Category Archives: Događaji

22 dec

Promocija publikacije „Strane direktne investicije u Srbiji“ Ivana Radenkovića

Promocija publikacije „Strane direktne investicije u Srbiji“ Ivana Radenkovića

Promocija istraživanja „Strane direktne investicije u Srbiji“ Ivana Radenkovića će se održati 28. decembra (četvrtak) u 19.00h u knjižari Bulevar Books u Novom Sadu. Primerci besplatne publikacije moći će se preuzeti tokom promocije, a u elektronskom obliku se, na srpskom i engleskom jeziku, nalaze na sajtu izdavača (Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe).

O knjizi govore:

Alpar Lošonc (Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad)

Mladen Perić (Visoka škola modernog biznisa, Beograd)

Krunoslav Stojaković (Rosa Luxemburg Stiftung, Beograd)

i Ivan Radenković (Gerusija, Novi Sad)

Moderira: Maja Solar (Gerusija, Novi Sad)

 

Istraživanje se bavi politikom stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji i pokazuje kako je ovaj model razvojne politike, koji u Srbiji provode sve vlade od 2000-ih, duboko problematičan i poguban za stanovništvo. Strani investitori ne dolaze u Srbiju da bi poboljšali njenu ekonomiju, već zbog jeftine radne snage i drugih pogodnosti: tržišta, prirodnih resursa i izdašnih državnih subvencija. Postoji korelacija između SDI i rasta zaduženosti, eksplozije uvoza na uštrb izvoza, finansijskih špekulacija i izbegavanja poreza: SDI negativno utiču na nivo zaposlenosti, platni bilans zemlje, opštu monetarnu stabilnost i na rast spoljnjeg duga. Ekonomska politika privlačenja SDI još više učvršćuje ekonomsku zavisnost siromašnih zemalja od bogatijih i globalnu eksploataciju, stoga ne može biti demokratični ekonomski model koji bi doprinosio privrednom razvoju i boljitku stanovništva.

Ivan Radenković (1977, Bor) je masterirao filozofiju u Novom Sadu. Član je kolektiva „Gerusija“ i deo uredništva časopisa sa teorijske prakse „Stvar“. Od 2009. do 2016. je bio član „Udruženja romskih studenata“. Od 2015. radi kao predavač u okviru projekta „Foruma Roma Srbije“ o političkoj edukaciji mladih. U okviru recentnijih radova, objavio je istraživanje „Penzijski sistemi u kontekstu promena društvenih formacija – od Kraljevine Jugoslavije do danas“ u publikaciji „Bilans stanja: doprinos analizi restauracije kapitalizma u Srbiji“ (2015) i publikaciju „Foreign Direct Investments in Serbia“ (2016) / „Strane direktne investicije u Srbiji“ (2016). Oblasti interesovanja: marksizam, kritika političke ekonomije, istorija ekonomskih ideja, klasna teorija, industrijska politika, istorija sindikata i penzioni sistemi. Prevodi sa engleskog i slovenačkog. Komponuje, svira i producira muziku.

 

Share
31 okt

Tribina ”OKTOBARSKA REVOLUCIJA 1917: STO GODINA POSLE”

Pozivamo vas na tribinu koja će se održati u utorak 7. novembra u Kulturnom centru Zrenjanina pod nazivom ''OKTOBARSKA REVOLUCIJA 1917: STO GODINA POSLE''. Govore: dr Maja Solar – filozofkinja i članica Gerusije, Ivan Radenković – master filozofije i član Gerusije i dr Todor Kuljić – sociolog. Moderator je Miroslav Samardžić – politikolog. Tribina počinje u 19.00h. Dobrodošle/i!

Share
18 jun

GERUSIJA U SUBOTICI

Gerusija će 22. juna (četvrtak) 2017. u 19.30h gostovati u klubu KLEIN HOUSE (Štrosmajerova 9) u Subotici, predstaviti svoj rad i promovisati časopis Stvar

Okrugli sto sa članovima Kolektive "Gerusija" i promocija časopisa "Stvar"

Članice i članovi Kolektiva ''Gerusija'' po prvi put dolaze u Suboticu! Povod za okupljanje je predstavljanje našeg časopisa "Stvar", uz poseban naglasak na poslednji broj posvećen fašizmu. Priliku ćemo iskoristiti i za šire predstavljanje delatnosti organizacije, a posebno će nam biti drago da razgovaramo sa publikom o danas gorućim političko-ekonomskim pitanjima i pokušamo da vidimo ima li levica barem neke odgovore na njih ili makar drukčije postavljenu analizu od one koju sad već gotovo 24h dnevno slušamo i čitamo putem medija, institucija, i ostalog. 


