08 mar

BORBE ZA PROSLAVU 8.MARTA (isečak iz jugoslovenske istorije)

Ovo je isečak iz knjige Jovanke Kecman ”ŽENE JUGOSLAVIJE u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941 koji predočava atmosferu borbe za organizovanje proslava 8.marta u Kraljevini Jugoslaviji, te ulogu Komunističke partije Jugoslavije u ovim političkim borbama i agitacijama u periodu od 1930. do 1941. godine.

Povodom proslave 8. marta 1930. godine KPJ je uputila Proglas radnim ženama Jugoslavije u kojem se govori o veoma teškim posledicama diktatorskog režima u našoj zemlji i pozivaju žene da 8. marta stupe u demonstracije za povišenje nadnica, za izjednačavanje plata za isti posao, a protiv ”otpuštanja u masama, ubijanja i zverskog mučenja po tamnicama, uništavanja socijalnog zakonodavstva, priprema imperijalističkog rata i imperijalističkog odgoja u školama”. Kraljevska banska uprava savske banovine upozorila je Upravu policije u Zagrebu i sve sreske načelnike na ovaj letak sa zahtevom da se njegovo rasturanje najenergičnije spreči ”a rasturači podvrgnu najstrožoj zakonskoj odgovornosti”.

Pod ovakvim uslovima bilo je zaista teško organizovati proslavu Međunarodnog dana žena, koja je imala izrazito propagandni i politički karakter. Zbog toga se tek 1934. godine uspelo nešto uraditi na tom planu. U prvom broju lista Proleter iz te godine objavljen je članak u kojem se govori o značaju Međunarodnog dana žena i pripremama za tu proslavu. U uputstvima CK za rad među ženama iz 1934. godine kaže se da je zadatak komisija za rad među ženama da uz pomoć partijske i omladinske organizacije pripremi proslavu 8. marta, da je proširi na širi krug radnih žena i na taj način izvojuje legalnost proslave. Te godine organizuju se prve pojedinačne proslave Međunarodnog dana žena. Tako je u Zagrebu 8. marta održan širi sastanak tekstilnih radnica u sali sindikata u Mihanovićevoj ulici. Na sastanku je Drago Marušić govorio o položaju radničke klase, a Ruža Turković o značaju Dana žena, o položaju žene radnice i borbi za njenu ravnopravnost. Iste godine proslavljen je 8. mart i na Cetinju.

Obimnije pripreme za proslavu 8. marta izvršene su 1935. godine. Pored direktivnih pisama CK KPJ partijskim organizacijama, objavljeno je nekoliko članaka u partijskoj, radničkoj i drugoj naprednoj štampi i periodici o značaju 8. marta. Februara 1935. godine Centralni komitet KPJ u direktivnom pismu Pokrajinskom komitetu KPJ za Hrvatsku, pored ostalog, piše da kampanju za proslavu Međunarodnog dana žena razviju na što široj osnovi, da se na tome angažuje sve partijsko i omladinsko članstvo, kao i sindikat koji je pod uticajem Partije, da se pripreme oko proslave 8. marta ne smeju više prepustiti samo ženama aktivistima; da nije dovoljno da se radi među ženama samo oko priprema ove proslave, nego da treba više vremena posvetiti radu među radnicama. U pismu se dalje kaže da je potrebno u svakoj partijskoj ćeliji održati referat o pojačanom radu među ženama u pripremama proslave 8. marta i precizirati na tom sastanku zadatke koji su vezani za uspeh ove proslave; da u toku ovog rada treba nastojati da se osnuju partijske ćelije u preduzećima gde su uglavnom zaposlene radnice i da se okupi što veći broj žena na liniji koju Partija zastupa; da se izdaju leci povodom 8. marta i piše u lokalnim listovima o toj proslavi; da pored ekonomskih treba isticati i političke zahteve i tražiti slobodno delovanje svih revolucionarnih radničkih organizacija, slobodu štampe, zbora i dogovora, boriti se protiv hapšenja radničkih i nacionalnorevolucionarnih boraca, za punu amnestiju svih političkih i vojnih krivaca. U isto vreme CK KPJ izdao je posebnu okružnicu posvećenu proslavi 8. marta. U tom dokumentu se, pored ostalog, navodi da februar i početak marta treba da budu iskorišćeni za razvijanje agitacije među radnicama i siromašnim seljankama kako bi ih privukli u revolucionarnu borbu radničke klase, da se u toku pripreme 8. marta održe sastanci i konferencije sa radnicama iz preduzeća i radničkim ženama i siromašnim seljankama, radeći pri tome na stvaranju odbora jedinstvenog fronta; da se u lecima posvećenim radnim ženama, pored opštih zahteva, ističu i lokalni zahtevi i interesi žena; zatim se kaže da u pripremama ove proslave treba isticati sledeće parole:

