11 jul

BAUK KRUŽI SLOVENIJOM: PRVI KORACI INICIJATIVE ZA DEMOKRATSKI SOCIJALIZAM. Intervju sa Lukom Mesecom

Koalicija „Združena levica“ kojoj pripadaju Demokratska stranka rada (DSD) i Stranka za održivi razvoj Slovenije i ekosocijalizam (TRS), te Inicijativa za demokratski socijalizam (IDS) iz Slovenije, na nedavnim izborima za Evropski parlament je osvojila 5,48% glasova. Budući da je reč o prvoj i uspešnoj kandidaturi nove leve stranke u Sloveniji i regionu, objavljujemo intervju sa predstavnikom IDS-a, Lukom Mesecom.

10522474_338040709687828_1723318810325493318_n

Gerusija: Nedavno ste osvojili 5,48% glasova na evropskim parlamentarnim izborima. Šta to znači za IDS i kakav je vaš stav prema funkciji i ulozi Evropskog parlamenta?

Luka Mesec: Sa jedne strane, to je veliki uspeh za IDS i za koaliciju „Združena levica“, posebno u odnosu na partije „levog centra“ poput Socijaldemokrata i Pozitivne Slovenije. Naime, mi kao nova levica – sa radikalnim programom i bez ikakvih sredstava – osvojili smo samo 1% glasova manje od trenutno najveće parlamentarne stranke „Pozitivna Slovenija“ (PS) i samo 2% manje od Socijaldemokrata (SD) koji imaju preko 10.000 članova i dugu tradiciju.

S druge strane, nije potpuno jasno šta je doprinelo takvom rezultatu. Moguća je i interpretacija da smo takvu podršku zapravo dobili zbog slabosti PS i SD. Naime, PS je jedan mesec pre izbora počeo da se raspada zbog frakcijskih sukoba dok je SD imao vrlo nepopularnog predsednika koji je izgubio veliki deo potpore. Koja od ove dve interpretacije je tačna, videćemo 13. jula na parlamentarnim izborima. Ovde će situacija za nas biti vrlo teška: s jedne strane, menja se predsednik SD-a i novi predsednik je počeo da gradi „levi blok“ oko SD; s druge strane, u politički prostor je stupio novi akter, Miro Cerar. On je vrlo zanimljiv lik. Mogli bismo reći da je „otelovljenje savremene mainstream ideologije“: on je sve što hoće ljudi. On je „odgovoran“ muškarac u pedesetima, poznata ličnost i dežurni moralista. I – što je najbitnije – dosta je neodređen, tako da svako u njega može da projektuje svoje ideale. Odmah po nastupanju dobio je podršku od 33% u Sloveniji.

To jako pogoršava situaciju jer će se naravno deo naših birača odlučiti za jednu od te dve opcije (SD ili Miro Cerar). To je posebno opasno zbog toga što će slovenski „levi“ glasači glasati za najjačeg protivnika Janeza Janše (vođe desnice) pošto se boje Janše kao „slovenačkog Orbana“. U takvoj situaciji i naši birači će vrlo verovatno glasati za Mira Cerara ili SD.

 

Gerusija: Budući da IDS predstavlja novu levu i antikapitalističku stranku u Sloveniji i za sada jedinu takvu partiju u regionu, njeno organizaciono iskustvo je izuzetno bitno za postojeće leve pokrete. Pitanje organizacije je problem koji pokriva dosta tema, od kojih se ona ključna odnosi na partijsku strukturu IDS – kako se ona razlikuje od dvadesetovekovnih komunističkih i socijalističkih partija? Kako se ona odnosi prema iskustvu realnog socijalizma i socijaldemokratije?

L.M.: IDS pokuša da uspostavi vrlo dinamičnu i demokratsku partijsku organizaciju u kojoj baza ima veliki uticaj i u kojoj se odluke donose „odozdo“. Primera radi, to konkretno znači da nemamo jednog vođu, nego kolektivno vođstvo, tj. Savet stranke. Taj savet okuplja trideset izabranih delegata sa kongresa stranke i dvadeset sedam delegata lokalnih odbora koji na svaki sastanak mogu poslati drugog delegata. O strateškim stvarima se prvo raspravlja u lokalnim odborima pa se onda iznose pred Savet gde se o njima glasa.

Druga stvar direktne demokratije je referendum. U našem statutu je određeno da se o svim strateškim odlukama odlučuje na najširoj ravni, tj. na ravni celog članstva stranke. Na primer, pitanje da li da izlazimo na parlamentarne izbore razrešili smo pomoću referenduma na kojem su mogli da glasaju svi članovi stranke.