Gerusija je kolektiv koji se prevashodno bavi društveno-angažovanom i kritičkom teorijom, ali i političkim i aktivističkim radom. Postojimo preko deset godina i iza sebe imamo ogromnu teorijsko-političku proizvodnju: osam brojeva časopisa ''Stvar'', veliki broj tribina, javnih predavanja, prevedenih tekstova sa engleskog, italijanskog, francuskog, mađarskog, slovenačkog i nemačkog jezika, učestvovanja u protestima i akcijama, organizovanje i realizaciju video-kampanja, sajt, youtube kanal kao i facebook stranicu punu zanimljivog sadržaja… Ovom prilikom vas pozivamo i da se konačno uživo upoznamo i razgovaramo o svemu što nas danas "mori".
Na promociji časopisa i kolektiva će govoriti Gerusijanke i Gerusijanci: Saša Hrnjez, Andrea Jovanović, Ivan Radenković i Maja Solar. Dobrodošli/e!

Share
25 apr

Saša Hrnjez, PROTESTI IZMEĐU PETOOKTOBARSKOG REFLEKSA I MOGUĆNOSTI NOVE POLITIKE

Saša Hrnjez

PROTESTI IZMEĐU PETOOKTOBARSKOG REFLEKSA

I MOGUĆNOSTI NOVE POLITIKE

               

Istina je da su trenutni protesti odmah podsetili na 90-te i na petooktobarske promene.  Mnogi su skinuli prašinu sa starih pištaljki, setili se starih transparenata, prošetali ponovo ulicama uz bubnjeve. Nema sumnje da je “petooktobarski refleks” i dalje prisutan među građanima i da su se mnogi zapitali „pa zar opet posle toliko godina moram da šetam?!“.  Upravo zbog i dalje u memoriji sveže tradicije protestnih šetnji, a pre svega zbog osetljivosti na temu krađe izborne volje građana, logično je nekako što su razlozi nezadovoljstva, koji su odmah posle izbora odjeknuli, bili oni koji se tiču glasačkih listića, slobode izbora, medijskih sloboda. Neki zahtevi su u prvi mah podsetili na 9. mart 1991. (smena upravnika televizije i slično).  A i termin “diktatura” je rehabilitovan kao ponovo validan, mada je zanimljivo pitanje koliko je njegovo značenje ovoga puta spontano modifikovano. Međutim, ako se zadržimo na toj slici i pomislimo da je reč o nastavku dešavanja iz 90-tih ili povratka u tu deceniju, propuštamo priliku da shvatimo u čemu je istorijski značaj ovih pubuna. Propuštamo u stvari priliku da shvatimo u čemu se „ova diktatura“ razlikuje „od one“, i kako se borba protiv one mora razlikovati od borbe protiv ove. Zato ostavimo na stranu spoljašnje analogije, folklorni deo protesta i to što su u prvi plan došli ponovo studenti i omladina.

Iako je petooktobarski refleks i dalje aktivan i sposoban da pokrene društveno telo, a pogotovo njenu građansko-liberalnu komponentu, tumačiti masovni izlazak na ulice i nezadovoljstvo kao „obavljanje nezavršenog posla“ bilo bi i pogrešno i kontraproduktivno. Može se reći suprotno: studentski nemiri i širenje protesta su ako ne kraj petooktobarske republike, kako su to neki entuzijastično najavili, onda barem objava njene istrošenosti, što se manifestuje u apsolutnom nepoverenju u sve postojeće mainstream političke stranke. Znak apolitičnosti? Reč je pre o sazrevanju jednog novog političkog impulsa koji treba da nađe svoju formu.

Read More

Share
23 apr

Andrea Jovanović, ’ZBOG SEBE I SVOJIH DRUGOVA’

Tekst je izvorno objavljen na sajtu magazina "MILICA"

Andrea Jovanović

’ZBOG SEBE I SVOJIH DRUGOVA’

PROTESTI „PROTIV DIKTATURE“ 2017

 

Počevši od trećeg aprila, svakog dana učesnici protesta na ulicima traže ostavke, kritikuju medijsku scenu Srbije i zahtevaju bolje socijalne uslove života.

Počelo je u Beogradu, neočekivano i prebrzo da bi se isprva shvatilo šta se uopšte događa. Uskoro se proširilo i u druge gradove širom Srbije, manje ili više spontano, manje ili više uspešno. Znam da sam u noći drugog na treći april kao pokisla pratila brojanje glasova online i da su društvene mreže ocrtavale slična iskustva. Kada sam dobila poziv na prvi protest „Protiv diktature“, nisam ga doživela ozbiljno, delovao mi je kao prost izliv nezadovoljstva koji neće prerasti u nešto više. „Kapisla je svakako bila Vučićeva pobeda na izborima, mislim da nije bilo toliko bitno čak ni da li je varao ili nije, koliko su se ljudi žalili na autoritarnu vladavinu. Možda i bez direktnog varanja, osećali smo se prevareno. Rešio sam da odem sutradan i izvidim situaciju, nisam ništa veliko očekivao od protesta“, navodi A.R, student iz Beograda i učesnik protesta.