1.     RADNE ŽENE OKUPLJAJTE SE OKO ZAHTEVA JEDINSTVENOG FRONTA U BORBU PROTIV KLASNOG I NACIONALNOG UGNJETAVANJA;

2.     ZAHTEVAJMO HLEBA I RADA ZA SVE ZAPOSLENE RADNIKE I RADNICE, ZA SOCIJALNO OSIGURANJE SVIH BESPOSLENIH NA RAČUN DRŽAVE, BANOVINE, OPŠTINE I KAPITALISTA;

3.     PROTIV SNIŽENJA NADNICA, PROTIV GLOBA I OTPUŠTANJA SA RADA;

4.     PROTIV POGORŠANJA SOCIJALNOG OSIGURANJA NA ŠTETU RADNIKA I RADNIČKIH ŽENA;

5.     PROTIV PREKOVREMENOG I NOĆNOG RADA ZA ŽENE I DECU;

6.     ZA ZIMSKU POMOĆ U ODELU, HRANI, OBUĆI I OGREVU SVIM BESPOSLENIM I NJIHOVOJ DECI;

7.    BESPLATNO DELJENJE KNJIGA I OSLOBAĐANJA OD ŠKOLARINE ZA SIROMAŠNU ŠKOLSKU DECU;

8.   TRAŽIMO BESPLATNO POROĐAJ U BOLNICAMA, DEČIJA OBDANIŠTA I DISPANZERE O TROŠKU DRŽAVE I KAPITALISTA ZA SVE SIROMAŠNE ŽENE GRADA I SELA;

9.     RADNE ŽENE SELA BORITE SE ZA BESPLATNU RASPODELU SVE DRŽAVNE, CRKVENE, DVORSKE I VELEPOSEDNIČKE ZEMLJE I ŠUME SIROMAŠNIM SELJACIMA. BORITE SE ZA PONIŠTENJE SVIH DUGOVA I POREZA SIROMAŠNIH SELJAKA

10.      MAJKE, ŽENE I SESTRE, OKUPLJAJTE SE ZA BORBU PROTIV VOJNOFAŠISTIČKOG TERORA, ZAHTEVAJTE POTPUNO OSLOBOĐENJE I PUNU AMNESTIJU ZA SVE POLITIČKE I VOJNE ZATVORENIKE. ZAHTEVAJTE UKIDANJE SMRTNE KAZNE;

11.   RADNE ŽENE POTLAČENIH NARODA: HRVATA, SLOVENACA, MAKEDONACA I CRNOGORACA STUPAJTE U BORBU PROTIV NACIONALNOG UGNJETAVANJA;

12. RADNE ŽENE SRPSKE NACIJE PODUPIRITE BORBU ZA NACIONALNO OSLOBOĐENJE POTLAČENIH NARODA;

13.  RADNE ŽENE SVIH ZEMALJA JUGOSLAVIJE BDITE NA OČUVANJU MIRA. BORITE SE PROTIV MILITARIZACIJE OMLADINE, PROTIV PRIPREMANJA RATA I NAPADA NA SOVJETSKI SAVEZ;

