništva časopisa za teorijske prakse "Stvar" od samog početka, a pre svega naš drug i prijatelj. Ovaj nenadoknadiv gubitak će bespovratno uticati na naš budući rad. A Ivanu ćemo još dugo odavati poštovanje za sve što je uradio, u teoriji, politici, filozofiji, muzici, umetnosti.

Ivanove teorijske radove možete čitati na njegovom Academia.edu profilu, sve video-snimke u kojima se pojavljuje gledati ovdemuziku slušati na njegovom SoundCloud profilu Kolofon, kao i na YouTube kanalu ovde + intro-muziku za dokumentarni serijal Baštarenje.

Vest o Ivanovoj preranoj i iznenadnoj smrti brzo je odjeknula u Srbiji i regionu ostavljajući sve u šoku. Razni mediji i portali su izveštavali ovako (linkovi u nastavku)

Read More

Share
22 dec

Promocija publikacije „Strane direktne investicije u Srbiji“ Ivana Radenkovića

Promocija publikacije „Strane direktne investicije u Srbiji“ Ivana Radenkovića

Promocija istraživanja „Strane direktne investicije u Srbiji“ Ivana Radenkovića će se održati 28. decembra (četvrtak) u 19.00h u knjižari Bulevar Books u Novom Sadu. Primerci besplatne publikacije moći će se preuzeti tokom promocije, a u elektronskom obliku se, na srpskom i engleskom jeziku, nalaze na sajtu izdavača (Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe).

O knjizi govore:

Alpar Lošonc (Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad)

Mladen Perić (Visoka škola modernog biznisa, Beograd)

Krunoslav Stojaković (Rosa Luxemburg Stiftung, Beograd)

i Ivan Radenković (Gerusija, Novi Sad)

Moderira: Maja Solar (Gerusija, Novi Sad)

 

Istraživanje se bavi politikom stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji i pokazuje kako je ovaj model razvojne politike, koji u Srbiji provode sve vlade od 2000-ih, duboko problematičan i poguban za stanovništvo. Strani investitori ne dolaze u Srbiju da bi poboljšali njenu ekonomiju, već zbog jeftine radne snage i drugih pogodnosti: tržišta, prirodnih resursa i izdašnih državnih subvencija. Postoji korelacija između SDI i rasta zaduženosti, eksplozije uvoza na uštrb izvoza, finansijskih špekulacija i izbegavanja poreza: SDI negativno utiču na nivo zaposlenosti, platni bilans zemlje, opštu monetarnu stabilnost i na rast spoljnjeg duga. Ekonomska politika privlačenja SDI još više učvršćuje ekonomsku zavisnost siromašnih zemalja od bogatijih i globalnu eksploataciju, stoga ne može biti demokratični ekonomski model koji bi doprinosio privrednom razvoju i boljitku stanovništva.

Ivan Radenković (1977, Bor) je masterirao filozofiju u Novom Sadu. Član je kolektiva „Gerusija“ i deo uredništva časopisa sa teorijske prakse „Stvar“. Od 2009. do 2016. je bio član „Udruženja romskih studenata“. Od 2015. radi kao predavač u okviru projekta „Foruma Roma Srbije“ o političkoj edukaciji mladih. U okviru recentnijih radova, objavio je istraživanje „Penzijski sistemi u kontekstu promena društvenih formacija – od Kraljevine Jugoslavije do danas“ u publikaciji „Bilans stanja: doprinos analizi restauracije kapitalizma u Srbiji“ (2015) i publikaciju „Foreign Direct Investments in Serbia“ (2016) / „Strane direktne investicije u Srbiji“ (2016). Oblasti interesovanja: marksizam, kritika političke ekonomije, istorija ekonomskih ideja, klasna teorija, industrijska politika, istorija sindikata i penzioni sistemi. Prevodi sa engleskog i slovenačkog. Komponuje, svira i producira muziku.

 

Share
31 okt

Tribina ”OKTOBARSKA REVOLUCIJA 1917: STO GODINA POSLE”

Pozivamo vas na tribinu koja će se održati u utorak 7. novembra u Kulturnom centru Zrenjanina pod nazivom ''OKTOBARSKA REVOLUCIJA 1917: STO GODINA POSLE''. Govore: dr Maja Solar – filozofkinja i članica Gerusije, Ivan Radenković – master filozofije i član Gerusije i dr Todor Kuljić – sociolog. Moderator je Miroslav Samardžić – politikolog. Tribina počinje u 19.00h. Dobrodošle/i!