To su konkretni elementi direktne demokratije u stranci, koji su nedostajali sličnim strankama u XX veku. Mi pokušavamo da uključimo članove u delovanje stranke, u rasprave, te u odlučivanje unutar stranke, kako bismo izbegli otuđivanje vođstva od baze, što se često dešavalo u komunističkim i socijaldemokratskim strankama.

Gerusija: S druge strane, tu je takođe i pitanje masovnosti i strategije partije prema glasačima – kako prevazići postojeće oblike građanske politike koje biračko telo posmatraju tek kao pasivne glasače?

L.M.: Tu moramo ponoviti ono što je Bernd Riksiner, predsednik nemačke partije„Levica“ (Die Linke), rekao jednom: „Za nas, politika se tiče uključivanja ljudi.“ To znači da socijalistička stranka ne sme nagovarati ljude samo kao „glasače“, nego da mora uvek pokušavati da ih kroz različite kampanje uključi u svoj rad, u svoje rasprave i u donošenje odluka. Zbog toga je unutrašnja demokratija toliko važna. Ljudima bi trebalo osnažiti da svojim radom, aktivizmom i sudelovanjem u raspravama sprovode promene koje žele da vide u svetu.

Gerusija: Kada posmatramo partije na Balkanu uopšte, a pogotovo zemlje bivše Jugoslavije, čini se da većina vladajućih partija različitih orijentacija – od deklarativno levih pa do ekstremno desnih – zastupa slične ako ne i iste ekonomske politike, a to su politike koje zagovaraju neoliberalna načela poput mera štednji, fiskalne konsolidacije, liberalizacije radnog zakonodavstva, privatizacije, itd. Za razliku od njih, IDS se jasno protivi neoliberalnim merama i ne povlači se iz oblasti ekonomije. Možeš li nešto reći o tome kakvu alternativnu ekonomsku politiku zastupa IDS i na koji način bi mogao ona mogla da se realizuje?

L.M.: IDS je pripremio program koji smo nazvali “Razvojni model za Sloveniju i Evropsku Uniju” i u kojem smo predložili paket socijalističkih politika za izlazak iz krize. Ilustracije radi, ukratko ću opisati ekonomski deo programa za Sloveniju koji je sastavljen od nekoliko koraka.

Prvi bi bio da se pomoću „loše banke“, koju bi osnovala država, razduže slovenska poduzeća i banke, čime bi se one nacionalizovale (ako se to već nije desilo, jer su – primera radi – tri najveće slovenske banke trenutno u državnom vlasništvu).

U drugom koraku se ne bi išlo u privatizaciju, kao što namerava da učini trenutna vlada, nego bi se zadržalo državno vlasništvo. U tom bi slučaju upravljanje bankama preuzeo državni holding, agencija koja u Sloveniji upravlja državnom imovinom i koja bi, u dogovoru s radnicima i radnicama, postavila krizne uprave u preduzeća kako bi se ona sanirala uz zadržavanje radnih mesta.

U trećem koraku intenzivirali bismo ulogu radnika u tim preduzećima uvođenjem politike otvorenih knjiga. To znači da bi svi imali uvid u poslovanje firme – uprave bi bile pod radničkom kontrolom, uveli bi se radnički izbori za direktore… Slično bismo pokušali napraviti i u privatnim preduzećima korištenjem i širenjem postojećih mehanizama upravljanja.

I na kraju, ništa manje važno, državnu imovinu koncentrisanu u državnom holdingu upotrebili bismo za koordiniranje privrede, za industrijsku politiku, za izgradnju privrednih lanaca u granama u kojima Slovenija ima potencijale, kao što su drvoprerađivačka industrija i elektrotehnika, te bismo podsticali udruživanje radnika u samoupravne zadruge.

Ovo rešenje naravno još nije socijalizam, nego tranzicijski program. U kratkom roku takvim merama ponovo bismo izgradili privredne kapacitete, ostvarili radna mesta, snizili nezaposlenost i uveli radničku demokratiju u preduzeća, kao i demokratizovali upravljanje cele privrede.

Naš program, na žalost, još nije preveden na hrvatski/srpski, još uvek radimo na tome, ali slovenska verzija je dostupna na našoj internet stranici.[1]

Gerusija: Budući da je Slovenija istovremeno deo Evropske Unije, te takođe i njene periferije, IDS postavlja pitanje Evropske Unije kroz prizmu socijalizma. Povodom pitanja alternative, kakva je vaša politika prema EU?