14.   BORIMO SE ZA SLOBODU ORGANIZOVANJA, SLOBODU REVOLUCIONARNE ŠTAMPE, ZBORA I DOGOVORA.

20659

 

 

Premda su od CK KPJ date direktive za masovnije organizovanje 8. marta 1935. godine, ona ipak nije sa takvim uspehom organizovana na terenu. U Sloveniji, u nekim mestima, proslava Međunarodnog dana žena organizovana je 3. marta, u Ljubljani osmog, a u Mariboru 10. marta. Savez radničkih žena i devojaka pripremio je predavanje u Ljubljani, ali je policija sprečila održavanje toga predavanja. Podružnica Saveza u Mariboru uspela je da povodom Dana žena podrži predavanje o položaju i zahtevima radnica i radničkih žena, koje je imalo izrazito politički karakter. Žene radnice zajedno sa studentkinjama Omladinske sekcije ženskog pokreta održale su 8. marta 1935. godine u Zagrebu veoma uspeo miting, na kojem se govorilo o položaju žene radnice, o položaju žene nameštenice i o ulozi studentkinja u revolucionarnoj borbi radničke klase. Posle ovog mitinga, koji je bio masovno posećen, grupa učesnica je demonstrirala ulicama za ravnopravnost žena. Demonstrantkinje je pred nemačkim konzulatom policija rasterala. U svim gradovima Crne Gore proslavljen je 8. mart, ali uglavnom ilegalno. Žene su taj praznik proslavile okupljanjem izvan grada, ili naveče u stanovima, i na tim skupovima čitale su referate i prema mogućnostima izvele neke tačke iz kulturnog programa.

U izveštaju Centralne komisije CK KPJ za rad među ženama konstatuje se da je veliki nedostatak partijskih i skojevskih organizacija što nije organizovana proslava 8. marta 1935. godine. I ukoliko su neke partijske jedinice radile na tome, rezultati nisu poznati. Iako su ove godine postojali bolji uslovi za održavanje proslava Međunarodnog dana žena, u tome se nije uspelo zato što je mali broj žena bio organizovan u partijskim i sindikalnim organizacijama i što se ta akcija uglavnom prepuštala ženama, kojih je bilo malo za ovakav jedna poduhvat posle više godina.

Usled terora i hapšenja, proslave Međunarodnog dana žena u 1936. godini organizovane su u neznatnom broju. Slično je bilo i sledeće godine. Povodom proslave 8. marta 1937. godine zagrebački list Radnik je pisao: ”Kod nas, na žalost, još nije taj dan mnogo poznat, ali ipak pojedine grupe žena na taj dan održavaju sastanke, na kojima ističu svoje osnovne zahtjeve”. Sindikalno organizovane žene u Zagrebu organizovale su 12. marta skupštinu posvećenu prazniku Dana žena.

Od 1938. godine proslavlja se 8. mart u Skoplju i drugim gradovima Makedonije. Tog dana naveče obično su održavani širi sastanci sa ženama na kojim je govoreno o značaju ovog praznika, položaju žene kod nas i borbi za njenu ravnopravnost. U Bitolju je proslavljan 8. mart svake godine.

U Beogradu su 1938. godine Međunarodni dan žena proslavile radnice održavanjem svečane skupštine u Radničkoj komori. U referatu se govorilo o značaju Dana žena, o potrebi borbe svih žena za mir i demokratiju, a zatim je održan koncertni deo programa koji se sastojao iz recitacija, pesama i igara.

Proslave 8. marta u Crnoj Gori imale su borbeniji karakter. U Podgorici su 1839. godine na taj dan bile priređene masovne demonstracije protiv rata i fašizma. Proslave su organizovane i u drugim mestima Crne Gore.