Share
18 jun

GERUSIJA U SUBOTICI

Gerusija će 22. juna (četvrtak) 2017. u 19.30h gostovati u klubu KLEIN HOUSE (Štrosmajerova 9) u Subotici, predstaviti svoj rad i promovisati časopis Stvar

Okrugli sto sa članovima Kolektive "Gerusija" i promocija časopisa "Stvar"

Članice i članovi Kolektiva ''Gerusija'' po prvi put dolaze u Suboticu! Povod za okupljanje je predstavljanje našeg časopisa "Stvar", uz poseban naglasak na poslednji broj posvećen fašizmu. Priliku ćemo iskoristiti i za šire predstavljanje delatnosti organizacije, a posebno će nam biti drago da razgovaramo sa publikom o danas gorućim političko-ekonomskim pitanjima i pokušamo da vidimo ima li levica barem neke odgovore na njih ili makar drukčije postavljenu analizu od one koju sad već gotovo 24h dnevno slušamo i čitamo putem medija, institucija, i ostalog. 


Gerusija je kolektiv koji se prevashodno bavi društveno-angažovanom i kritičkom teorijom, ali i političkim i aktivističkim radom. Postojimo preko deset godina i iza sebe imamo ogromnu teorijsko-političku proizvodnju: osam brojeva časopisa ''Stvar'', veliki broj tribina, javnih predavanja, prevedenih tekstova sa engleskog, italijanskog, francuskog, mađarskog, slovenačkog i nemačkog jezika, učestvovanja u protestima i akcijama, organizovanje i realizaciju video-kampanja, sajt, youtube kanal kao i facebook stranicu punu zanimljivog sadržaja… Ovom prilikom vas pozivamo i da se konačno uživo upoznamo i razgovaramo o svemu što nas danas "mori".
Na promociji časopisa i kolektiva će govoriti Gerusijanke i Gerusijanci: Saša Hrnjez, Andrea Jovanović, Ivan Radenković i Maja Solar. Dobrodošli/e!

Share
25 apr

Saša Hrnjez, PROTESTI IZMEĐU PETOOKTOBARSKOG REFLEKSA I MOGUĆNOSTI NOVE POLITIKE

Saša Hrnjez

PROTESTI IZMEĐU PETOOKTOBARSKOG REFLEKSA

I MOGUĆNOSTI NOVE POLITIKE

               

Istina je da su trenutni protesti odmah podsetili na 90-te i na petooktobarske promene.  Mnogi su skinuli prašinu sa starih pištaljki, setili se starih transparenata, prošetali ponovo ulicama uz bubnjeve. Nema sumnje da je “petooktobarski refleks” i dalje prisutan među građanima i da su se mnogi zapitali „pa zar opet posle toliko godina moram da šetam?!“.  Upravo zbog i dalje u memoriji sveže tradicije protestnih šetnji, a pre svega zbog osetljivosti na temu krađe izborne volje građana, logično je nekako što su razlozi nezadovoljstva, koji su odmah posle izbora odjeknuli, bili oni koji se tiču glasačkih listića, slobode izbora, medijskih sloboda. Neki zahtevi su u prvi mah podsetili na 9. mart 1991. (smena upravnika televizije i slično).  A i termin “diktatura” je rehabilitovan kao ponovo validan, mada je zanimljivo pitanje koliko je njegovo značenje ovoga puta spontano modifikovano. Međutim, ako se zadržimo na toj slici i pomislimo da je reč o nastavku dešavanja iz 90-tih ili povratka u tu deceniju, propuštamo priliku da shvatimo u čemu je istorijski značaj ovih pubuna. Propuštamo u stvari priliku da shvatimo u čemu se „ova diktatura“ razlikuje „od one“, i kako se borba protiv one mora razlikovati od borbe protiv ove. Zato ostavimo na stranu spoljašnje analogije, folklorni deo protesta i to što su u prvi plan došli ponovo studenti i omladina.

Iako je petooktobarski refleks i dalje aktivan i sposoban da pokrene društveno telo, a pogotovo njenu građansko-liberalnu komponentu, tumačiti masovni izlazak na ulice i nezadovoljstvo kao „obavljanje nezavršenog posla“ bilo bi i pogrešno i kontraproduktivno. Može se reći suprotno: studentski nemiri i širenje protesta su ako ne kraj petooktobarske republike, kako su to neki entuzijastično najavili, onda barem objava njene istrošenosti, što se manifestuje u apsolutnom nepoverenju u sve postojeće mainstream političke stranke. Znak apolitičnosti? Reč je pre o sazrevanju jednog novog političkog impulsa koji treba da nađe svoju formu.

Read More

Share
Translate »