L.M.: Da, socijalističku politiku danas je još teže sprovoditi u državi kakva je Slovenija posebno zbog članstva u EU. Na EU možemo gledati kao na instituciju evropskog kapitala koja je kroz pretenziju „udruživanja Europe“ na tom kontinentu uspostavila neoliberalizam. Sadašnja EU tako je najviše globalizovana unija država na svetu i to je unija država koje između sebe ne sarađuju, nego se takmiče. U toj utakmici, sa strane nadnacionalnih institucija, državama su oduzete monetarne i fiskalne nadležnosti, tako da države u toj kompeticiji nemaju puno drugih sredstava osim da pokušavaju da dobiju „konkurentske prednosti“ snižavanjem troškova radne snage i srozavanjem životnih standarda.

Takav političko-ekonomski okvir otežava sprovođenje čak i nekih blagih kejnzijanskih politika, a kamoli socijalističkih. Maneverski prostor država je izuzetno redukovan isključivo na liberalne politike. Zbog toga mnogi razmišljaju o izlasku iz EU kao o rešenju, ali to bi bio vrlo riskantan potez. Kad bi, na primer, neka mala država pokušala izaći iz EU, moglo bi se očekivati da bi usledila prava invazija spekulativnih tržišta na njenu valutu – ne zaboravimo, jedan od glavnih argumenata za uvđenje evra bilo je upravo sprečavanje uticaja spekulanata. Pored toga, ubrzo bi usledile i sankcije evropskih država i samim tim još veće siromaštvo.

U „Inicijativi za demokratski socijalizam“ se zato zalažemo za reformu EU. Zahtevamo demokratizaciju institucija, tražimo da Evropska Centralna Banka finansira dugove evropskih država, kako što to radi svaka normalna centralna banka, i naposletku tražimo da se pomoću Mehanizma za stabilizaciju i kohezijske politike sprovede program privredne obnove EU, a posebno njene periferije.

Znamo da veći dio tih ideja nećemo ostvariti kroz parlament. Za ovakve reforme potrebna nam je drugačija snaga: s jedne strane, klasna solidarnost radnika EU, uz pomoć levih stranaka i sindikata, a s druge strane, savez evropskih perifernih država, otprilike poput nekog novog „pokreta nesvrstanih“.

Gerusija: Takođe, kada je reč o EU, bitno pitanje je vaša saradnja sa drugim levim partijama, poput grčke Sirize, za koju ste često naglašavali da je model nove leve partije. Kako vidite ulogu IDS-a u vašoj trenutnoj i budućoj saradnji?

L.M.: Na ravni EU trebalo bi da gradimo alijansu levih socijalističkih snaga kao što su npr. IDS, Siriza, Die Linke. Sve te partije bi trebalo da sarađuju na evropskom nivou i da se zalažu za reforme, dok bi s druge strane trebalo graditi bazu među pokretima u Evropi, kako bismo pokušali da na svakoj mogućoj ravni reformišemo ustroj EU.

Gerusija: Nakon evropskih parlamentarnih izbora sada vam predstoje lokalni i parlamentarni izbori u Sloveniji. Kakav vam je program za te izbore i koji su vam dalji planovi? Šta još možemo da očekujemo u narednom periodu od IDS-a?

L.M.: Da, za mesec dana nam slede nacionalni izbori. U IDS-u smo odlučili da još jednom nastupimo u koaliciji „Združena levica“, u kojoj su još i Stranka za održivi razvoj (TRS), Demokratska stranka rada (DSD) i „Četvrti blok“, kojeg čine različiti pokreti. Zajedno idemo na nacionalne izbore, a na jesen nas čekaju još i lokalni. To su sve prilike da izgradimo svoju bazu kroz izborne kampanje. Međutim, glavni sukobi u Sloveniji nisu kampanje nego borba protiv najgorih liberalnih mera do sada: država planira da do kraja godine rasproda petnaest preduzeća koja su trenutno u državnom vlasništvu, da izvrši reformu univerziteta posle koje će 40% studenata plaćati školarine, priča se o liberalnoj reformi zdravstva itd. Zato pored izbora, moramo raditi sve kako bi se angažovali na tim frontovima i da počnemo sa izgradnjom socijalističkog pokreta na terenu.

 

Intervju vodio i priredio: Aleksandar Matković

jun 2014.

 

Print Friendly, PDF & Email
Share
Translate »