U prostorijama Radničke komore u Zagrebu održana je 8. marta 1939. godine skupština žena na kojoj je bilo oko 1500 učesnica. Na skupštini je Anka Balog-Rapić održala referat ”Historijska slika razvoja položaja žene u društvu” a Maca Gržetić ”Radnica u odnosu prema kulturi”. Žene su zahtevale političku ravnoprvanost i veći uticaj u javnom životu. Skupštinu je pre završetka prekinula policija. Ovo je bila, svakako, jedna od najuspelijih manifestacija u ilegalnim uslovima proslave Dana žena.

Jedna od najuspelijih priredaba u Banjoj Luci bila je proslava 8. marta 1940. godine u hotelu ”Bosna”. U uvodnom  izlaganju je ukazano na značaj proslave 8. marta i na položaj u kojem se nalazi naša zemlja. Zatim je hor Omladinske sekcije ženskog pokreta otpevao nekoliko pesama, izvedene su neke baletske tačke i recitacije. Zbog ove proslave policija je pozvala predsednicu Društva ”Ženski pokret”, jer je program bio prožet antifašističkom sadržinom, i zapretila joj zabranom rada društva ukoliko ovako budu nastavile. Jedna radnica je kažnjena zato što je recitovala pesmu o sudbini devojke-radnice.

Međunarodni praznik žena u Zagrebu proslavljen je 1941. godine pred fabrikama u kojima su radile žene. Na mnogim mitinizima koji su toga dana održani, žene radnice su isticale svoje zahteve ”za jednak rad, jednaka plaća, za zaštitu majke i deteta i protiv rata u kojm ginu radnički sinovi, muževi i braća”. One su tražile da se sklopi pakt o uzajamnoj pomoći i prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom. Mitinge je posetio veliki broj žena i na njima je bilo obično 100 do 500 radnica. Centralni komitet KP Slovenije izdao je Proglas, povodom proslave 8. marta 1941. godine, u kojem se govori o stanju u zemlji i pozivaju žene Slovenije da se priključe radnim ljudima koji se pod rukovodstvom KPJ bore protiv imperijalističkog rata, protiv skupoće i špekulacije, protiv terora i koncentracionih logora, za zaštitu majke i deteta i punu socijalnu i političku ravnopravnost žena. Proslava 8. marta 1941. godine protekla je u znaku zabrinutosti zbog ratne opasnosti, koju su već osetili narodi Jugoslavije. Žene su se najviše žalile na skupoću koja ugrožava izdržavanje porodice, niske plate i nezaposlenost. One su zahtevale demokratiju, mir i oslonac na Sovjetski Savez, jer jedino pod tim uslovima mogu proslavljati 8. mart zajedno sa svim radnim ženama u svetu.

Na osnovu ovih primera vidi se da proslave Međunarodnog dana žena nisu bile masovne, za što je postojalo više razloga. Mali broj žena bio je u partijskim i sindikalnim organizacijama, koje bi mogle da preuzmu na sebe organizovanje ovih praznika međunarodne solidarnosti žena. Iz toga se vidi da ni partijske organizacije nisu poklanjale dovoljne pažnje radu među ženama i da nisu, bez obzira na direktive, imale većeg uspeha u organizovanju Dana žena. Jedan od važnih razloga zbog kojih se nisu mogle masovnije organizovati ove proslave jest i teror policije, koja je znala da to organizuju komunisti i zato je nastojala na svaki način da ih spreči, kao i sve druge akcije koje je poduzimala Partija. Organizacija ”Ženski pokret”, kroz koju su delovali komunisti, bila je takođe uska i malobrojna i nije se mnogo angažovala oko proslava 8. marta, izuzev omladinskih sekcija ženskog pokreta kojima su direktno rukovodili komunisti. Proslave Međunarodnog dana žena bile su najpogodnija forma za okupljanje većeg broja žena na liniji borbe za mir i široki antiratni i antifašistički front žena. U tome su postignuti određeni rezultati, naročito od 1938. godine, kada je uticaj Partije među ženama bio veći. Od tada se proslave 8. marta održavaju u sve više mesta i preduzeća i bez obzira na teror policije dobijaju masovniji i borbeniji karakter.

Print Friendly, PDF & Email
Share
Translate »