Svi smo se prevarili. Protest je bio neprijavljen, bez plana, bez organizacije. Prva ruta nastaje potpuno slučajno. Tokom ta dva-tri sata, reka ljudi postajala je sve veća kako su se u nju slivali sa strane, od napred, otpozadi. Niko ne može da kaže da li su ti ljudi, mahom mladi, došli sa namerom ili su se jednostavno spontano priključili. Ali, nešto se desilo – i oni su bili tu, i ostaće, u broju koji konstantno varira, do današnjeg dana. „Ako veruješ u promene onda moraš da se za njih boriš. Zato sam tu od početka“, kaže J.B, studentkinja ekonomije u Beogradu. „Priključila sam se protestu 4. aprila, na Dan studenata, prevashodno zbog studentskih pitanja, ali je to u istom danu preraslo u nešto više“, opisuje M.S, apsolventkinja književnosti, dešavanja u Novom Sadu.

Fotografija: Mihajlo Vujasin

Read More

Share
07 apr

OVDE SMO!

Dan četvrti. Neispavani smo, ogluveli od buke, promukli od deranja, zviždanja, skandiranja, ali ne odustajemo. Prethodnu noć smo smišljali parole za transparente i dogovorili se da se nađemo nekoliko sati pre protesta i pokušamo ih ispisati. Nije lako ni dogovaranje, jer ljudi rade, imaju obaveze, neki nisu na fejsbuku, neki nemaju telefon… Ipak uspevamo, imamo ogromnu volju da uradimo sve što je u našoj moći, a zajedno to radimo mnogo lakše i bolje. Nalazimo se kod pijace. Usput pitamo u nekoliko marketa imaju li kartonske kutije koje im ne trebaju, niko nema. Vetar je ovog puta dobrodošao, jer su naleti takvi da raznose smeće po celom gradu, kad eto – bukvalno doletele i kartonske kutije! Kupimo kutije, jurimo bulevarom na sastanak. Okupljamo se. Tu su Kaća, Aleksa, Laza, Leontina, Žarko, Stanko, Saša, Ivan, Maja, stiže Tamara kao pojačanje iz Beograda, stiže Vladimir direktno sa faksa. Idemo u stan Aleksinog prijatelja, imamo kartone, papire, selotejpe, markere i vrlo malo vremena. Zauzeli smo pod dnevne sobe, zbijeni i sretni. Odmah delimo zadatke, sklapamo materijale, ispisujemo neke od parola i vredno radimo. Prelepo je kako ljudi brzo postaju solidarni u ovakvim situacijama i koliko se sve uvrežene podele rada ruše – nema podele posla po principu gazda-radnik, muškarac-žena i slično. Neki seku karton, spajaju komade, prekrajaju, lepe bele papire, heftaju; neki pišu parole; nekoliko njih zajedno boji i podebljava slova. Kao dobro organizirana košnica smo. Usredsređujemo se i na to da preoznačimo i preusmerimo parolu koja se čula prethodnih dana, „Vučiću pederu“, pa ispisujemo i parolu „Vučiću Šrederu“. Stižemo da uradimo petnaest transparenta („Zdravstvo nije ni SMS ni SNS“, „Ako ima za kampanju ima i za nas“, „Nisam glasala, eksploatišu me i nedeljom“, „eM Me Foliraš em me NATO prisiljavaš“, „Neću da budem jeftina radna snaga“, „Vratićemo oteto“, „Fabrike za radnike“, „Smrt kapitalizmu“, „Hoću stan, neću sendvič“, „Smrt kapitalizmu“, „Vrati i moje knjige. Šešelj“, „Vučiću Šrederu“, „'Srbija' nije privatna firma“, „Štrajk, blokada, sabotaža“, „Uđimo u Vučića. EU“) i već jurimo ka pijaci, kod „kurala“. Usput nas prolaznice i prolaznici koji vide transparente bodre i podržavaju, jedna žena viče „svaka vam čast!“, taksista pita „gde je okupljanje?“.

Stižemo na vreme, Tamara je u neverici jer je malo ljudi, mnogo manje nego u Beogradu. Uveravamo je da je ovo za Novi Sad, u kojem se retko događaju protesti, odlično i da će ljudi sigurno biti sve više. Ljudi pristižu. Tu su i neumorni bubnjari koji nam daju ritam. Ivan drži govor u kojem govori zašto je tu. Razloga zašto ljudi u Srbiji danima protestvuju na ulicama je mnogo, on podseća na neke. Nabraja razloge zbog kojih radnice i radnici, nezaposleni, penzionerke i penzioneri, studentkinje i studenti u ovoj državi pate. Adresira sve nas koji NISMO GLASALI ZA VUČIĆA (svejedno da li smo glasali za nekog drugog ili nismo glasali), završava sa ŽIVEO NAROD, DOLE DIKTATURA!

 

Read More

Share
Translate »